Požuri – kasnimo!

Budi me Milutin jutros u pola osam, sav bunovan, gega se, još se nije ni pošteno umio.

Tata, požuri, zakasnićemo!

Jebiga, ja kad se probudim, a teško se budim, uglavnom odmah znam gde sam i šta treba da radim, ali ovde mi nešto nije u redu! Subota, pola osam, ranooooo je za bilo što.

Gde sine Milutine da zakasnimo?

Dete Milutin – sasvim ozbiljno.

Tata, požuri, zakasnićemo u obdanište!

He, obdanište, dobro je. Taman sam pomislio da je referendumsko ispiranje mozga u našoj kući odnelo svoju prvu žrtvu, kad ono, viđu vraga, ‘oće dete u obdanište i subotom – a koliko juče se umal’ ne “pobismo” pred vaspitačicom na istu tematiku.

Nema sine danas obdaništa, evo lezi ovde pored mene da još malo odspavamo…

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.