Od kako sam primio odgovor NOPS-a na moje pisanije o akciji SMS Potrošač nikako da se smirim. Svako malo pa krenem da iščitavam ono što sam napisao, tražim skriveni smisao, preispitujem se, astralno se odvajam od sopstvenog tela i posmatram sam sebe – s’ kim se srećem i razgovaram, šta i kako čitam i tumačim, ko mi stoji iza leđa, da li me neko bifla sopstvenim idejama i svetonazorima dok spavam (ufff, primetio sam da me Milutin dere od batina jer nemirno spava) – ma prosto rečeno špijuniram sam sebe ne bih li pronašao odgovor na Papovićev odgovor.

Dok sam povremeno astralno boravio u sopstvenom telu strefio me grom iz vedra neba! Dva gotovo identična članka objavljena u Politici od 22. marta pod naslovom Poplava pritužbi potrošača, (I. Ćuk), nažalost nedostupan na prezentaciji, i članak objavljen u Novostima od 23. marta pod naslovom Po savet u centre, (D.Marinković) donekle su me učvrstili u jeretičkom ubeđenju kako možda i nisam “šugav” koliko se to čini.

U dva gotovo identična članka, nakon samo četiri dana trajanja, već se sumiraju rezultati akcije SMS Potrošač. Očito neizbežni Goran Papović kaže kako je SMS Potrošač “jedan od najvećih projekata koji ima za cilj da informiše i obuči potrošače” ali i dodaje da su “građani pogrešno protumačili primljenu SMS poruku sa pozivom da se učlane u NOPS, pa su umesto ličnih podataka, kojim potvrđuju da žele da budu informisani, slali prijave protiv trgovaca i proizvođača” što je i za samog Papovića “zaista zapanjujuć podatak” (očito edukativna uloga NOPS nije došla do izražaja!). Kako Papović tvrdi do sada je ponuđeni SMS servis NOPS slanjem ličnih podataka prihvatilo između 40 i 50 hiljada potrošača (zavisi koje novine čitate) ali je istovremeno poslato i 15,000 SMS poruka koje su umesto traženih podataka sadržale pritužbe potrošača (šta ti je nacija – cinkarenje nam oduvek dobro ide!).

Ono što je meni privuklo pažnju u oba članka je izjava Dr Svetislava Taborošija, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana Saveta ministra za zaštitu potrošača, da “drugi deo tog zakona, koji se odnosi na mehanizme njegovog sprovođenja nije zaživeo do kraja”. Drugi deo – kakav sad drugi deo – možda ja stvarno nisam lepo pročitao Zakon o zaštiti potrošača! Srećom pa Profesor Tabaroši nastavlja sa razjašnjenjem “Glavni posao ove godine je formiranje savetodavnih centara u potrošačkim organizacijama. Problem su, međutim, finansije, pa je “u igri” i da država na javnom konkursu dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača. Država bi, kaže, trebalo periodično da objavljuje tender, a organizacije da dokazuju po čemu su potencijalno najbolji ponuđači. Ovi centri će biti servisi potrošača, gde će moći o svemu da se informišu. Centri će prosleđivati informacije o stanju na terenu, kvalitetu proizvoda i problemima koji su bitni i za potrošača i za privredu.”

Pazi sad ovaj zaplet gde država dodeljuje sredstva za rad (prostorije, opremu, platu), onim organizacijama koje ponude najbolji program zaštite potrošača a kako se tvrdi u oba članka čeka se samo formiranje Vlade, koja bi trebalo da odobri 300,000 evra potrošačkim organizacijama! Prema podacima koje sam, ovako neuk, pokupio sa prezentacije Privredne Komore Srbije u Srbiji ima bar 50-ak potrošačkih pokreta, udruženja i asocijacija, registrovanih kao udruženja građana i nevladine organizacije, koje bi sve “ravnopravno” trebale da učestvuju u konkurenciji za pomenutih 300,000 Eura. Od pomenutog broja u NOPS-u je za sada 27 asocijacija potrošača – nešto više od polovine – ali zato u Savetu Ministra za zaštitu potrošača od 5 predstavnika organizacija za zaštitu potrošača četvorica su, uključujući i Papovića, članovi NOPS (čak troje iz Predsedništva!).

Sad neka me neko “prosvetli” ali ja stvarno ne vidim kako će to NOPS propustiti priliku da na “javnom konkursu” za sebe prigrabi “lavovski deo” potrošačkog kolača kad istovremeno i savetuje “donatora” i “glumi” primaoca novčanih sredstava. Naravno, sad mi je jasniji i onaj deo Papovićevog odgovora u kome pominje “prepoznatljiv rukopis” jer i on i NOPS, u čije ime govori, očito imaju jaku konkurenciju u borbi za plen od 300,000 Eura a u takvoj “neravnopravnoj borbi” gubitnik lako može da se uhvati za slamku poštovanja Zakona – o oglašavanju, naravno, ko je pomenuo Zakon o sprečavanju sukoba interesa!