Nakon prestanka lovostaja klena početkom juna krećem sa varalicama u „voćnim dekorima“ – u glavnim ulogama višnjica i dudinjica koje su klenu „nedoljive“ naročito na mestima gde se nad vodom nadvijaju krošnje kojekakvih voćki.

Tokom leta, posebno u popodnevnim satima, klen se pokrene u bržu vodu bogatiju kiseonikom, zauzme mesto na prelivima i brzacima, čeka da mu voda nanese hranu i jednostavno nema vremena da preterano promišlja da li da rizikuje i zguta „neoprezan zalogaj“ koji brzo promiče u blizini ili da čeka na sledeću priliku.

Početak jula, pola devet uveče, stižem do mesta koje krupnog klena daje samo na sezonsko voće, konkretno po rečima „starijih i iskusnijih“ samo na dudinju. Zato rešim da dudinju u obliku Calypso Chubby Chasera, crni sa šljokicama, i ponudim drugu klenu. Tražim ga iznad preliva, nije tu, dva otkačinjanja al’ po udarcu klenčići. Zagazim u Moravu pa bacam oko spruda na sam početak brzaka i samo puštam vobler da leruje u tih 20-ak santimetara dok ga voda nosi … pretražujem brzak sa par bacanja i na samom špicu spruda promašaj … tu si … ponovo na isto mesto .. udarac, zakačim ribu, povučem i odmah se otkači … pršti voda u brzaku znači krpuniji komad … treća sreća pa da menjam varku ovu je već provalio … isto mesto, udarac sledi odmah i posle 30-ak sekundi izvlačenja kroz dva brzaka i glavnu struju na obalu izlazi glavonja od ravno kilo da se slika za godišnjak 2011.