Svojevremeno sam imao prilike da radim kao fotoreporter Glasa Javnosti čiji je novinar, a moj tadašnji kolega, Dragan Alempijević davne 1998. godine (koliko se sećam) izdumao kovanicu “dolina gladi” koja je u dve reči, relativno verno, preslikavala tadašnji Kragujevac. Izraz su kasnije njegove kolege, dopisnici iz provincijalizovanog grada na Lepenici, oberučke prihvatili što u nedostatku sopstvene imaginacije, a što zbog neimanja volje za razmišljanjem. Kovanica je od tada neprekidno u upotrebi, posebno u situaciji kada treba opanjkavati lokalnu vlast ili republičku Vladu. Nije vredelo ukazivanje na statističke podatke o porastu standarda stanovništva, post petooktobarskom masovnom obnjavljanju bele tehnike niti o broju kragujevčana koji si mogu priuštiti letnje aranžmane – provinsijski novinari, a Boga mi i prestonički, nisu se libili da kovanicu mog bivšeg kolege (zlo)upotrebljavaju kad god bi im se to učinilo zgodnim. Jebiga, mora tako da bude kad većina dopisnika još uvek veruje da je te davne 1998. 20-30 maraka (15-ak Eura) bilo dovoljno za mesečno izdržavanje cele porodice.

Iskreno, meni se ovo “preterivanje” poodavno smučili, ali do skora sam ga jednostavno ignorisao – znam ko piše za novine pa prosto nema svrhe više se nervirati zbog “čobana” (što bi rekao moj Milutin). Od kako je “nova” gradska vlast preuzela dizgine u svoje ruke čini mi se da Kragujevcu pristaje jedna nova kovanica – dolina kafana! Ne biste mi verovali na kojim sve mestima ćete u Kragujevcu naleteti na kafanu i “pripadajuću” baštu, otvaraju se “namenske” pešačke zone, zatvaraju ulice zbog “zaslužnih” kafedžija, ruši staro gradsko jezgro za baštensku garnituru više. Tako je kafedžija Toza predizbornu propagandnu vožnju sadašnjeg gradonačelnika naplatio “nenadanim” zatvaranjm ulice tik ispred svoje buduće letnje bašte, a vrhunac sam “uslikao” pre par dana u samom centru grada – vlasnik restorana “TIME-OUT” je i pored cele bivše robne kuće sa prizemljem i dva sprata koju je pretvorio u restoran, i pored već zauzetog trotoara rešio da, “uz blagoslov” lokalne vlasti, na zelenoj površini (čitaj u parkiću – gde se deca igraju!) postavi daščanu platformu i na njoj letnju baštu.

Sad, ne smeta meni preduzetnički duh, ne smeta mi ni što se neko iz ovdašnje vlasti “preračunao” da (mu) se više isplati letnja bašta (plaća se dnevno po stolu) nego parkić – smeta mi što odluka o uređenju grada (doneta u decembru 2005) koja reguliše postavljanje letnjih bašti strogo propisuje da se bašte mogu postavljati tako da ne oštećuju javnu površinu (piše: samo stolovi i stolice) te da se ne smeju koristiti platforme (u bilo kom obliku i od bilo kog materijala). Dalje, odluka kaže da se letnja bašta može postaviti samo ispred objekta, što je u ovom slučaju već urađeno, osim ako se termin “ispred objekta” ne odnosi na ceo trg (što me ne bi iznenadilo imajući u vidu ko sedi u Savetu za uređenje Grada), i konačno, ovde se radi o zauzeću javne zelene površine na kojoj je implicitno zabranjeno postavljanje objekata i uređaja!

Kalimero bi sad sigurno nazvao “Nepravda” a ja Vam kažem – Kragujevac više nije dolina gladi – postao je dolina kafana i letnjih bašti da parafraziram pokojnog Predsednika: Ako već ne znamo da radimo, bar znamo da pijemo!!