Pa ovo je stvarno kao deca kad se igraju. Nisam ja to majke mi, nisam tako mislio, nije to ništa ozbiljno, ja sam to onako više u žaru političke borbe, i naravno ne sećam se ko je još bio sa mnom i pisao to saopštenje.Pa bre ko je ovde lud? To čuveno saopštenje izbornog štaba predsedničkog kandidata DSS-a Dragana Maršićanina (nagrađen ambasadorskim mestom u Švajarskoj) iz maja 2004. godine bilo je kulminacija kampanje protiv Zorana Đinđića i demokratske stranke. Više od godinu dana su Ne Znam Zašto Sam Se Uopšte Probudio Koštunica i njegova bratija na sva usta, što lično, što kroz lojalne medije pokušavali da Zorana Đinđića proglase kriminalcem a ubistvo premijera predstave kao obračun srpskih bandi, a ne bi li se konačno odlučili da Puj Pike ne Važi izađe pred novinare i pročita to sramno saopštenje. I šta je tada rekao Puj Pike ne Važi?
Da su Đinđića ubili njegovi, da majka zna da su to njegovi uradili, da Boris Tadić i Zoran Živković takođe znaju ko su ti njegovi koji su doneli odluku a zatim pucali, i jedan ministar zna, i … Pomenuo je još i porodice, mafijaške i Đinđićevu, forsiranje prve i zloupotrebu druge … Svašta je još pominjao Puj Pike ne Važi, a zatim zapretio da će, ukoliko se prozvani ne udostoje da sve lepo priznaju (nije ih Đura dovoljno tukao o.a.), on ponovo izaći pred novinare i ispričati celu istinu, tako mu srpski Bog i vera predaka pomogli. Mašala! I umesto da sutradan ponovo izađe pred novinare, kao što je jelte obećao, Puj Pike ne Važi nije se pojavio sve do jučerašnjeg dana i izjave pred specijalnim sudom. Umesto da Srbiji “otvori oči” kao što je obećao, jer – ako neće oni, mi hoćemo, u tome nas neće sprečiti ni optužbe, ni galama, ni pretnje, ni jeftina demagogija, ni sramotna zloupotreba bola porodice Đinđić – ispade da je ceo pamflet bio samo jeftina politička proza, da od istine u tom pamfletu nema ni “I”, da se od brojnih autora mlađani Puj Pike ne Važi ne seća više ni jednog … narodski rečeno “politički” ćorak!
Ako je neko i pomislio da je ovo tačka na DSS priču o ubistvu Zorana Đinđića, kriminalca a ne Predsednika srpske Vlade, ako je neko pomislio da će se sada perjanice DSS, ogrnuti u bele čaršave, pokajnički prošetati centrom Beograda a zatim bućnuti u Savu (jer Dunav ipak dolazi iz Zapadne Evrope), ako je neko pomislio da će sad Zašto Sam Se Uopšte Probudio Koštunica da izađe i izvini se u ime opravdano odsutnog predsedničkog kandidata i stranke koja ga je iznedrila – prevario se – NEĆE! Kako to uvek i biva – najbučniji moralisti, kako nas uči svetska literarna baština, na kraju gotovo uvek budu prepoznati kao sušta suprotnost onoga za šta se predstavljaju. Razni Bakareci, Tijanići, Ljušići, Ulemeci, Jočići, NIN i ini, nastaviće tamo gde su stali. Puj Pike ne Važi Mihajlov i dalje će obavljati funkciju Generalnog sekretara Vlade (u opisu radnog mesta ne pominje se ni moral, ni posledice žara političke borbe), sve ne bi li onaj što mrzi da se budi i u praksi dokazao da je Vlada još uvek stabilna. A kako i ne bi, kad do zgrade u Nemanjinoj ne dopiru vapaji za istinom i pravdom …