Ma nije bukvalno moja i nije ništa bezobrazno ako je neko zato došao ovde. Danas sam Milutina vodio po prvi put na pecanje i za divno čudo pokazao se kao “snažan i brz Transformers” jer je od autobuskog stajališta do pecaroškog raja trebalo pešačiti dobrih sat vremena kroz predivne predele koji okružuju kragujevačko jezero Vodojaža u naselju Trešnjevak. Bilo je malih problema sa kontriranjem i nameštanjem gliste na udicu (prevaziđeno uz nesebičnu tatinu pomoć) ali je početnička sreća, kako smo se pravdali ostalim ribolovcima koji nisu upecali ništa, ipak prevagnula – tri potočne mrenice po starosrpskom sportskom principu “pogledaj, omiriši i vrati u vodu” – za početak dovoljno!

Sad ako Supergirl kojim slučajem kad (još malo) poraste prihvati belu ribu kao neodvojivi deo svoje viševekovne ishrane voljni smo razmotriti kakovu ozbiljniju ponudu ponosnih roditelja – mislim nek’ se deca upoznaju, razmene iskustva (ovaj moj mali ubiva EduBuntu GNU Linux), pa ako se slažu lako će se dogovorimo …