Prelazak na WP

Nažalost sBlog koji sam dosada koristio i pored izuzetnog kvaliteta nije izašao sa novom verzijom gotovo godinu dana. S’ toga sam se prošle nedelje odlučio za prelazak na popularni WordPress. Trebalo mi je par dana da prebacim prethodne zapise i komentare (ono malo što ih ima) na novu platformu i rezultat je konačno pred vama.

Jedino što je još preostalo da se uradi je usklađivanje veza koje ukazuju na prethodno objavljene članke. Naravno, ako neko primeti kakvu drugu grešku ili problem u radu nove platforme – javite – ne da neće da boli nego neću ni da se ljutim 😉

Pored promene platforme nova je i adresa za preuzimanje RSS kanala (premda i stara radi uz pomoć jednostavne redirekcije zahteva), zamolio bih sve one koji Veličković :: blog prate na ovaj način da ubuduće koriste sledeće adrese RSS kanala :

Ništa nije kao što izgleda

Princip da “ništa nije kao što izgleda”, polazište i ishodište istraživanja modernih društvenih nauka, uglavnom prihvatamo zdravo za gotovo no što ga se i pridržavamo u svakodnevnom životu.

Primer 1

Iako Vojislav Šešelj u svom testamentu zakljinje srpske radikale da se ne odriču “čvrste nacionalne ideologije” te da nastave sa “energičnim suprotstavljanjem globalizmu” potonjima je trebalo samo mesec dana da zakletvu pogaze. Naime, u jednom od predizbornih spotova SRS pojavljuju se dve (Ohohooo) “Djed Mrazice” koje ljube naivnog Srboljuba … “a svi znamo da je Djed Mraz, Đuro šta, uz Coca-Cola-u i McDonalds jedna od ikona globalizacije”

Primer 2

Kad slovite za najbogatijeg čoveka na Svetu ne samo da javnost prati svaki vaš potez već su i brojni novinari spremni da vaše delovanje preispitaju do najsitnijih detalja. LA Times je svoje novinare poslao na zadatak da preispitaju delovanje trenutno najvećeg dobrotvornog fonda na svetu Bill and Mellinda Gates Foundation koji raspolaže sredstvima koja se mere desetinama milijardi dolara – više nego što na raspolaganju imaju ekonomije 70 procenata država u Svetu. U zanimljivoj priči koja je objavljena pre par dana možete naići na jako puno detalja koji dovode u pitanje etiku i poslovni model ovakvih fondova. Fond godišnje “poklanja” najmanje 5 procenata ukupne vrednosti (zakonski minimum za poreske olakšice) dok se preostalih 95 procenata “oplođuje” ulaganjima na berzi gde Fond ima jako raznovrstan portfolio. Na prvi pogled sve izgleda u redu, većina velikih fondova tako posluje, međutim problem nastaje kada se analiziraju ulaganja Fonda. Sudeći po nalazima novinara LA Times-a najveća ulaganja su upravo u privredne entitete čije delovanje je, direktno ili indirektno, generator problema u čije otklanjanje Fond ulaže onih 5 procenata!

Primer 3

U portama hramova SPC pred Božićne praznike mogli ste kupiti novčić za česnicu po ceni od samo 300 dinara – malo u odnosu na značaj koji se novčiću pridaje u Božićnoj mitologiji – onaj ko novčić nađe “pratiće ga sreća i blagostanje preko cele godine”. Naizgled kao da je srpska crkva, koja se samostalno izdržava, iznašla originalan način da uveća svoje prihode rešavajući pritom dilemu sopstvenih vernika da li u česnicu ide zlatnik, kovanica od 1, 5, 10 ili 20 dinara – jednostavno platiš i ne misliš. Kada malo dublje zađete u istoriju “tradicionalnih hrišćanskih obreda” videćete da je običaj lomljenja česnice paganski, slovenski, obred predviđanja sudbine, da je Božić “podešen” tako da pada neposredno nakon zimske ravnodnevnice i “pobede svetla nad tamom i zlim duhovima”, badnjak se palio u čast boga Peruna alias Svetog Ilije gromovnika. Ispada da je Crkva koja se protiv narodnog sujeverja bori šireći istinu Hristove vere nakon 14 vekova od borbe odustala i duhovnu zamenila materijalnom stranom.

Primer 4

Kada je pre mesec dana Telekom Srbije proglašen pobednikom na tenderu za kupovinu 65 procenata Telekoma Republike Srpske u srpskim medijima povela se rasprava o opravdanosti takve investicije (približno 650 miliona eura) u trenutku kada i sama Srbija iz godine u godinu sve više zaostaje za razvojem telekomunikacionog sektora u regionu. Glavni argument u odbrani političko-poslovne odluke Telekoma dao je direktor firme objašnjavajući kako je Telekom Srpske u 2005 imao profit od 31 miliona eura te da će se (kapitalna) investicija vratiti u narednih 10-ak godina. Prosta matematika, na nivou đaka 2. razreda srednje škole, uz malo nagađanja, demantuje dirketora Petrovića. Preptostavimo da u narednih 10 godina prosek profita Telekoma Srpske bude 50 miliona eura, 65 procenata, koliko pripada Telekomu Srbije, je 32,5 milona eura što znači da će za 10 godina Telekom Srbije jedva napabirčiti i polovinu početne cene, ne računajući tu dodatna ulaganja u infrastrukturu i nove tehnologije koje će biti primoran da uvede u narednih 10 godina. U bezbroj razgovora u kojima je Petrović izneo ovaj argument nijedan od njegovih sagovornika, novinara, nije mu suprotstavio ovu jednostavnu računicu, kao da su svi prespavali 2. razred srednje!

Primera naravno ima bezbroj – pitanje je samo – jeste li Vi spremni da ih uočite?

O novoj – kad prođe

Težeći da uvek budem originalan, koliko je to moguće, izbegavam čestitanje novih godina, upravo sklopljenih brakova, prinova … Zato se ni ovaj put neću pridružiti masovnom čestitanju Nove Godine u blogosferi. Sačekajmo da vidimo kakva će, i da li će uopšte, biti ova Nova 2007. pa ćemo se razgovarati i “šjetovati” za godinu dana.

Neću da ulazim u detalje kakva je bila stara 2006. Što se mene tiče ja sam zadovoljan – u kući smo dobili prinovu, kći Milicu, ovaj blog je bio jedan od najčitanijih u vreme gužve sa karikaturama Proroka, uspešno sam prošao prve ispite na mojoj novoj školici – LSE-u i sa novim vetrom u jedrima guram dalje …

Trenutni utisak o dočeku Nove (a dočeka i proslava se grozim) – u Bukureštu je pre sat vremena svečano, uz zvuke Betovenove Ode Radosti, podignuta zastava Evropske Unije dok na srpskim ulicama i trgovima već satima traje pravi rat kineskom pirotehnikom – zaključak izvedite sami …

Varicella simplex

… ili ti Ovčije boginje. Vidim na srpskoj Wikipedia-i nema članka o ovoj bolesti pa rekoh da podelim svoje iskustvo sa drugima. Od pre tri nedelje, prvo Milutin (4 godine), a sad i Milica (9 meseci, na slici), moji klinci se bore sa ovom zaraznom bolešću. Bez većih problema guraju kroz sve faze ovčijih boginja koje je većina starijih (ne i ja) odavno preležala.

Bolest izaziva varicella-zoster virus (VZV), jedna od osam vrsta herpes virusa za koje je utvrđeno da utiče na ljude. Bolest se u prvoj fazi manifestuje obilnim lučenjem sluzi iz nosa, blagom temperaturom a zatim karakteristične “tačkice” (boginje, ospe) izbijaju po celom ili samo delovima tela i glavi (ređe po dlanovima i tabanima) u dva do tri talasa. “Boginje” (ospe) izazivaju jak svrab i po svaku cenu treba sprečiti dete da se češe jer u suprotnom se ospe mogu pretvoriri u trajne ožiljke.

Inkubacija traje dve nedelje a virus se prenosi vazduhom i najzarazniji je dva dana pre pojave prvih simptoma. Nakon preležanih boginja organizam stvara trajni imunitet prema zoster virusu a retki su slučajevi kad osoba ponovo oboli od ovčijih boginja (uglavnom kod osoba sa poremećajem imunoistema).

Za tretiranje bolesti koriste se paracetamol (acetaminophen) za sniženje temperature i losioni i puderi za otklanjanje svraba.

Bolest nije smrtonosna, hvala Bogu, ali je jako opasna ako se pojavi tokom trudnoće jer može ostaviti trane posledice po fetus. Vakcina protiv ovčijih boginja na tržištu se nalazi od 1995. godine a za tretiranje bolesti kod odraslih postoje lekovi, poput aciclovir-a.

Nakon preležanih boginja virus ostaje “uspavan” u nervima i povremeno može izazvati pojavu herpesa, posebno kod osoba sa premećajima imunosistema ili onih koji “pregore” na suncu (Zoster herpes). Za razliku od “boginja” koje se nakon desetak dana povlače, zoster herpes može izazvati trajne posledice (neuralgični bol).

Požuri – kasnimo!

Budi me Milutin jutros u pola osam, sav bunovan, gega se, još se nije ni pošteno umio.

Tata, požuri, zakasnićemo!

Jebiga, ja kad se probudim, a teško se budim, uglavnom odmah znam gde sam i šta treba da radim, ali ovde mi nešto nije u redu! Subota, pola osam, ranooooo je za bilo što.

Gde sine Milutine da zakasnimo?

Dete Milutin – sasvim ozbiljno.

Tata, požuri, zakasnićemo u obdanište!

He, obdanište, dobro je. Taman sam pomislio da je referendumsko ispiranje mozga u našoj kući odnelo svoju prvu žrtvu, kad ono, viđu vraga, ‘oće dete u obdanište i subotom – a koliko juče se umal’ ne “pobismo” pred vaspitačicom na istu tematiku.

Nema sine danas obdaništa, evo lezi ovde pored mene da još malo odspavamo…

Kara kod štafete

Sećate se čuvene Titove štafete? E pa prva je davne 1949. godine prošlog veka krenula iz Kragujevca, s’ mesta na kome i dan danas stoji spomenik “prvoj” štafeti. Iako se Kragujevac danas “ponosi” brojnim “prvencima” iskazanim kroz osnivanje ustanova ili značajnim događajima za istoriju Srbije iz doba kada je zaista bio Grad, štafeta je zasigurno jedna od epizoda koju bi mnogi da zaborave (kad bi to tako moglo).

Da tako ne bude, usprkos željama novoosvešćenih kragujevčana u vlasti, postarala se modna kuća KARA iz, u vreme štafete bratske, Makedonije. Tako je Kara rešila da ako već dolazi u Kragujevac svoje mesto potraži upravo kraj spomenika Titovoj štafeti kao simbola nekadašnjeg “bratstva i jedinstva”.

Najveće evropsko selo je …

… geografski i uopšte … Beograd – bez premca! Sad mislite Vi šta hoćete ali živimo jako blizu ideala Srbije opisanog u delu nesuđenog nobelovca iz Velike Drenove, u Srbiji koja je pre svega jedna seljačka zemlja (sa negativnom konotacijom, dakako) – a ko je na javnom servisu pratio “Žikinu šarenicu” znaće o čemu pričam. Džabe priča o drugoj i inim Srbijama kad je ova Žikina i Dobricina, moravska naravno, dominantna. Džabe priče o turistima iz cele Evrope koji u Beograd dolaze “zbog neviđenog provoda” kad je Srbija postala “čardak ni na nebu ni na zemlji” u koji se dolazi kao u neki zoološki vrt retkih vrsta koje ni na jednom drugom mestu ne možete videti. Kao nacija, postali smo potpuno otuđeni od Sveta u kome živimo – ni jedan događaj, ni jedan trend, bilo kakva svetska revolucija, ne mogu nas pokolebati u čvrstom stavu da je vreme stalo 60-ih godina XIX veka i od tada ni makac dalje – Srbi smo BRE!

Elem, povod za okupljanje Žike i brojnih “šareničara” u (glavnom) gradu svog nastanka bila je procesija masovnog venčanja pod dirigentskom palicom Fondacije Braća Karić i sloganom “Zaljubi se i rađaj, rađaj, rađaj” (da citiram TiVi-ja, pokretača manifestacije). U društvu Svibor “vitezova”, Jelene Broćić, Radeta Jorovića, večitog Žike i njegovih sponzora obavljeno je masovno venčanje 100-inu bračnih parova (namerno izbegavam odrednicu mladih). Količina kiča i gluposti izrečena na jednom mestu (npr. “Vi niste obični, već, milenijumski mladenci” ?) dovoljna je da popuni prazninu neke Ginisove enciklpoedije gluposti ne za jednu godinu (o da, manifestacija se “tradicionalno” održava svake godine!) već za vjeki vjekov – Amen!

Sad Beograđani će reći da “Žikina šarenica” nije ogledalo Beograda i da kao takva nije reprezent “legitimnih interesovanja” većine Beograđana glede evropskih integracija i nastavka, pre 150 godina započetog, procesa evropeizacije Srbije. Nažalost, mentalitet koji danas dominira “prestonicom” je najjači kontra argument – nije koncept emisija poput “Grand Show”-a ili “Jedna pesma, jedna želja” izmišljen u Bojniku već u Beogradu, nije Ceca, kao merilo srpskog glamura, izrasla u rodnoj vukojebini veću beogradskim folkotekama. Osvrnite se, stariji naročito, i pogledajte ko i kako danas šeta ulicama Beograda – primećujete li neku razliku u odnosu na 80-e i 90-e – mnogo je više “Ceca” na ulicama, ma kakvi više – sve su “Ceca” … neeeeee, Ceca mi izlazi iz monitora …