Krađa i prekrađa

Microsoft CEO Steve Ballmer kao da uživa u ulozi “super zlikovca” u borbi sa “silama” FOSS (Free and Open Source Software).

Na nedavnom simpozijumu korisnika MS SQL servera održanom u Sijetlu, Ballmer je u razgovoru sa učesnicima, osvrćući se na nedavno potpisani sporazum sa Novell-om, još jedanput ponovio sopstveno uverenje da Linux zajednica bespravno koristi patente koje Microsoft drži za svoje vlasništvo te da će “svi oni koji distirbuiraju ili koriste Linux, osim Novell-a, morati kad tad da plate”. Naravno, kaže Ballmer, “sličan način sporazumevanja moguć je i sa drugim Linux distribucijama pod uslovom da za to izraze interes”.

Detalji sporazuma Novell/Microsoft

Ne stišavaju se strasti oko nedavnog sporazuma o budućoj saradnji Novell-a i Microsoft-a. Novell koji najviše trpi udarce kritike na sve načine pokušava da “zakopa ratne sekire” sa FOOS zajednicom. Kompanija koja je prva korisnicima svojih Linux rešenja obezbedila zaštitu od tužbi za povredu patenata i autorskih prava sada se našla na optuženičkoj klupi za navodno kršenje GPL licence. Da podsetim sporazum predviđa zajednički nastup dve korporacije na interoperabilnosti Windows-a i Linux-a, unapređenju tehnologije virtuelizacije i usklađivanje standarda formata dokumenata kancelarijskih (office) paketa koje imaju u svojoj ponudi.

Novi detalji ugovora izašli su na videlo zahvaljujući zakonskoj obavezi obe kompanije, kao učesnika berzanskog poslovanja, da o uslovima i sadržaju ugovora podnesu izveštaj američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC). U Novell-ovom podnesku komisiji kaže se da Ugovor, koji ističe 1. januara 2012, podrazumeva zajedničku marketinšku ponudu proizvoda Microsoft-a i Novell-a koja se sastoji od “SLES (SuSE Linux Enterprise Server) sa pretplatom na tehničku podršku, MS Windows Servera, MS Virtual Servera* and MS Viridian* koji će biti ponuđeni kupcima koji žele da istovremeno koriste i Linux i Windows platformu primenom virtuelnih tehnologija“. Novell-u, koji je uložio puno “truda” u razvoj XEN open source tehnologije virtuelizacije i njenoj implementaciji u sopstvenu ponudu Linux rešenja, unapred će biti isplaćeno 348 miliona dolara od strane Microsoft-a. U ovu sumu ulazi cena “potvrda” za podršku koje će budućim korisnicima SLES-a distribuirati Microsoft (240 miliona) i razmena patenata iz domena virtuelizacije (108 miliona dolara). Tokom trajanja ugovora Novell je ubavezi da Microsoft-u na ime razmene patenata isplati najmanje 40 miliona dolara dok će ukupna vrednost ove obaveze zavisiti od uspeha u prodaji Novell-ovih Open Platform Solutions i Open Enterprise Server-a rešenja. Zanimljivo je da se Microsoft obavezao da u reklamiranje zajedničke ponude bazirane na Linux/Windows platformi godišnje ulaže najmanje 12 miliona dolara te da uloži dodatnih 34 miliona dolara u službu komercijale koja će biti posvećena isključivo promociji zajedničkih Novell/Microsoft rešenja. Microsoft se obavezao i da u naredne tri godine neće promovisati niti ulaziti u slične ugovore sa drugim distributerima Linux-a.

Novell-u koji se našao pod pritiskom kreditora i u finansijskim je problemima zbog interne revizije sopstvenog poslovanja i posledičnog kašnjenja predaje kvartalnih finansijkih izveštaja u julu ove godine, sporazum će dobro doći za pravdanje kreditorima i podizanje poverenja akcionarima. S’ druge strane Microsoft, čija Vista i Office 2007 konačno izlaze krajem ovog meseca, svoj interes verovatno vidi u širenju sopstvene ponude i de fakto priznavanju realnosti postojanja heterogenih informacionih struktura.

* MS proizvodi iz domena virtuelizacije

Desilo se ! MS Linux

Sećam se da je pre par godina pravi hit na net-u bila stranica koja je promovisala najnoviju Linux distribuciju – Microsoft Linux – ono što je tada izgledalo kao prvoaprilska šala danas se već može smatrati zbiljom. Korporacije Novell i Microsoft potpisale su sporazum kojim regulišu međusobnu saradnju u oblasti zaštite patenata u vlasništvu i razmene sopstvenih softverskih rešenja. Sporazumom Novell i Microsoft su prihvatili da će međusobno “prebiti” potraživanja nastala po osnovu korišćenja patenata u vlasništvu te da će raditi na “približavanju” i poboljšanju interoperabilnosti dva operativna sistema. Ovim povodom korporacije su izdale i zajedničko pismo namenjeno “predstojećoj buri” u FOSS zajednici u kome objašnjavaju svoje razloge i posledice ovakvog, slobodno možemo reći, istorijskog sporazuma. Sporazum su podržali i “igrači” poput IBM-a, HP-a i Intel-a. Ovim sporazumom Microsoft je konačno priznao postojanje, nekada “komunističkog koncepta”, Linux-a kao ozbiljnog igrača na tržištu operativnih sistema (pre svega u biznis segmentu) i odlučio se za Novell kao strateškog partnera u približavanju FOSS zajednici.

Nemam nameru da ovde komentarišem značaj saradnje Linux i Windows zajednica jer, čini mi se, besmisleno je raspravljati o nečemu što će u skoroj budućnosti prerasti u “dijalog gluvih” iz tabor “ZA” i “PROTIV”. Ako ste Vi pak voljni da o sporazumu raspravljate upućujem Vas, uz gore priložene veze, i na

Restartovanje laptop-a

Ako imate kao ja problem sa resetovanjem svog prenosivog ljubimca evo jednostavnog rešenja na koje sam naišao tragajući po mreži za nečim potpuno drugačijim. Naime, nakon bezbrojnih nadogradnji Linux kernel-a mog Amila V2030, naoružanog sa openSuSE 10.1 distribucijom, javio se problem da mašina jednostavno neće da se restartuje – pogasi servise, uredno “otkači” sve particije i … ništa … mora gašenje pa paljenje.

Rešenje je jednostavno u meni GRUB bootloader-a dodajte opciju

reboot=bios

i sve će da fercera kao “podmazano” …

Adobe Flash 9 Beta

Snimak je sa Adobe Labs lokacije na kojoj možete preuzeti Beta verzije Adobe Flash 9 dodatka za pregledače na Linux platformi. Pored dodatka na istoj adresi možete preuzeti i samostalni prikazivač Adobe Flash 9 (i prethodnih verzija) animacija.

Iako su oba Linux noviteta iz Adobe-a u Beta fazi razvoja na prvi pogled rade bez problema, povremeno i uz prisustvo prethodne “oficijelne” verzije dodatka za pregled Adobe Flash formata na Linux platformi premda bi pre upotrebe prethodnu verziju trebalo potpuno (!!!) ukloniti.

I nova i stara

Golubi na grani, a Boga mi i vrapci u ruci, znaju da je od juče dostupna verzija 2.0 MozillaFirefox internet pregledača. Sledi kratki predlog, namenjen prvenstveno onima koji nisu imali prilike, ili želje, da testiraju Beta i RC verzije novog aduta iz porodice Mozilla-e, kako da “bezbolno” koristite i staru i novu verziju “Vatrene lisice”. Metod opisan u ovom zapisu ima par “sitnih” nedostataka. Istovremeno možete koristiti samo jednu od dostupnih verzija Firefox-a na svom računaru a kod svakog pokretanja “druge” verzije vrši se obavezna provera instaliranih dodataka i proširenja, odnosno njihove kompatibilnosti sa novopokrenutom instancom Firefox-a.

1) Nakon što sveže skinutu arhivu raspakujete u neki lokalni direktorijum (npr. firefox2) a vaš trenutni firefox direktorijum sa podešavanjima (obično ./mozilla/firefox) prekopirajte u direktorijum sa imenom ./mozilla/firefox2.

2) otvorite direktorijum u kome ste raspakovali MozillaFirefox 2.0 i preimenujte firefox-bin u firefox2-bin

3) otvorite direktorijum u kome ste raspakovali MozillaFirefox 2.0 i otvorite za uređivanje izvršnu datoteku (sh skripta) firefox
– izmenite liniju 54 tako što ćete upisati putanju do direktorijuma u koji ste prethodno prekopirali svoja podešavanja
– izmenite liniju 141 – promenite promenljivu MOZILLA_general_ci u “${progbase}2-bin” (firefox2-bin)

4) otvorite za uređivanje izvršnu datoteku (sh skripta) run-mozilla.sh
– izmenite liniju 40 tako što ćete promenljivu MOZ_DEFAULT_NAME promeniti u “./${cmdname}2-bin”

Sada Vam još samo preostaje da na svoj radni ekran dodate ispravne veze ka MozillaFirefox verzijama (staru pozivate sa npr. /usr/bin/firefox a novu “dvojku” iz direktorijuma u koji ste raspakovali instalacionu arhivu.

Kontrare

Kao što Matthias Endler i sam piše postoji brdo članaka i knjiga koje Vam “ljubazno” objašnjavaju kako da pošaljete poslednji poljubac BSOD (Blue Screen Of Death – Plavi ekran smrti) i da zarad života u ljubavi (čitaj sigurnosti) sa nekom od mnogobrojnih Linux distribucija za sobom konačno ostavite Microsoft-ove klonove. Retki su, čini mi se i da ih nema, pisani saveti kako da Linux zamenite Windows-om – a i zašto bi?

U svom zapisu Howto switch from Linux to Windows – a users experience (Kako da sa Linux-a pređete na Windows – iskustvo korisnika) Matthias daje zaista zanimljivu viziju “šta bi bilo kad bi bilo” (što se babi snilo).

SuSE 10.1 Automount

Pazi kad SuSE 10.1 nema podršku za subfs sistem koji se koristi za automatsko “podizanje” DVD i CD ROM-ova pa je /etc/fstab nakon instalacije “osakaćen” za automatsko “podizanje” CD i DVD diskova. Naravno uz malo truda i taj se problem da rešiti.

Znači kreiraš kao root direktorijume:

/media/cdrom i media/dvdrecorder (ili /media/dvd šta već ko ima)

Kao root izmeniš datoteku /etc/fstab tako da ubaciš sledeće 2 linije bilo gde

/dev/hdd /media/cdrom udf,iso9660 noauto, user, gid=users, ro, exec, iocharset=utf8 0 0
i
/dev/hdb /media/dvdrecorder udf,iso9660 noauto, ro, user, gid=users, exec, iocharset=utf8 0 0

I to je to – fercera provereno … obratite pažnju da gornji kod omogućava i običnim korisnicima da podignu/spuste CD i DVD uređaj