Author Archives: veličković@blog

27 sati samo za decu

by

4

Marija Karolina - prostitutka - humanitarna radnica
Marija Karolina – prostitutka i humanitarna radnica

Kasno večeras, po našem vremenu, u Čileu započinje 27-očasovni TV maraton (TV telethon) – humanitarna akcija prikupljanja novčanih donacija putem tele-marketinga. Kao i milioni čileanaca i Marija Karolina želi da da svoj doprinos i tokom ove akcije nju očekuje najvažniji, najduži i najnaporniji radni dan u njenoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri … sve u humanitarne svrhe – za dobrobit čileanske dece sa posebnim potrebama …

Marija Karolina je po zanimanju prostitutka, i to ne bilo kakva već “creme de la creme”, jedna od “najpoznatijih” bar kada je u pitanju radna snaga na tržištu ljubavi u Čileu. Marijina “nadnica” počinje od 300 američkih dolara za 90 minuta “klasičnog” rada (primera radi moja najveća konsultantska dnevnica bila je $250 o.a.). Otuda je Marija Karolina došla na originalnu ideju da umesto “anonimnog” novčanog priloga pokrene “aukciju” na kojoj će ponuditi 27 sati svojih profesionalnih usluga a sav prihod će, po obavljenom poslu, uplatiti na bankovni račun organizatora akcije. “Sve dok traje program radiću za decu Teletona … biće to samo mojih 27 časova pružanja ljubavi”, kaže Karolina, uz napomenu da je njen planirani 27-očasovni “humanitarni program” već popunjen “dobrotvorima” te da su pojedini uplate izvršili unapred “duboko uvereni u Marijiine dobre namere.”

Iako se u Čileu, zemlji sa većinskim katoličkim stanovništvom, na prostituciju gleda kao na, manje više, “prihvatljivu” društvenu pojavu a vlasti su, po pravilu, spremne da zažmure, pa i da drže povez na očima, kada su u pitanju javni istupi “eminentnih” pripadnika najseksipilnije grane lokalne ekonomije, ne dele svi “oduševljenje” javnosti “visokomoralnom odlukom” Marije Karoline. Jedan od pokretača akcije i čovek koji će voditi 27-očasovni program, Mario Krojcberger kaže kako je ova (nepristojna) ponuda “izvan njegovih moralnih shvatanja” i odbija da komentariše špekulacije kako će organizatori odbiti da prime novac prikupljen na “ljubavnoj aukciji”. No kako sama Karolina kaže “biće tu i ljudi koji će pokloniti novac stečen na mnogo kontroverzniji način nego što ga ja zarađujem” – i bar se tu svi u Čileu slažu sa njom.

A što?

by

3

Sveže, ovog jutra, pre nego što smo se umili i obukli (što bi vi mladi rekli – pre no što smo pomuzli krave).

Milutin (unjkavo): A što ja moram svaki dan u obdanište?

Tata (kako god): Pa dobro Milutine ne ideš baš svaki dan. Ideš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ne idemo Subotom i Nedeljom. Kad još malo porasteš i kreneš u školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i nikad Nedeljom. Pa kad još porasteš i kreneš u srednju školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i takođe nikad Nedeljom. Onda još porasteš, kreneš na Fakultet, pa ideš na predavanja i vežbe Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, učiš i spremaš ispite Subotom i, uglavnom, Nedeljom. Najgore je Sine posle toga – ako budeš imao sreće da se zaposliš – radićeš i Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, pa i Subotom i Nedeljom

I jopet (zarazni) kurtoni

by

0

Taman kad sam čvrsto rešio da više ne pišem na “zadatu” temu naletim na vest o opasno zaraznim, kineskim naravno, kurtonima. Dobro de, nisu baš bukvalno kurtoni “za” već upotrebljeni (reciklirani) ostaci istih. U kineskom gradu Donguan (Dongguan), provincija Guangdong, odnedavno se mogu kupiti gumice, obične kućne i one za kosu, proizvedene od prethodno iskorišćenih kondoma. Većina prodavaca, bar ne javno, ne želi da otkrije izvor iz kog dobavlja “kurton gumice” krijući se iza poslovne tajne (jebote kanda su i oni čuli za Tijanićevu platu!), nezvanično, gumice se proizvode kako od otpada iz uvoza (bukvalno) tako i od kondoma prikupljenih po lokalnim “salonima za zabavu”.

Jeftine, veselih boja, gumice lako nalaze svoje kupce kako na lokalnim pijacama tako i u frizerskim i salonima za ulepšavanje – za sada samo u Guandong provinciji. Nažalost “zadovoljni kupci” i ne slute kakvoj se opasnosti izlažu upotrebom istih – dok, recimo, prikupljajući kosu pred vezivanje, gumicu drže u ustima. Prema tvrdnjama lekara upotrebom ovih gumica, načinjenih recikliranjem korišćenih kondoma, korisnici se izlažu realnoj opasnosti da se zaraze nekom od seksualno prenosivih bolesti (i to bez seksa – kud’ ćeš gore – kako da se pravdaš).

I vuk sit i ovce na broju

by

0

Preneseno, naravno, premda je tema mnogo ozbiljnija od narodne poslovice. Naime, Viši Sud u Katifu (Qatif) u Saudijskoj Arabiji, odlučujući po žalbi advokata 19-ogodišnje Saudijke “zbog presude preblage za okrivljene i preoštre za žrtvu” povećao joj je prethodno izrečenu kaznu sa 90 na 200 udaraca bičem i na sve to dodao još šest meseci boravka u zatvoru, između ostalog, zato što je, po tvrđenju Sudija, “koristila masovne medije kako bi se izborila za povoljniju odluku u žalbenom postupku”. Paradoksalno – ovako oštro povećanje kazne odnosi se zapravo na žrtvu iz prethodno održanog suđenja za grupno silovanje.

Pre 18 meseci, tada 18-ogodišnja, Saudijka, pripadnica manjinskih Šiita, izvučena je nasilno iz automobila u Katifu i silovana 14 puta od strane grupe koju je sačinjavalo sedam muškaraca, pripadnika većinskih Sunita. Muškarac iz čijeg je automobila nesrećna devojka “oteta” pokušao je da joj pomogne ali je i sam teško pretučen. Tokom prvog suđenja, četvorica od sedmorica optuženih oglašeni su krivima i osuđeni na kazne zatvora u rasponu od 10 meseci do 5 godina i na, kao i preostala trojica, 80 do 1,000 udaraca bičem. Veoma blage kazne jer za ovakav zločin teokratsko saudijsko zaonodavstvo predviđa čak i smrtnu kaznu. Da sve bude u skladu sa naslovom ovog članka i sama žrtva je oglašena krivom, ni manje ni više, zbog vožnje u automobilu sa muškarcem koji joj nije u srodstvu i kome je, takođe, izrečena istovetna kazna – 90 udaraca bičem zbog (navodne) “namere da zajedno izvrše delo koje je protivno saudijskim zakonima o segregaciji polova”. Nakon ovakve presude, zahvaljujući pre svega angažovanju advokata žrtve, čak i prihvatanje rasprave po žalbi izgledalo je kao uspeh sve dok Sud juče nije objavio konačnu odluku povisivši prethodno izrečene kazne obema stranama (silovateljima su izrečene kazne “samo” duplirane). Bolja “sudbina” nije zadesila ni advokata žrtve čija je dozvola za rad “zadržana” od strane Suda u Katifu a očekuje ga i “saslušanje” pred komisijom Ministarstva Pravde koje će doneti konačnu odluku o njegovom daljem obavljanju profesije advokata.

Umesto komentara koji bi se, zbog kulturoloških razlika, mogao smatrati neobjektivnim preneću samo komentar jednog Saudijca na ovu i slične presude Sudova u Saudijskoj Arabiji preuzet iz dnevnika “Saudi Gazette”:

“Oprostite mi na oštrim rečima ali moram da podignem svoj glas za dobro čovečanstva jer ne želim da u očima Alaha budem onaj koji se nije usprotivio nepravdi. Pobunimo se protiv sila zla da bismo sačinili istinsko “Kraljevstvo čoveka” kao što je i proklamovao (naš) Kralj Abdula Bin Abdul Aziz, Čuvar dve Svete Džamije. Ovo je naša moralna dužnost i obaveza ako želimo da mu (Kralju o.a.) pomognemo u ostvarenju ovog cilja za dobro čovečanstva.”

Tri godine za seks na, pardon, sa biciklom

by

0

Kada su oktobra prošle godine čistačice hostela Ejberli Haus (Aberley House) u Ejru (Ayr), Škotska, nakon upornog kucanja na vrata jedne od soba ista otvorile imale su šta da vide – u karakterističnoj pozi sa biciklom, pred njima se našao pedesetjednogodišnji Robert Stjuart – “na sebi je imao samo potkošulju a rukama je pridržavao biciklu dok su mu se bokovi njihali napred nazad kao da imitira seks sa biciklom”. Da, dobro ste pročitali ne “na” nego “sa” biciklom. Čistačice, obe u šoku, prvo su obavestile upravnika hostela koji je odmah pozvao policiju. Stjuartovo ime se zbog ovog “prestupa” nalazi u registru seksualnih prestupnika a ovih dana mu je izrečena i trogodišnja uslovna kazna zbog prestupa učinjenog tokom pomenutog “ljubavnog čina”. Pred Sudom Stjuart je (bez ulaženja u detalje) porekao “vođenje ljubavi” a pravdao se i problemima sa alkoholom tako da mu je određena mera nadzora službe socijalnog staranja i izrečeno upozorenje kako bi sledeći put mogao da “zaglavi ćorku”. Šerif iz Ejra, Kolin Miler (Colin Miller), koji je svedočio na Sudu, kaže kako “u gotovo četiri decenije dugoj karijeri policajca, iako je mislio da je video svaku moguću perverziju, nije imao ovakav slučaj” – biće da šerif nije stigao da poseti ovu stranicu.

Fatalni udarac poljima maka

by

0

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina – gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka – jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u “Rat protiv droge” američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni – što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena “čistom od opijuma” ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila “šumama” kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan – uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti “rat” kanabisu jer – “kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.”

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano “Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!”. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate – na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo – veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o “ulaganju” u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se “proizvodnja” preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili “čeličnog zagrljaja” organizovanih kriminalnih grupa.