Izvor: Frauenhofer Institut

Kada je davne 1989. godine pao Berlinski zid i tako simbolično označio kraj hladnoratovske ere agenti ozloglašene istočnonemačke tajne policije Štazi (Stasi) na froncle su iseckali arhivu od 16,250 registratora odnosno 45 miliona dokumenata. Uglavnom, dosijea sopstvenih agenata i “sumnjivih lica” sa obe strane zida nadajući se da će tako u “ropotarnicu historije” zakopati sopstveni prljavi veš. Al’ ne lezi vraže – počev od 1995. godine 24 službenika nemačke Vlade radi na mukotrpnom poslu sklapanja kockica froncli – do sada su “kompletirali” 323 registratora a prema procenama stručnjaka za ceo posao, ovim tempom, trebalo bi im oko 600 godina. Iz razloga vremenskog ograničenja nemačka Vlada u saradnji sa berlinskim Frauenhofer Institutom za proizvodne sisteme i tehnološki dizajn finansira projekat vredan 6,3 miliona Evra usmeren na izradu softverskih rešenja za rešavanje “slagalice”. Naučnici sa Frauenhofer Instituta nadaju se da će primenom novih softverskih rešenja ceo posao biti u mogućnosti da završe u vremenskom okviru od 4-5 godina što će svakako obradovati žrtve i rastužiti bivše agente istočnonemačke tajne policije. Koliko sam ja razumeo ono što je izneto na sajtu Frauenhofer Instituta preostali delovi slagalice će biti skenirani, softverski poređeni po obliku i veličini, a zatim ručno proveravani pre konačnog uklapanja u slagalicu.

Što bi Rade Marković rekao: “Spali te papire i Bog da te vidi!” (Izvor Insajder B92 – Rukopisi ne gore, 1. deo, emitovan 15. novembra 2004)