Foto: Monty Brinton/CBS
Bonanca u Novom Meksiku početkom 1880-ih je bio uzbudljiv rudarski grad pred kojim se smešila “svijetla budućnost”. Nedostak vođstva, resursa i bogatstva uslovili su da Bonanca postane samo još jedan napušteni grad u pustinji Novog Meksika. Četrdeset novih pionira tokom 40 dana pokušaće da ispravi greške svojih predaka i oživi grad duhova. Za divno čudo, pioniri su deca. Najstarije samo što je napunilo 15 godina, najmlađa devojčica ima 8 i po godina. Upravo tako – 40-oro dece, bez roditelja, bez učitelja. Ovo je po prvi put u istoriji Dečija Nacija!
Ovako otprilike počinje promotivna najava za novi reality-show Kid’s Nation američke TV mreže CBS čija je produkcija započela u maju a premijera zakazana za 19. septembar 2007. godine. Serijal od 13 epizoda prati osnivanje prave male “dečije ekonomije” – Bonanca ima svoje prodavnice, kafanu, a izgradnja i održavanje grada, čišćenje poljskih toaleta, prokuvavanje vode, priprema obroka, pranje sudova su dečiji poslovi. Društvene uloge se dodeljuju na početku svake epizode u međusobnom četvroboju – žuta, plava, zelena i crvena ekipa takmiče se za status radne snage, kuvara, trgovaca ili više klase a svi zajedno, kako reče jedan od učesnika, “trude se da dokažu da je društvo u kome se sve deli, bez pohlepe, puno međusobnog razumevanja moguće”. Bonanca ima i svoj Savet građana – gradsku Vladu koja na kraju svake epizode bira učesnika koji će osvojiti glavnu nagradu – zlatnu zvezdu vrednu 20,000 dolara. Svaka tri dana održavaju se zajednički skupovi na kojima se raspravlja o problemima u Bonanci i odluke donose većinom glasova učesnika. Gotovo sve, sudeći prema najavi, izgleda kao u pravom životu samo uz mnogo više emocija i često rasplakane učesnike.
No radnja serijala nije glavna tema ovog članka. Iako CBS tvrdi da je snimanje proteklo u najboljem redu uz prisustvo brojne ekipe za podršku i uz nadzor lekara i dečijih psihologa čini se da način na koji je ova originalna zamisao realizovana otvara brojna pitanja – kako ona etička tako i ona o zakonitosti poduhvata. Pre početka snimanja, svako od roditelja potpisao je ugovor sa CBS-om, sačinjen na 22 strane gusto kucanog teksta. Ugovorom se, primera radi, s’ jedne strane roditelji i deca se za platu od 5,000 dolara obavezuju da o celokupnom toku snimanja “drže usta zatvorena” uz zaprećenu odštetu od 5 miliona dolara dok s’ druge strane CBS sa sebe skida odgovornost za zdravlje i sigurnost dece uključujući tu i “smrt ili povredu deteta kao i seksualno prenosive bolesti”. Zarad diskutabilnih “15 minuta slave” roditelji dece učesnika praktično su se odrekli starateljstva nad sopstvenom decom i njihov javni i privatni život prepustili na “milost i nemilost” CBS-u i Tomu Formanu kao producentu serijala. “Pravi” problemi pojavili su se već po otpočinjanju snimanja. Vlasti Novog Meksika “zainteresovale” su se za serijal zbog sumnje da su povređene zakonske odredbe o dečijem radu – deca su dnevno “morala” da rade i do 14 časova uz nedovoljan nadzor odraslih – a inspektor koji je snimanje posetio nenajvaljen udaljen je neobavljena posla. CBS još uvek očekuje i konačno odluku službe za Decu, Mlade i Porodicu Novog Meksika jer nikada nisu pribavili licencu i dozvolu za smeštaj i boravak dece u gradu duhova. Nakon što se par učesnika otrovalo ispijanjem izbeljivača, a jedna od učesnica izgorela lice tokom pripremanja hrane, postavilo se i pitanje da li je CBS-ova ekipa na snimanju dovoljna za efiksan nadzor nad decom koja su, iako u serijalu žive svet odraslih, školskog uzrasta. Tužba koju je početkom avgusta podnela majka devojčice koja je na snimanju izgorela lice vrelim jestivim uljem otvorila je pitanja poput onog da li je CBS uspeh serijala nadredio brizi o učesnicima kao i o odgovornosti samih roditelja spremnih da tako olako drugome prepuste brigu o sopstvenom porodu. Iako u najavi 10-ogodišnja Tejlor komentariše mužu koza rečima “Ja sam školska kraljica lepote – ja ovakve stvari ne radim!” čini se da i kraljice lepote ponekad čine stvari koje niko od njih ne očekuje.
Zaista me ji dalje frapira bezobrazluk velikih TV mreza koje se uporno odricu svake odgovornosti za povrede ili smrt ucesnika nekog u njihovim reality emisijama. Ne znam kako funkcionise zakon u ovom podrucju, ali verujem da se ugovorom oni zapravo ipak ne mogu sasvim ograditi od odgovornosti i da ugovori ove vrste najcesce sluze za zastrasivanje ucesnika. Ne mogu da se setim koje emisije su u pitanju, ali sam citala o izvesnim tuzbama i presudama u korist tuzioca u ovom kontekstu.
Ali od ovog jos vise zapanjuje roditeljska spremnost da se odreknu svih prava svoje dece zarad trenutne slave i finansijskog prospekta, sto je zapravo sasvim u skladu sa hipotezom da prosecan zapadni covek zivi za pojavljivanje na nacionalnoj televiziji, nebitno kojim povodom. Dal’ da da izjavu povodom brutalne smrti clana svoje familije pre nego sto se les i ohladio, ili da se izvristi na Jerry Springeru, ili da se pojavi kao ucesnik reality emisije.
Mene ovde ne zapanjuje ništa. Samo mi nije jasno kako misle da naprave “idealno društvo” ako na početku uvode postojanje klasa i nagrađivanje parama na kraju svake epizode.
Pre bih rekao da je namera serijala da se pokuša sa izgradnjom “idealnog (američkog) društva”, neopterećenog greškama i gresima koji su pratili ravoj sadašnjeg “američkog sna” – no s’ druge strane kad malo začeprkamo po motivaciji učesnika vidimo da su podsticaji pre u skladu s’ idealom “američkog sna” no što su idealni 😉