Tag Archives: Zdravlje

Jel’ vam se spava?

by

1

Profesor molekularne biologije i biotehnologije Piter Pajper, stručnjak za starenje sa Univerziteta u Šefildu, radi na istraživanju uticaja konzervansa E211 (natrijum benzoat) na ljudski organizam još od 1999. godine kada su upravo njegova ispitivanja pokrenula pitanje o kancerogenom uticaju ovog aditiva. Ispitivanja koja je sprovela Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO), sa tada dostupnom tehnologijom, “oslobodila” su natrijum benzoat a brojne nacionalne agencije za standarde u prehrambenoj industriji dozvolile su njegovu upotrebu u napitcima poput Koka-kole, Pepsija i drugim gaziranim osvežavajućim napicima.

Ovih dana intervju Profesora Pajpera dat britanskom Indipendentu ponovo je izazvao pravu buru. Prema tvrdnjama Profesora Pajpera E211 (natrijum benzoat) štetno deluje na mitohondrije DNA ljudskog organizma do te mere da može u potpunosti da deaktivira ćelije. Mitohondrije koriste kiseonik da bi ljudskom organizmu obezbedile potrebnu energiju a njihova disfunkcionalnost se danas povezuje sa bolestima poput Parkinsonove kao i sa samim procesom starenja. Profesor Pajper upozorava roditelje da povedu računa prilikom kupovine gaziranih napitaka deci koji sadrže sporni konzervans i dodaje kako su njegova “najveća briga deca koja piju velike količine gaziranih pića”.

Kad ja tamo …

by

3

… a ono ni manje ni više već mumificirano telo prethodnog vlasnika. Španac Gordi Giro jedan je od mnogih koji je odlučio da sebe počasti stanom u odmaralištu Rosas na Kosta Bravi na prestižnoj španskoj obali. Gordi je novi stan potražio i kupio na aukciji, prethodno ga i ne pogledavši. Jedino što je znao bilo je da je stan na aukciji jer je prethodni vlasnik kasnio sa otplatom stambenog kredita. Kada je Gordi odlučio da se početkom nedelje useli u svoj “mirni kutak” sačekao ga je “lično” prethodni vlasnik. Na sofi, u dnevnoj sobi, Gordijevog stana “sedela” je mumificirana Maria Luiza Zamora. Po nalazima obdukcije Marija je umrla prirodnom smrću davne 2001. godine a morski vazduh doprineo je da se telo mumificira. Marija je živela odvojeno od porodice pa ni suprug ni deca koji žive u Madridu, proteklih šest godina nisu prijavili njen nestanak. Gordijevim “otkrićem” rešena je i misterija neplaćenih rata stambenog kredita …

Dečija solidarnost

by

0

Zakačio sam pre dva dana prilog o događaju iz Niša kada je 13-ogodišnji Stefan Stajić štapom za pecanje zakačio železnički strujni vod u širem centru Niša. Dečaka je pogodio strujni udar od 25,000 Volta usled koga se Stefanovo telo bukvalno zapalilo. Na pozive u pomoć njegovih drugova reagovali su radnici iz obližnjeg stovarišta Jagodinske pivare koji su vatru ugasili protivpožarnim aparatima nakon čega je dečaka služba hitne pomoći prevezla u niški urgentni centar. Istog dana Stefan Stajić, koji je 1999. godine sa majkom izbegao sa Kosova na kome je ubijen njegov otac, prebačen je na Vojno medicinsku akademiju u Beogradu gde će dečak kome je izgorelo gotovo 70 procenata kože, prema rečima lekara, biti podvrgnut desetinama operacija transplantacije kože.

Ono što je mene posebno dojmilo a što je u većini medija (uključujući i blog zajednicu!) prošlo gotovo nezapaženo je humanost i solidarnost Stefanovih drugova iz Osnovne škole Radoje Domanović koji su Niš istog dana oblepili pozivima upućenim potencijalnim donatorima kože a potom krenuli i u kampanju “od vrata do vrata” po celom Nišu kako bi pomogli svom drugu koji se u tom trenutku borio za život. Solidarnošću koju su pokazali učenici bili su iznenađeni kako nastavnici tako i njihovi roditelji ali su se vrlo brzo i oni pridružili ovoj humanoj akciji.

“Ja i moji drugovi, kada se to desilo, bili smo mnogo potrešeni. Odrekli bi se ekskurzije, dali bi taj novac za Stajićevu operaciju i njegovu majku, samo da bude dobro” u izjavi za B92 rekao je jedan pirgavi bucko, učenik šestog razreda, u čijim rečima kao da se ogleda rešenost tih malih ljudi da nesebično, koliko je to moguće, pomognu svom drugu u nevolji. E to me je pogodilo, što smo mi stariji zaboravili da pomažemo jedni drugima, što više ne obraćamo pažnju na tuđe nevolje i nismo više spremni da slušamo o tuđoj nesreći, što dete treba da nastrada da bi nam deca pokazala kakvi smo ljudi mogli i trebali da budemo … priča o Stefanu Stajiću nestala je iz etra i sa stranica srpskih medija već u petak, jedva dva dana nakon što se nesreća dogodila … kao da se Srbija kolektivno postidela humanosti sopstvene dece!

Svi koji žele da doniraju kožu Stefanu Stajiću mogu da se jave Vojnomedicinskoj akademiji na broj telefona 011/360-8445 ili školi Radoje Domanović u Nišu na telefon 018/511-030.

Zatvor za poljubac

by

0

Sud u Indiji izdao je nalog za hapšenje američkog glumca Ričarda Gira na osnovu tužbe koju je podneo Punam Čand Bandari “uvređen” zbog “incidenta” na promociji projekta posvećenog borbi protiv SIDE u Nju Delhiju pre dve nedelje kada je Gir poljubio zvezdu Bolivuda Šilpu Šeti. Javni izlivi “nežnosti” poput Girovog i dalje su tabu u Indiji – pre dve nedelje tokom protesta zbog pomenutog “incidenta” demonstranti u Mumbaiu (Bombaj) su umesto na “živom” glumcu svoj bes iskazali paljenjem krpenih lutki. Ukoliko bude osuđen Giru preti kazna zatvora do tri meseca i/ili novčana kazna. Ričard Gir, po veroispovesti Budist, čest je posetilac Indije zbog redovnih poseta Dalaj Lami koji živi u izgnanstvu na severu zemlje.

Slatki Isuse!

by

0

Isus od čokolade

I kod nas se odnedavno ustalio običaj da za Uskrs uz farbana jaja našem “razmaženom” podmladku nudimo čokoladirane Uskršnje zečeve. Umetnik Cosimo Cavallaro ponudio je originalnu zamenu za Uskršnje zečeve od čokolade – čokoladnu statuu “My Sweet Lord” (Moj slatki gospodar) koja predstavlja raspetog Isusa Hrista u prirodnoj veličini (na slici).

Statua napravljena od 90 kilograma mlečne čokolade “teži” neverovatnih 500,000 kalorija, a statistika još tvrdi da bi odrasla osoba samo “na Isusu” mogla da živi osam meseci, da 32 dana popunjava potrebe svog organizma za vitaminom A, ili da sebi doda 32 kilograma masnoća – pa ko sme i voli … nek otkine koje parče slatkog Isusa…

Ma š’a mi reče!

by

1

Ako ste jedan od miliona koji ne mogu bez prve jutarnje kafe (a Boga mi i cigarete!) pod izgovorom da je to najbolji način da se pokrenete i oživite – razmislite ponovo! Sudeći po istraživanju profesora Pitera Rodžersa sa Univerziteta u Bristolu koji se upotrebom kafeina u ishrani profesionalno bavi sa stanovišta biološke psihologije uticaj jutarnje kafe na “buđenje” organizma pre se može pripisati stvaranju zavisnosti nego magiji kafeinskih napitaka. Rušeći mit ustaljen kod miliona ljudi Profesor Rodžers tvrdi da je osećaj kako “jutarnja kafa naglo pokreće iz sna” ustvari posledica postojanja kafeinske zavisnosti i pada nivoa kafeina tokom noćnog sna – prva jutarnja kafa ili čaj zapravo ponovo uspostavljaju “normalan” nivo kafeina u organizmu zavisnika i stvaraju osećaj zadovoljstva usled “nastavljanja navike”. Rezultati istraživanja, prezentovanog juče na godišnjoj konfrenciji British Nutrition Foundation (Britanska Dijetetska Fondacija), pokazuju da se tokom sna smanjuje količina kafeina u organizmu uz opadanje budnosti, raspoloženja i radne sposobnosti – konzumiranje jutarnje doze kafeina samo obrće ovaj efekat ali ne podiže nivoe budnosti, raspoloženja i radne sposobnosti iznad vrednosti zabeleženih kod onih koji kafein ne koriste. S’ druge strane Profesor Rodžers objašnjava kako je istraživanje pokazalo da se kod onih koji po prvi put piju neki kafeinski napitak ili na duže vreme prekinu sa upotrebom kafeina javlja efekat “dizanja” koji nažalost traje vrlo kratko.

“Ljudi koji redovno piju čaj ili kafu imaju osećaj kako ih napitak “podiže” i to je razlog zašto koriste napitke za koje veruju da ih poreću. To je osobina koju ljudi vide kao prednost upotrebe kafeina i šteta je što to možda nije istina. Istraživanje pokazuje da je jedina posledica redovnog konzumiranja stvaranje zavisnosti organizma.

Debeo, deblji, najdeblji

by

0

Svetska raspodela BMI za zene i muskarce

Najdeblja populacija na planeti živi u najmanjoj nezavisnoj državi na Svetu – Republici Nauru smeštenoj u Južnom Pacifiku (uokvireno na mapi), gde 94 procenta od 13,287 stanovnika ima problem sa gojaznošću. U skladu sa motom države u kojoj žive “Božja volja na prvom mestu” – stanovnici ovog malog Pacifičkog ostrva ne haju preterano za kilograme usprkos podatku da su zemlja sa najvećim procentom stanovnika obolelih od diajbetesa tipa 2 na Svetu.

Jedi manje za večeru i živećeš sto godina je stara kineska poslovica kojoj poslednjih decenija parira reklamni slogan Ako vi i vaša tri prijatelja imate više od 360 kilograma dobijate besplatno flašu viskija!” okačen na ulazu karaoke kluba Ichubu u Bangkoku, Tajland. Ajde sad vi pošteno, zamislite svoja tri najbolja prijatelja sa kojima bi ste se usudili da odete zajedno na letovanje i razmislite da li “đuture” zaslužujete viski za džabe? Ako je vaš odgovor potvrdan onda se sa svojim prijateljima možete svrstati među milijardu ljudi na planeti, mahom iz gradskih sredina, koji imaju problem sa debljnom ili pate od gojaznosti …

BMI (Body Mass Index), Indeks telesne mase, je danas opšteprihvaćeni način kategorizacije i dijagnostifikovanja gojaznosti. Ukoliko indeks, koji se izračunava tako što svoju težinu, u kilogramima, podeliti kvadratom svoje visine, u metrima, iznosi više od 25 spadate u “teškaše” dok indeks preko 30 znači da imate ozbiljan problem sa gojaznošću i velike izglede da obolite od različitih kardiovaskularnih oboljenja ili dijabetesa tipa 2. Mapa na slici predstavlja procentualno učešće osoba sa BMI od 18 do 27 (od najsvetlije ka najtamnijoj nijansi respektivno) u muškoj i ženskoj populaciji gradova starijoj od 15 godina prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) dostupnim za 2005. godinu. Ono što je na prvi pogled očigledno je da se “raspodela debelih” u dobroj meri poklapa sa raspodelom svetskog bogatstva. Srbija, uz Bugarsku i Grčku, iako nevidljiva na mapi, spada u retke evropske države pogođene gojaznošću. Amerika, sa više od 60 procenata gojaznih, danas je suočena sa povećanom potražnjom trostrukih mrtvačkih kovčega u koje može da stane ljudsko telo težine do 300 kilograma! Region Južnog Pacifika najteže je pogođen jer bi problemom kontrole “kilaže” trebalo da se pozabavi gotovo 90 procenata populacije koja je nekada bila fizički aktivna i mršava a danas se suočava sa ubrzanom industrijalizacijom i opštim napretkom u svim oblastima života što dovodi do smanjene fizičke aktivnosti i pojave gojaznosti.