Stari Rim

Dosadilo vam je čekanje u redovima za vize da bi ste bar na kratko otišli iz Srbije i upoznali kulturno nasleđe Sveta? Kad dočekate vizu i stignete na odredište problem postaju nesnosne vrućine i hiljade turista koji kao i vi, u istom trenutku, žele da vide ostatke starih civilizacija i sve to propisno zabeleže kamerama i foto-aparatima? U krajnjem slučaju možda ste prezasićeni upotrebom sopstvene mašte u “oživljavanju” ruševina Rima da bi ste pojmili kakav je nekada bio … e pa vašim mukama je došao kraj!

Rome Reborn 1.0 je zajednički projekat Instituta za napredne tehnologije Virdžinija Univerziteta, UCLA, i milanske Politehnike koji autori označavaju kao “najveću i najkompletniju simulaciju istorijskog izgleda grada ikada napravljenu”. Nudi vam se virtuelni obilazak starog Rima, uključujući Koloseum, Forum i baziliku Maksentius, i sve to u “punom sjaju” ili bar onako kako se pretpostavlja da je izgledalo 320 godine nove ere.

Virtuelna crkva

Engleska (anglikanska) Crkva zatražila je izvinjenje od kompanije Sony uz zahtev da iz prodaje povuče sve primerke Playstation3 igre “Otpor: Pad čovečanstva”. U ovoj akcionoj igri deo radnje “odigrava” se pod kupolom katedrale u Mančesteru a nasuprot tvrdnjama predstavnika kompanije Sony Entertainment kako su dobili sve neophodne dozvole za upotrebu enterijera crkve u virtuelnom svetu predstavnici Engleske (anglikanske) Crkve tvrde suprotno uz obećanje da će, ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune, razrešenje spora potražiti na Sudu. Žestoka reakcija proističe iz činjenice da je upotreba vatrenog oružja u Engleskoj, posebno Mančesteru, poslednjih godina u porastu a crkveni velikodostojnici smatraju kako je “promocija i podsticanje” oružanih obračuna u foto-realističnoj atmosferi njihovog hrama “krajnje neodgovorna” i direktno ometa napore Crkve u borbi za uklanjanje oružja sa ulica.

Šta je globalizacija

Jedna zanimljiva definicija zasnovana na događajima iz svakodnevnice objašnjava pogibiju britanske Princeze Dijane kao nesporan primer globalizacije:

  • Britanska Princeza
  • sa momkom iz Egipta
  • doživi nesreću u francuskom tunelu
  • vozeći se u nemačkom automobilu
  • sa holandskim motorom
  • i vozačem iz Belgije
  • opijenim škotskim viskijem
  • dok su je pratili italijanski paparaci
  • na japanskim motrociklima.
  • Pomoć joj je pružio američki lekar
  • koristeći se brazilskim lekovima.
  • Ovu definiciju vam predstavlja Srbin
  • a verovatno je čitate zahvaljujući tehnologiji Bila Gejtsa
  • na računaru koji pokreću tajvanski čipovi
  • korejski monitor
  • i kineska grafička kartica
  • koje sastavljaju radnici iz Bangladeša
  • u singapurskoj fabrici.

GMail na papiru!

Gmail na papiru

Više ne morate da se mučite sa podešavanjima za štampu poruka sa vašeg GMail naloga. Nova usluga GMail-a je besplatna dostava štampanih email poruka na vašu fizičku adresu. Postoji samo jedna mala kvačica – na poleđini svake odštampane poruke biće otisnute reklame jer po rečima kompanije Google to je jedini način da dostava bude besplatna. Složićete se cena i nije previsoka za ovakvu uslugu.

A da, jesam li ja ono zaboravio da je danas Apri-li-li-li-li-li !!!

TMNT

Nakon 14 godina pauze Mladi mutanti Nindža kornjače (TMNT) vratili su se na velike ekrane. Kakav je povratak u pitanju svedoči i podatak da su tokom premijernog vikenda zaradili 25,4 miliona dolara i time potukli dosadašnjeg rekordera 300 ($20,5 miliona). Četiri kornjače zaživele su kao beskompromisni borci protiv zla u stripovima sredinom osamdesetih, zatim i u TV seriji 1987. godine a da bi se okušali i na velikom platnu i to tri puta početkom 90-ih.

Sad još samo da pripremim Milutina za nove dožvljaje Mikelanđela, Rafaela, Donatela, Leonarda, učitelja Splintera i Sekača … znate on se još uvek plaši bioskopa ali uz pomoć TMNT drugara i to ćemo pobediti …

A ko je tu derpe?

U nedavno nastalom “video sporu” između turskih i grčkih korisnika popularnog video servisa YouTube oko seksualne orijentacije oca moderne Turske Kemala Ataturka konačnu presudu dao je ove srede turski Sud – svim kompanijama koje se bave pružanjem usluga u obasti Interneta u Turskoj naloženo je da svojim korisnicima onemoguće pristup servisu YouTube. Reklo bi se još jedan u nizu besmislenih poteza turskih vlasti u cilju cenzurisanja i kontrole rasprave o sopstvenoj prošlosti da isti Sud, istoga dana, nije doneo i drugu presudu kojom se zabrana ukida, a nakon dobijenih garancija popularnog video servisa da će sa svojih servera ukloniti sve sadržaje koji vređaju “velikana Turske istorije”. Spor je nastao nakon tvrdnji grčkih korisnika o homoseksualnim sklonostima “oca Turske nacije” na šta su nepatvoreni Turci, korisnici YouTube servisa, odgovorili video dokumentima u kojim iznose “istinu” o Grcima kao naciji genetskih pedera. Za sada se čini da je iz ovog “virtuelnog rata” turska strana izašla kao pobednik jer YouTube još uvek nije sa svojih servera uklonio “video odgovore” turskih patriota.

Iako većina raspravu na gore navedenom nivou posmatra kao neizbežni deo odrastanja i školskog doba, kome i autori spornih video “dokumenata” verovatno pripadaju, ostaje utisak Vlade koje žele da kontrolišu sadržaje dostupne njihovim podanicima preko globalne mreže lako mogu izgube merila u proceni šta spada u domen nezrelog nadgornjavanja – “moj tata ima veću kravatu od tvog” – a šta predstavlja istinsku opasnost po sliku koju vlast o sebi želi da sačuva.

I Borat ima (internet) ljudska prava

Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta – realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete – pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.

U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, – “Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće.” Domen je stavljen “na čekanje” par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako “U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina”

Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma “Borat ide u Ameriku” (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini “Boratu” u ime svoje države i prizna kako su kasno “ukačili štos”. I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema “Boratovom” delovanju domen www.borat.kz je i dalje “na čekanju” a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.