Tag Archives: Srbija

Najvažnija sporedna stvar na Svetu

by

0

Dok se B92 priprema da emituje specijalnu emisiju o ubistvu svedoka-saradnika na suđenju za ubistvo Premijera dr Zorana Đinđića, direktor BIA, kome je u opisu posla borba protiv organizovanog kriminala, u nedeljnoj Politici naširoko seiri o predstojećem fudbalskom šampionatu Sveta.

Raspričao se direktor Bulatović o predstojećem “pobedničkom” pohodu srbo-crnogoraca kao da ga Patrijarh kanda još nije preko šefa izvestio o rezultatima referenduma u Crnoj Gori i kao da to nije poslednji nastup fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore – valjda čovek preterano igra strategije na svom laptop-u pa je sledstveno izgubio i poslednji kontakt sa stvarnošću. Za kraj, direktor Rade, poručuje kako će Svet još jednom imati priliku da se uveri u kvalitet igre “evropskih brazilaca”.

Kako mu je krenulo – pre će “evropske brazilce” Svet prepoznati na srpskoj kriminalnoj sceni nego na travnatim terenima nemačkih gradova …

Šugica se duri

by

0

Objavljeni rezultati referenduma “drugog oka u glavi” primljeni su k’ znanju od strane vrlog nam Premijera. Budući da se Patrijarh i Sveti Sinod po tom pitanju još nisu izjasnili prezauzeti Premijer je shvatio da “Srbija ima i većih prioriteta” od priznavanja Crne Gore jer “država ne mora biti priznata da bi postojala”. Poslednja izjava Premijera teoretski jeste tačna ali zar Vlada na čijem je čelu nije mogla, makar iz pristojnosti, da prizna bar sopstveni poraz i faktički nastanak crnogorske države kao nama bliskog suseda?

Sećate se zadirkivanja iz detinjstva “šugica se duri … neće da se juri”? Tako i Koštunica i njemu bliske partijske poglavice. Nije im prošlo sa “potpomaganjem” jedne strane u Crnoj Gori, pa bi sad najradije da sve krene iz početka, i tako u krug dok ne dođu do “bogougodnih” rezultata referenduma a ako već ne može iz početka onda hajde bar da dezavuišu ono što se desilo. Bože moj, pa ipak je ovo “najefikasnija i najuspešnija Vlada” koju je Srbija ikada imala – nepogrešiva i bezgrešna – za razliku od “poslednjeg komunističkog režima u Evropi” (ko je rekao – SPS upravlja Vladom?) koga “naivno podržava” mrska nam Evropa.

10 milijardi Tesla

by

0

Nije jačina magnetnog polja već posmrtni ostaci Nikole Tesle (1856-1943) koji su daleke 1957. godine iz Njujorka prebačeni u Beograd i danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle u pozlaćenoj urni (na slici). Naš vazda “kosotljubivi” Vladika Amfilohije dosetio se, viđu vraga, da je Tesla jel’te zaslužio da mu se zemni prah (kremiran u Njujorku nakon smrti) iz Muzeja premeste na “podobniju” lokaciju kod Hrama Svetog Save gde će biti bliži vaskolikom zahvalnom srpstvu. Kanda da je Vladika konačno odlučio da i široj javnosti predstavi kampanju koja se unazad par brojeva vodi u listu SPC Pravoslavlje. Naime, sudeći po objavljenim člancima Tesla je bio “pravoslavac par ekselans” ali na veliku žalost današnjih očeva srpske crkve masoni i komunisti (i marsovci dabome!) su mu veru oduzeli nakon smrti i smestili u pozlaćenu urnu “što nijednom čoveku ne priliči”. Sad još samo da se oglasi i nezaobilazno Ministarstvo Vera sa predlogom da se i Muzej Nikole Tesle i posmrtni ostaci naučnika sahrane na livadi pored Hrama Svetog Save pa da polako gasimo struju i vičemo fajront …

Kao da se Tesli nismo “dovoljno odužili” novčanicom od 10 milijardi iz onih “divnih” vremena s’ početka 90-ih pa treba sad i pepeo da mu šetamo po Beogradu u kome je naučnik za života boravio samo u prolazu, ravno 100 godina pre pojave proskribovane novčanice sa njegovim likom!

Demokratski dijalog

by

0

Par dana nakon sahrane vrlog nam i još uvek dragog pokojnika na zidu ispred ulaza gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, pisane ćirilicom, upotrebom metalnog ključa, osvanule su dve poruke – po jedna sa leve i desne strane – ravnopravno.

Poruka leva: (na slici, prvo idu srp i čekić, baš kako valja!)

“Narod će ga večno pamtiti, i će te u zaborav, bando izdajnika”

Poruka desna: (bez grafičkih simbola)

“Umro je naš Heroj, vi ćete svi na streljanje, bando izdajnika”

Da mi je jasno – jasno mi je – udružile se levica i desnica pa žale za smrću svog “heroja” pobednika NATO pakta i svih zavereničkih sila kosmosa, otvaraju “kolektivnu” dušu ispisujući grafite po zidovima, te krivicu kolektivno prebacuju na “bandu izdajnika” obojenu u žuto.

Nije mi samo jasno gde su grafički simboli desnice? Hoću reći ako već treba da streljaju bar da znam ko to strelja, ili ćemo ponovo da gledamo dobrovoljce i paravojce bez ikakvih ideoloških oznaka, ali ovoga puta kako oslobađaju po Srbiji.

Ostalo je sve već davno “oslobođeno” …

Za svaki slučaj

by

0

Valjda je tako, boraveći nedavno na kragujevačkom groblju Bozman primetio sam ovaj “čudni” porodični spomenik (šta ću kad volim da čitam). Spomenik manje više, ali slika, pa nedostajuće godine za Ratomira! Otkuda da su na slici majka i sin iz najboljih dana – Polka danas ima 85 godina a mlađahni Ratomir bar 40-ak – faktičko stanje koje nikako ne odgovara “prikazu”. Čak ni posle konsultacija sa prisutnim prijateljima nisam uspeo da odagnam nedoumice u koju me je ovako “kreirana” poslednja poruka Svetu dovela. Iako mi se na prvi pogled čini da je reč o još jednom novosrpskom običaju, ne mogu da se oduprem utisku da ovakav nadgrobni spomenik nosi i neku dublju, meni zasada, nedokučivu kosmičku poruku.

Evo i kratke liste mojih nedoumica,

  • “sluti” li to majka istovremenu smrt kad i sin (da što bi slika bila zajednička!)
  • majka “učinjela” voljenom sinu pa ga stavila na spomenik ne bi li ga vezala za kuću i grad u kome žive, pokazala koliko joj je do deteta stalo i da će za nju njen sin ostati doveka golobradi dečačić (zato zajednička slika)
  • prozaičan razlog – nije majka htela da sluti hoće li njen naslednik fizički svet napustiti u ovom ili narednom veku (čemu ovakva slika!)

a Vi ako imate kakavo objašnjenje ili ste i sami u nedoumici slobodno se izjasnite.

Komunikacije

by

2

Ovo je snapshot listinga Telekomove usluge Moj@Račun. Pomislio bi neko da poslednjih 17 dana nisam telefonirao, da sam kanda dobavio kakav VoIP telefon pa me Telekomova infrastruktura više ne zanima. E pa prevario bi se taj neko. Naime iako živim u strogom centru “Grada” Kragujevca ekipa Telekoma trebalo je gotovo dve i po nedelje da zameni parče nadzemnog kabla koji je bio u prekidu. Na sreću sad će mi i pretplata biti umanjena bar za pola – oće k…. u Zakonu piše dok traje monopol Telekom održava pretplatničke linije i dužan je da svaki kvar otkloni kad stigne da ga otkloni. Stvarno baš tako piše ” dok se kvar ne otkloni”. Ko ne veruje evo linka na Zakon na sajtu omiljenog mi Ministarstvu za kapitalne investicije (bez tendera naravno!).

Konačno

by

0

“Javilo” da je umro Slobodan Milošević – arhetipski neprijatelj svega što je napredno i moderno u Srbiji. Pička se povukla kao i bezbroj puta ranije kada bi se sukobio sa jačim od sebe ili predvideo sopstveni poraz. Sreća u nesreći – ovoga puta ne može da nam se za sopstveni poraz osveti kao ranije.

Politički lešinari već ispredaju teoriju zavere. Pola Srbije veruje da je ubijen, druga polovina da je konačno “pobedio”, od magarca napraviće sveca, da mu se dive i klanjaju dok je Sveta i veka. Još samo da “javi” da je živ i zdrav, da ga je “pustilo” jer je bio superiorniji, da živi “tamo daleko” u ruskoj tundri, sa Mirom i Markom i unukom, u sreći i veselju, pa da svi ponovo zapevamo onu “Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista…”

Sve one godine ratova i bede ostaće i dalje u domenu “akademske” i “kafanske” rasprave. Glavni politički inspiratori, perjanice krvave pomame zvane blakanski ratovi 20-og veka, odlaskom poslednjeg od njih – Miloševića, izbegli su sopstvenu odgovornost za nesreću i patnju u ime viših ciljeva i dakako lične vlasti i bogatstva.

Tri godine posle

by

0

Tri godine nakon Zoranovog ubistva. Gde, šta, kuda? Ne znam odgovore. Znam da Zoran nije bio u pravu, barem ne na “kratke staze” kada je rekao da se njegovim ubistvom “neće zaustaviti reforme”. Nije. Pre par dana Radoslav Stojanović, vrli predstavnik države Srbije pred Međunarodnim Sudom u Hagu, u odbranu svoje zemlje izneo je dela koja trenutne vođe ove države stavljaju na teret Zoranu Đinđiću – da je isporučio Miloševića (Predsednika kako mu neki još uvek tepaju), da je raskinuo sa periodom zločina i političkih progonstava u Srbiji s’ kraja 20-og veka. Ovde, oni koji Stojanovića plaćaju i u čije ime govori za ista ta dela svakodnevno “sude” Zoranu Đinđiću. Ovde Srbija još uvek živi u svom malom imaginarnom Svetu u kome su gusle i motika, batina i “korijenje” simbol nacije i nacionalnog.

Stranka koju je Zoran stvorio okrenula se sebi samoj. Demokratska stranka danas, čast izuzecima, bavi se ulepšavanjem lika novog predsednika i njegovih doglavnika. Od poleta s’ kraja 90-ih, uzleta iz 2000-te, onih modernih i “lepih” ljudi, ostalo je vrlo malo. Na površinu je isplivao i tu se zadržao samo mulj i đubre koje je veliki talas 5. oktobra povukao za sobom sa dna. Talas se povukao nazad, da sačeka, da se pripremi, da ponovo udari i prevlada … dok đubre i mulj na obali podižu još viši i jači bedem u odbranu.

Počinje novi čin u beskonačnoj srpskoj “tragičnoj komediji” …