Vlada razmatra mogućnost intervencije u oblasti razvoja neophodne infrastrukture za širokopojasni pristup (broadband) svetskoj mreži kako bi ubrzala uvođenje i primenu super-brzih servisa namenjenih privredi i građanima. Sve analize govore kako je problem ubrzanog zaostajanja za razvijenim zemljama u uvođenju i primeni širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu pre svega problem nedovoljno razvijene infrastrukture. Stoga je odgovorni Ministar u Vladi, koji rešenje ovog problema smatra “ličnim prioritetom”, odlučio da pod pokroviteljstvom svog Ministarstva organizuje stručni skup posvećen određivanju uloge i zadataka države i privatnog sektora u zajedničkom naporu da se privredi i građanima omogući pristup Internetu upotrebom tehnologija “poslednje generacije”.
“Suočeni smo sa potpuno novim izazovom. Druge zemlje ubrzano ulažu u izgradnju infrastrukture zasnovane na optičkim vlaknima i nude daleko veće brzina pristupa elektronskim servisima nego što naša postojeća infrastruktura može da ponudi. Stoga sam odlučio da do kraja godine organizujem i lično predsedavam skupom koji bi bio posvećen iznalaženju novih modaliteta saradnje države i privrede.” rekao je odgovorni Ministar na tematskom skupu pružalaca usluga širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu održanom prošlog četvrtka. Na skupu posvećenom planovima pružalaca usluga za uvođenje servisa nove generacije čulo se između ostalog i da visoka cena (procena 2-3 milijarde Eura) uvođenja novih tehnologija ne sme da bude prepreka te da država, ukoliko želi da njena privreda bude konkurentna na svetskom tržištu, mora da reaguje odmah i obezbedi uslove za razvoj sektora. Predsednik Poslovnog udruženja pružalaca usluga širokopojasnog pristupa (broadband) Internetu veruje kako pristup mreži putem optičkih kablova (brzina do 100 Mb/s) treba obezbediti za najmanje 40 procenata populacije do 2012. godine iz jednostavnog razloga što trenutno postojeća “bakarna” mreža može (pod idealnim uslovima) da obezbedi jedino ADSL brzine 24 Mb/s što će u najskorije vreme postati nedovoljno za iole “ozbiljniji rad na mreži”. Na istom skupu čuli su se i predlozi da država u najskorije vreme omogući, smanjenjem poreza i drugim stimulativnim merama, uslove za pojeftinjenje građevinskih radova vezanih za telekomunikacije, dozvoli slobodan pristup takozvanoj “poslednjoj milji” (veza od centrale do korisnika) i iznađe način da poreskim i drugim dostupnim merama stimuliše razvoj i uvođenje novih tehnologija.
Sad ja već vidim kako klimate glavom i mrmljate “Daaa … pa da … naravno … hvala Bogu …” dok čitate ovaj članak nadajući se da je u pitanju neka super-mega-ultra-cool vest koju ste propustili, preuzeta sa Internodium-a, iz dnevne štampe ili pak “pouzdana” informacija pribavljena od kakvog Vladinog insajdera. Na žalost ovo je “slobodno” preveden članak preuzet sa nacionalnog servisa britanskog BBC-a … a što se Srbije tiče … do neke druge prilike …
