Stiže mi vic od prijatelja:
Zašto baš Marija Šerifović ide na pesmu Evrovizije?
Da izbegne služenje vojnog roka!
P.S. samo bez feminističkih komentara
Tag Archives: Estrada
R.I.P. za sada
Otac soul muzike, čovek čije su pesme budile milijarde Džejms Braun privremeno je sahranjen u subotu u grobnici na imanju svoje kćerke u Južnoj Karolini. Ovo je samo privremeno boravište legende dok se ne završi mauzolej u kome će njegovo telo naći svoje konačno počivalište. Džejms Braun preminuo je na Božić prošle godine a njegova sahrana kao i izgradnja mauzoleja odugovlače se zbog pravnog postupka koji vode njegovi brojni naslednici.
Najveće evropsko selo je …
… geografski i uopšte … Beograd – bez premca! Sad mislite Vi šta hoćete ali živimo jako blizu ideala Srbije opisanog u delu nesuđenog nobelovca iz Velike Drenove, u Srbiji koja je pre svega jedna seljačka zemlja (sa negativnom konotacijom, dakako) – a ko je na javnom servisu pratio “Žikinu šarenicu” znaće o čemu pričam. Džabe priča o drugoj i inim Srbijama kad je ova Žikina i Dobricina, moravska naravno, dominantna. Džabe priče o turistima iz cele Evrope koji u Beograd dolaze “zbog neviđenog provoda” kad je Srbija postala “čardak ni na nebu ni na zemlji” u koji se dolazi kao u neki zoološki vrt retkih vrsta koje ni na jednom drugom mestu ne možete videti. Kao nacija, postali smo potpuno otuđeni od Sveta u kome živimo – ni jedan događaj, ni jedan trend, bilo kakva svetska revolucija, ne mogu nas pokolebati u čvrstom stavu da je vreme stalo 60-ih godina XIX veka i od tada ni makac dalje – Srbi smo BRE!
Elem, povod za okupljanje Žike i brojnih “šareničara” u (glavnom) gradu svog nastanka bila je procesija masovnog venčanja pod dirigentskom palicom Fondacije Braća Karić i sloganom “Zaljubi se i rađaj, rađaj, rađaj” (da citiram TiVi-ja, pokretača manifestacije). U društvu Svibor “vitezova”, Jelene Broćić, Radeta Jorovića, večitog Žike i njegovih sponzora obavljeno je masovno venčanje 100-inu bračnih parova (namerno izbegavam odrednicu mladih). Količina kiča i gluposti izrečena na jednom mestu (npr. “Vi niste obični, već, milenijumski mladenci” ?) dovoljna je da popuni prazninu neke Ginisove enciklpoedije gluposti ne za jednu godinu (o da, manifestacija se “tradicionalno” održava svake godine!) već za vjeki vjekov – Amen!
Sad Beograđani će reći da “Žikina šarenica” nije ogledalo Beograda i da kao takva nije reprezent “legitimnih interesovanja” većine Beograđana glede evropskih integracija i nastavka, pre 150 godina započetog, procesa evropeizacije Srbije. Nažalost, mentalitet koji danas dominira “prestonicom” je najjači kontra argument – nije koncept emisija poput “Grand Show”-a ili “Jedna pesma, jedna želja” izmišljen u Bojniku već u Beogradu, nije Ceca, kao merilo srpskog glamura, izrasla u rodnoj vukojebini veću beogradskim folkotekama. Osvrnite se, stariji naročito, i pogledajte ko i kako danas šeta ulicama Beograda – primećujete li neku razliku u odnosu na 80-e i 90-e – mnogo je više “Ceca” na ulicama, ma kakvi više – sve su “Ceca” … neeeeee, Ceca mi izlazi iz monitora …
Ode Elvisov meca
Tragedija za milione obožavalaca Elvisa Prislija – nevaljali pas čuvar Barney uništio je 100-njak plišanih medvedića, među njima i onog koji je pripadao legendi Rock&Roll-a. Pas zadužen za obezbeđenje izložbe plišanih meda u Wookey Hole Caves-u (Somerset, UK) prema rečima svog vodiča Greg West-a (na slici) u jednom je trenutku “otkačio” u krenuo u bestijalni pohod na bespomoćne mede. Ni sam čuvar nije siguran šta je bio okidač za ovakav nastup psa čuvara – neki iritirajući miris ili ljubomora. Jer, gle čuda, par trenutaka pre nego što se Barney razbesneo – čuvar je mazio plišanu medvedicu Mabel – nakon čega je došlo do “prekida filma”! Ukupna šteta procenjena je na nešto više od $110,000 od čega bar dve trećine otpadaju na vrednost ljubimca pokojne rock zvezde, izrađenog davne 1909. godine u Berlinu, kome je “pobešnjeli” Barney otkinuo glavu.
Nije ni čudo da se pas čuvar tako ponaša – kakva se sve “Ubistva u Somersetu” dešavaju svake nedelje na Hallmark-u i inim televizijama.
Ubiše ga narodnjaci
Gotovo nezapaženo prošla je vest iz Hrvatske, preneta i na B 92, o “hrvatskom branitelju” Stojanu (sic!) koji se samozapalio u svom automobilu Hyundai Accent u znak protesta zbog gostovanja srpskog narodnjaka Bore Drljače (preko 4 decenije na “estradi”, hitići Plači mala plači, album Nedam Krajine …) na proslavi “pravoslavnog” praznika Gospojina u blizini manastira Lepavina kod Koprivnice.
Stojan se parkirao u blizini policijskog obezbeđenja proslave manastirske slave, malo kao pregovarao sa policajcima, zatim se polio sa dva kanistera benzina, zatvorio u svoj automobil na kome se vijorila hrvatska zastava i KaaBoooom. Izvučen je nakon eksplozije i požara u automobilu sa opekotinama na 70% tela, a opekotine je zadobio i policajac koji ga je spasao. Stojan, koji pati od postraumatskog stresnog poremećaja (a.k.a. vijetnamski sindrom – uspomena iz domovinskog rata o.a.), smešten je bolnicu a što se nastupa Bore Drljače tiče ne zna se pouzdano je li održan…
Vesti o ovom događaju su šture i faktografske, nema ni naznake pokušaja da se objasni iracionalni Stojanov gest. Iskreno, ne sećam se da se neko na prostoru bivše Jugoslavije spalio u znak protesta protiv bilo čega u decenijama iz nas. Bilo je pokušaja, neuspelih, više insceniranih no stvarnih, ali su oni većinom bili tipa Vratite mi decu – Hoću svoj posao nazad – Ne lomite mi bagrenje. Ovo je sada prvi put da se neko “uspešno” samospalio u znak protesta zbog “narodnjaka” pa još protiv takve “legende” poput Bore Drljače (hitići Oj Bojana pitaj Milijanu, Krajišnici gdje ćemo na prelo, Oraje Oraje …) čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag na našoj estradi (čitaj: srpsku muzičku scenu zavio u crno). Naravno pročitajte i komentare na ovu vest, nećete se pokajati.
Crni Mitre !
Ovih par dana pred odmor sam stalno u nekoj gužvi,ne piše mi se ništa ozbiljno.
Do sledećeg ozbiljnog pisanija, bacite pogled na ono što Google nudi za priču o Mitru Miriću i njegovom “srećnom” udesu u blizini minskog polja … Mitar Mirić – to je ona naj-maljava muškarčina na južnoslovenskoj estradi.
Imam si grudi na tatu!
Kratko – gledam današnji Blic i slučajno naletim na izjavu neke(og) Alke Vuice: “Imam si grudi na tatu…”.
Pa mislim se, stvarno, kud’ ide ovaj svet? Ja shvatam da žena (?!?) ima male grudi ili da ih nema uopšte, mislim ljudi smo razumemo se, ali ovo je već suviše. Što je još gore ovakve spodobe možete naći na svim komercijalnim televizijskim kanalima, njihove pesme se vrte na većini radio stanica, novine su pune intervjua i izjava kojekakvih zvezda i zvezdica sa ex-yugo scene.Čini mi se da umesto da razmenjujemo robu i ideje, a bogami i ljude, mi jedni od drugih kupimo samo šljam sa estrade. A estrada …