Dell je na zahtev brojnih (preko 110,000) korisnika na svojoj prezentaciji postavio Linuks anketu za korisnike. Rezultati ankete koja će biti dostupna do 23. marta poslužiće za formiranje ponude Dell računara na kojima će se kao operativni sistem po izboru korisnika naći neka od predloženih Linuks distribucija.
Tag Archives: Ekonomija
Indija ispred Japana
Sa svojih 36 milijardera teških 191 milijardu dolara Indija je konačno “prešišala” dosadašnjeg azijskog rekordera Japan koji na svojim ostrvima gosti samo 24 milijardera.
Mladoženja okreni se levo …
… pa pogledaj svoje luče belo … oooops … ni levo, ni desno, ni ispred ni iza, ni gore ni dole nema mladice ni od korova! Ne nije pobegla, i ne ne radi se o Srbiji (zemlji da prevrne) – Kina će do 2020. godine imati gotovo 30 miliona “mladoženja” u napred opisanoj situaciji kao direktnu posledicu kampanje “Samo jedno dete u porodici” započete davne 1979. godine. I ne samo Kina, što zbog sličnih kampanja usmerenih na kontrolu priraštaja stanovništva što zbog dostupnosti savremene dijagnostike, i druge zemlje azijskog kontinenta, poput Indije, Avganistana, Nepala, Pakistana i Južne Koreje naći će se u sličnoj situaciji tvrdi se u izveštaju Fonda Ujedinjenih Nacija za Stanovništvo objavljenom 2005. godine.
U istoj 2005. godini u Kini se na svakih 100 devojčica rađalo 119 dečaka, u nekim provincijama i do 130. U indiji situacija još nije tako dramatična – na svakih 100 devojčica rađa se 111 dečaka ali je zabrinjavajuće što taj odnos nastavlja trend koji je započeo 1961. godine kada je odnos bio 100/102, 1991. godine 100/105 a 2001. godine 100/108. Slična situacija je i u drugim pomenutim azijskim državama. Suočene sa pravom eksplozijom broja stanovnila mnoge azijske zemlje uvele su restriktivne programe kontrole rađanja i planiranja porodice tokom poslednjih decenija XX veka. S’ druge strane stanovništvo kome su postale dostupne savremene dijagnostičke metode određivanja pola deteta, suočeno sa sveprisutnom bedom i siromaštvom u ruralnim delovima najmonogoljudnijih država Sveta sve češće se odlučuje na korišćenje “prava izbora” pola deteta u skladu sa “svijetlim tradicijama” i u cilju očuvanja ili poboljšanja svoje ekonomske pozicije u društvu.
Pojavi povećanog broja abortusa ženskih fetusa i deceubistva tek rođenih devojčica istraživači su nadenuli i ime – “nestale devojčice”. Svake godine u Aziji, prema konzervativnim procenama, “nestane” preko milion devojčica! “Opravdanja” za abortus ženskog fetusa i deceubistvo ženskih beba neposredno po rođenju se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se u biti svode na tradiciju i ekonomski interes. U Kini se smatra da će sin biti nastavljač porodične loze koji će se, u nedostatku državnog penzijskog sistema, starati o svojim ostarelim roditeljima. Otuda i odstupanja od principa “Jedno dete po porodici” – u slučaju kada je provorođenče devojčica, parovima se nakon pet godina daje dozvola za drugo dete! U indiji, gde je zabranjena upotreba ultrazvuka za određivanje pola deteta, postoji izreka da je “Odgajanje devojčice je kao zalivanje komšijske bašte”. Patrijarhalni društveni odnosi, posebno izraženi kod Sika i Hindusa, dečake prepoznaju ne samo kao naslednike već i kao ekonomsku dobit “još jednog para ruku” koje stiču za porodicu dok devojčice u takvom svetu predstavljau “još jedna gladna usta” koja će se neminovno udati i napustiti roditeljski dom odnevši sa sobom “bogat miraz” i tako umanjiti ionako malo “porodično blago”. Ono što je zajedničko za sve zemlje koje se suočavaju sa problemom “nestalih devojčica” je da odluku o odbacivanju nerođenog ili novorođenog deteta uglavnom donose muževi podstaknuti pritiskom sopstvene porodice. Majke u takvom odnosu snaga, na “tuđem terenu”, bivaju pretvorene u puke mašine za rađanje i produžetak porodične loze.
Sredinom XIX veka suša, glad i invazije skakvaca dovele su do dramatičnog porasta slučaja deceubistva devojčica na severu Kine. Deceubistvo kao način za “smanjenje broja gladnih usta” je bilo tako izraženo da se odnos između muškaraca i žena popeo na 130 muškaraca naspram 100 žena. Agresivni mladići, u nedostatku mogućnosti osnivanja porodice, organizovali su se u bande koje su imale sopstvena utvrđenja i paradržavnu administraciju. Bande su gotovo 15 godina nesmetano vladale kako teritorijom tako i životima svojih 6 miliona podanika u okviru događaja koji istorija beleži kao “Pobunu u Nienu”. Iako u strogo kontrolisanom kineskom društvu nema naznaka kakve slične pobune, kriminolozi ipak beleže oštar porast stope kriminaliteta.
Nova kubanska revolucija
Kada je svojevremeno Bill Gates nazvao kako pirate tako i pregaoce slobodnog i software otvorenog koda “nekom vrstom komunista modernog doba” verovatno nije ni slutio da će upravo komunistička Kuba tu sarkastičnu izjavu prihvatiti sa ponosom. Pre par dana na Kubi je otvoren sajam Informatica 2007. u okviru koga se održavaju brojni naučni skupovi koji se, između ostalog, bave i aktuelnim temama poput doprinosa ICT održivom razvoju, ulozi ICT u doživotnom i obrazovanju na daljinu, primeni ICT u zdravstvenom sistemu, e-Vladi i opštoj informatizaciji društva, multimedijom i virtuelnom realnošću, bezbednošću informacija i tehnologija, primeni ICT u razvoju omladine i lokalnih zajednica, elektronskom trgovinom … i konačno trenutnim stanjem i budućnošću primene FOSS, pre svega u državnim institucijama, njegovom značaju za različita društva, kao i odnosu društvenih i ličnih interesa a sve u cilju daljeg slobodnog i održivog razvoja čovečanstva.
Na svečanom otvaranja 12-og po redu sajma Komandant Revolucije (čitaj Ministar informatike i komunikacija) Ramiro Valdes Menendez u svom obraćanju istakao je kako je Kuba bila “primorana” da se u javnom sektoru okrene prema operativnim sistemima poput Linuksa i FOSS jer su korisnici vlasničkog software na Kubi bili uskraćeni za preuzimanje programskih zakrpa od američkih proizvođača po osnovu blokade uvedene na kubanske IP adrese. Ministar, pardon, Komandant je takođe optužio Microsoft za prikrivenu saradnju sa vojnim i civilnim obaveštajnim službama na štetu Kube, proglasivši polje ICT novim “bojištem protiv svetskog imperijalizma”. Najveću pažnju gostiju i izlagača privukao je Richard Stallman, poslenik FSF i FOSS pokreta, koji je u svom izlaganju u okviru 3rd International Workshop on Open Source Software ponovio kako vlasnički software predstavlja bezbednosnu pretnju sve dok korisnik nije u mogućnosti da ima potpuni uvid u kod i rad programa, pritom poredeći posledice zakona u oblasti autorskog prava sa pretnjama zatvora za one koji koriste, menjaju i primenjuju tuđe kulinarske recepte.
Kod izlagača primetno je bilo prisustvo telekomunikacionih i IT kompanija ia Kine kao i predstavnika ICT sektora iz “pobunjeničke” Venecuele, zemlje koja je jedan od predvodnika FOSS revolucije u ovom delu Sveta. Kako bilo, veliki broj učesnika, teme kojima su se naučni skupovi bavili kao i mogućnosti uvida u razvoj ICT u Južnoj Americi i Karibima, pa i činjenica da je konferencija održana na Kubi, “izolovanoj” kako iznutra tako i spolja, dovoljan su razlog da posetite zvaničnu prezentaciju manifestacije Informatica 2007.
Veni, vidi … ma bidi idi
Foto: Služba za informisanje SG Kragujevca
Ekipa na slici, u najboljim godinama za titoističke aparatčike (prosek 62 godine), danas je u Skupštini Grada Kragujevca predstavila “zajednički napor” veliku promotivnu kampanju “Veni, vidi, invest in Kragujevac”, delo tima stručnjaka grada Kragujevca, Regionalne privredne komore i (u okviru iste te komore) Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije čiji je cilj ne samo da promoviše investicione mogućnosti grada već i podizanje nivoa konkurentnosti regiona centralne Srbije na tržištu stranih dirketnih investicija. Privredno-politički krem “doline gladi” predstavljaju (s’ leva na desno) Predrag Lučić direktor Agencije za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije, predsednik Regionalne privredne komore Dušan Puača, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i Dragan Ranković glavni gradski stručnjak za upravljanje projektima (u Skupštini Grada naravno).
Po rečima “stručnjaka” promotivna kampanja “Veni, vidi, invest in Kragujevac” sastoji se iz tri grupe aktivnosti a jedna od najvažnijih je Investiciona konferncija centralne Srbije koja će 7. maja biti održana u kragujevačkom hotelu “Šumarice” na kojoj će svoje potencijale predstaviti grad domaćin i opštine centralne Srbije i koje će tog dana potpisati i konvenciju o zajedničkom nastupu odnosno pozicioniranju u Evropi. Kragujevac i Regionalna privredna komora predstaviće se, takođe u maju, na Investicionom sajmu u Beču u okviru štanda SIEPE a početkom juna u Briselu. Treća aktivnost je trodnevna sajamska manifestacija “Italija u Kragujevcu” predviđena u periodu od 8. do 10. maja..
Kao što o proizvodu prvi sud formirate na osnovu ambalaže u koju je zapakovan tako i o nekoj promotivnoj kampanji prvi utisak stičete kroz upoznavanje sa sloganom kampanje. Plašim se da su se, najblaže rečeno, nespretnom parafrazom čuvene latinske izreke (Veni, vidi, vici) Julija Cezara iz 47 godine p.n.e. izgovorene prvi put u originalu pred Rimskim Senatom, u prvom licu jednine i prošlom vremenu, političari i privrednici koji stoji iza najnovije Verkoističke kampanje dobrovoljno pridružili kragujevačkoj “pačjoj školi” a Kragujevac i njegove žitelje po ko zna koji put javno izvrgli ruglu i podsmehu civilizovanog sveta. Pismeni i iole obrazovani kragujevčani, koji se ujutro prvo umiju pa izađu na ulicu, nažalost, nemaju načina da ovakve “kapitalne kampanje” bar gramatički poprave i jezik, pa bio to i mrtvi latinski, zaštite od naleta primitivnog političkog buljuka Veroljuba Stevanovića i (poslovnih) prijatelja …
Najgluplji poslovni potezi
CNN Money donosi sopstveni izbor od 101 najglupljeg poslovnog poduhvata u 2006. godini. Na listi “dobitnika” su kako velike kompanije, poput Wall-Mart-a i General Motors-a, tako i države.
Naime u želji da popravi utisak o sopstvenoj zemlji kao zaostaloj nacionalna banka Kazakhstana “uspela” je da pogrešno ispiše reč “banka” na novoštampanim novčanicama od 2 i 5,000 tenga.
Zima, zima, e pa šta je
Hladno naravno – a kad je hladno prvo pomislite na topli porodični dom – jel’ da? Pa izgleda da kragujevački političari na vlasti nisu u tom fazonu – njima su prva asocijacija na zimu predstojeći postreferendumski izbori i problemi vezani za “namicanje” glasova zarad ostanka na vlasti. Ukratko, lokalna vlast u Kragujevcu, sastavljena od “otpadaka” bivše opozicije, socijalista i karićevih tića, za protekle dve godine najviše uspeha je imala u popularnoj kategoriji afera – ekskluzivno nasipanje puteva blatom od strane finansijera kampanje aktuelnog gradonačelnika, nekvalitetno “be(ha)toniranje” ulica, finansiranje nepostojećih stranaka, neobuzdano zaduživanje gradske kase, “mućke” na tenderima – i kao takva teško da na sledećim izborima može da ponovi uspeh iz septembra 2004. godine. Zato su se pametne glave u lokalnim kabinetima dosetile kako da građanima “otvore oči” i ubede ih da su ovi na vlasti oni pravi. Tekst koji sledi nije fikcija – tekst koji sledi nije ni proizvod paranoičnog uma – tekst koji sledi baziran je na kratkotrajnom kritičkom istraživanju događaja koji je obeležio proteklu nedelju u Kragujevcu – “nenajavljeno” kašnjenje početka grejne sezone.
Uprkos najavama svih nadležnih – gradskih službi, JP Energetika, nezavisnih i onih apologetskih medija – da će predstojeća grejna sezona za gotovo 16,000 kragujevačkih domaćinstava koja se greju sistemom daljinskog grejanja početi na vreme u poslednjem trenutku desio se “peh”. Sledi kratka istoriografija događaja koji su prethodili ovom “pehu”.
– Petak 13. oktobar – gost gradonačelnika Kragujevca bio je niko drugi do zamenik generalnog direktora JP Srbijagas – Rajko Simin. U Skupštini Grada razgovaralo se o pokretanju proizvodnje novog Zastavinog modela sa motorom na prirodni gas i izgradnji odgovarajuće pumpne stanice koja bi bila prve te vrste u Srbiji. O problemima vezanim za početak grejne sezone – ni reči – pomalo čudno imajući u vidu koliko naš gradonačelnik “voli” sektor nabavki u energetici. Dok gradonačelnik i lokalni ekspert iz G17 kuju planove o svetloj gasnoj budućnosti kragujevačkog giganta direktor JP Energetika Zoran Jovanović, nakon četiri godine i isteka mandata, ciguliče poslednje sate na tom radnom mestu.
– Subota 14. oktobar – pred sam početak grejne sezone, zakazan za nedelju 15. oktobra, PR služba JP Energetika građane podseća kako nema nikakvih problema i da će grejna sezona sigurno započeti sledećeg dana.
– Nedelja 15. oktobar – radijatori hladni! Ista ona PR služba sada za kašnjenje početka grejne sezone krivi već pominjani Srbijagas koji zbog duga od tričavih 146 miliona dinara “naprasno” prekida isporuku gasa neophodnog za pokretanje kotlova sistema daljinskog grejanja.
– Ponedeljak 16. oktobar – na intervenciju gradonačelnika Kragujevca rukovodstva JP Energetika i JP Srbijagas dogovorila su se da sve nesuglasice ostave za kasnije te da je interes građana na prvom mestu. JP Srbijagas prihvata da dozvoli upotrebu svog proizvoda za potpaljivanje kotlova. Ispred JP Energetika pregovore vodi novi, dotadašnji tehnički, direktor Nikola Petrović. O detaljima dogovora – ni reči – ni kada ni kako će se izmiriti dug, niti se pominje onih 33% sistema daljinskog grejanja koji kao gorivo koristi prirodni gas. U kasnim popodnevnim satima kragujevčani koji koriste sistem daljinskog grejanja u svojim se stanovima okupljaju oko “vrelih” radijatora dok lokalne i opštinska televizija besomučno vrte “intervju” sa skromnim gradonačelnikom u kome se ovaj samohvališe kako je građanima “obezbedio” grejanje.
Sad neko će reći – PA ŠTA, desilo se, čovek je sposoban! Nije baš tako – sudeći po poslednjem zvaničnom finansijskom izveštaju JP Energetika na dan 31.12.2005 dugovanja prema tadašnjem Energogasu a današnjem JP Srbijagas-u bila su gotovo 600 miliona dinara – i nikome nije na pamet palo da gas, koji u sistemu daljinskog grejanja u Kragujevcu, učestvuje sa 33%, isključuje. Čak su i problemi nastali sa nedovoljnim isporukama u januaru ove godine rešavani na obostrano zadovoljstvo. Uostalom ako dug koji je pre 10 meseci bio 600, a do aprila 2006. verovatno povećan na celih 800 miliona dinara, danas smanjen na “SAMO” 150 miliona dinara – koja bi “normalna” kompanija takvog dužnika kažnjavala? Osim ako razlog kratkotrajnog “kažnjavanja” nije bila čista politička promocija pred već pomenute izbore.
Kara kod štafete
Sećate se čuvene Titove štafete? E pa prva je davne 1949. godine prošlog veka krenula iz Kragujevca, s’ mesta na kome i dan danas stoji spomenik “prvoj” štafeti. Iako se Kragujevac danas “ponosi” brojnim “prvencima” iskazanim kroz osnivanje ustanova ili značajnim događajima za istoriju Srbije iz doba kada je zaista bio Grad, štafeta je zasigurno jedna od epizoda koju bi mnogi da zaborave (kad bi to tako moglo).
Da tako ne bude, usprkos željama novoosvešćenih kragujevčana u vlasti, postarala se modna kuća KARA iz, u vreme štafete bratske, Makedonije. Tako je Kara rešila da ako već dolazi u Kragujevac svoje mesto potraži upravo kraj spomenika Titovoj štafeti kao simbola nekadašnjeg “bratstva i jedinstva”.