Kad je tata samo broj

Sigurno ste se nekad dobrano zamislili ko je zapravo Vaš otac. Možda Vas je tata razljutio time što Vas je zbog nekog nestašluka poslao u “ćošak” pa ste jednostavno poželeli da je neko drugi Vaš otac u tom trenutku, ili ste sreli nekog koga biste voleli da vidite u ulozi svog oca. Dečje ludorije naravno, ali šta ako ste začeti semenom iz banke sperme i jedva uspete da nakon godina od svoje majke saznate o kojoj je banci reč i koji je broj anonimnog donatora? Banka Vam sigurno neće dopustiti da poznati broj donatora, koji je jeli Vaš prirodni otac, pretvorite u neko nepoznato ime ili novi lik u Vašem životu. Kako ćete otkriti ko je Vaš otac. Hoćete li ikada saznati koliko braće i sestara imate širom Sveta? Nema problema, pravac Internet. Jelda da je Internet čudo kao što sam ranije napisao?

Zanimljiv članak u NY Times-u od 20. novembra ove godine raspravlja upravo o gore pomenutoj problematici i sajtu posvećenom pronalaženju svojih “najbližih”. Sa više od 5,000 registrovanih potomaka anonimnih donatora sperme ovaj sajt svakako zaslužuje i Vašu pažnju. Uostalom pogledajte dobro svog oca – liči li na Vas ili Vi na njega? Niste sigurni? Cccccc …

Deca su deca

Uz svu ovu opterećenost problemima svakodnevnog života kao da pored nas nehajno prolaze vesti poput ove sa B92 o zlostavljanu dvoipogodišnjeg deteta sa smrtnim ishodom. Ukratko, privedeni su majka, deda i očuh deteta nakon što je mališan, sa teškim povredama, primljen u dečiju bolnicu u Tiršovoj gde je sledećeg dana i preminuo. Novinari B92 koji su pokušali da istraže pozadinu celog slučaja naišli su svuda na zatvorena vrata i ljude koji o celom događaju nisu želeli da govore. Kao da ih je sramota, ili ne daj Bože, jednostavno nemaju vremena. Porodica, o kojoj je reč, živela je u naselju Galenika, imaju komšije, prijatelje, poznanike koji su ih redovno posećivali. Ako su imali problema materijalne prirode sigurno su bili registrovani u lokalnom centru za socijalni rad, ako je bilo nasilja u porodici neko je nekada pozvao policiju. Nemoguće da niko, ni komšije, ni socijalni radnik ni policija nisu znali šta se dešava. Ne želim da verujem, iako činjenice govore drugačije, da niko nije imao hrabrosti ni volje da pomogne detetu koje u sopstvenoj porodici nije našlo zaštitu i podršku. Verujem da je neko pokušao, makar kako, da je njegov vapaj naišao na ona ista zatvorena vrata kolektivne nespremnosti da se bavimo tuđom nesrećom, pokušao, umirio svoju savest i odustao. Alo Srbijo!!! Pa zar je ova nacija, zar su građani Srbije postali toliko samoživi i sebični da im je jedina reakcija na ovakav zločin da novinaru zalupe vrata ispred nosa ili da se kao zaprepaste u neverici, kada vest čuju, a da bi za par minuta sve zaboravili u korist cirkusa zvanog principijelna radikalska politika.

Preklinjem Vas da kako svoju tako i svu drugu decu tretirate pre svega kao odrasle. Ne udarajte ih, ne vičite, ne istresajte se na njih jer ne smete da se istresate na one jače i moćnije od Vas. Popuštajte im i puštajte ih da rade ono što žele i vole (dok ih to ne ugrožava). Razgovarajte i dogovarajte se sa decom, jer deca su deca. Verujte mi na reč, radije se sećam uživanja u iskrenim razgovorima sa decom nego “dubokoumnih” kontemplacija starijih na poznate teme. Krenite sa promenom već sutra – poštujte i zaštite svako dete u svom životu.

Prvenac

Moj prvenac Milutin napravio svoju prvu fotografiju. Ljubi ga Tata! LM, pre neki dan igrao se nekom kršinom od idiot aparata, krenuo da slika po sobi, malo dinosauruse, malo gusare, malo tatu, manje tata njega … ionako mi u frižideru stoje neki filmovi već godinama pa što da detetu ne priuštim zadovoljstvo da vidi da je fotografisanje produktivna tehnika beleženja vremena. Ubacim film, izađemo u dvorište, pošto kamera nema blic a i film je 100ASA, i krenemo da se slikamo. Ovo je prvi snimak na filmu, nije nešto naročito, osim ako se ima u vidu da dete ima 2,5 godine i da je na snimku ponosni otac. Posle smo slikali za mamu i baku cveće, za tetku kuče, za anale dizalicu (i taj snimak nije tako loš!), pa kad je detetu dosadilo tata je preuzeo inicijativu i snimao dete kako igra fudbal i odbojku. Onda nam se film malo zaglavio u aparatu, pa smo …

Nesebar Dan Neki

Elem, supruga i dete su ostali u sobi iako je ovo prvi “pravi letnji” dan – ni daska vetra, sunce pece, a osip koji mi se pojavio kao posledica prvog izlaganja suncu nakon 17 godina primio je svoj prvi tretman “sas specijalnu mast”. Milutin se, jelte, razboleo. Sinoc je tata zaboravio da mu obuce trenerku kada smo iz zavetrine hotela otisli da gledamo talase pa je mala pupa nastradala. Ovakav dan, nazalost bez oblaka, iskoristicu za setnju po starom Nesebaru i naravno za fotografisanje. Slike slede po svemu sudeci kada se vratim u Srbiju.

A da, umalo da zaboravim – jebali su me ruznog (i debelog) ovi drugari iz Telekoma sa Roaming uslugom. Od 600 dinara kredita ostalo je nepunih 17 dinara i to sve za jedan poziv od 2.05 minuta i 5-6 poruka – toliko o Srbiji u 21. veku. @#%$$#@%$% majku im lopovsku!!!

P.S. Ovde se u bioskopu daju Ratovi Zvezda Epizoda III a tip pored mene mrtav ladan taj isti film gleda javno u Internet klubu, i to bez DVD-a na masini!!! Jos jedan prilog borbi protiv piraterije na prostoru Balkana …

Dopuna 12/09/2005 – evo sad konačno može i slike.

Što se deca smeju

Kontam nešto – onaj moj mali samo se smeje – u stanju je po ceo dan da se kezi, pravi grimase, umiljava … šta god da mu radiš, kako god da ga obučeš, bilo šta da mu zabraniš, on se smeje li smeje.
Biće da u toj maloj glavici razmišlja šta će tek da radi kad odraste. Nestašluci osnovne škole, prve ljubavi, pa zezanje u srednjoj, pa studije ..
A ja sve stariji i stariji …