Elem, stigli smo u Nesebar negde oko 10 po nasem vremenu (nasa slova fale jer u Internet caffe-u prekoputa Hotela su dostupne samo Engleska i Bu(l)garska tastatura). Mesto izgleda super, bar za mog klinca koji je poludeo za toboganima, kucicama na drvetu, brodovima i za morem uopste. Ni ja, ni supruga, ne zaostajemo za njim – nakon 17 sati putovanja i zeleznicki WC izgleda super. Po prvi put smo za sva tri obroka bili zajedno. Nazalost, vreme je danas bilo lose kroz celu Bugarsku pa nije bilo sanse da se okupamo. Cene slicne srpskim “provincijalnim cenama” (daleko ispod onih na crnogorskom primorju) kako po pitanju hrane tako i za pice. sat Net-a 2,50 Leva (120 kinti) na kablovsku vezu.

Jebote ubi me ovo pisanje sa engleskim alfabetom, ko da kucam u Win-u 95 !!!

Bilo je frke sa smestajem? Neko se u “organizaciji” aranzmana zajebucnuo pa je 3-krevetna soba za porodicu Velickovic isparila medju hrpom papira. Na kraju ponudili su nam sobu sa neispravnom klimom, u kojoj umesto zidne sijalice stoji lampa na produznom kablu koji je prilepljen klasicnim selotejpom na uticnicu (ili ono sto je ostalo od nje). Glatko sam odbio i na kraju smo prihvatili kompromis – dvokrevetna soba na vrhu Hotela (13 sprat, sic!), sa friziderom, klimom i predivnim pogledom na more, Stari i Novi Nesebar. Ma meni je i frizider bio dovoljan, a zena i klinac su ionako bili toliko iscrpljeni da im je bilo svejedno.

Sto se slika tice imam par DOBRIHHHH, ali nazalost ne mogu da ih okacim nemam pristup CD-u ni fotoaparatu u ovom caffe-u – kazu bice sutra. A do sutra – spavanje!!!

Dopuna: Evo stizu polako i slike, nema Internet kluba sa dozvoljenim pristupom CD-u ni od korova…