Ako se računica za subvencionisanu kupovinu “domaćeg” Fijata 500L mogla pripisati sukobu realnog života i političke demagogije koji je obeležio politički lik i delo Mlađana Dinkića jučerašnji izlet ministarke energetike Zorane Mihajlović u svet matematike, logike, misterija i mitova vezanih za sadržaj i metodologiju računa za utrošenu električnu energiju ne može se nazvati drugačij do “jebanje u zdrav mozak”!
Da prostite, ja bolji izraz ne znam za jučerašnji pompezni nastup dueta Mihajlović-Vasić na predstavljanju novog, ultra-mega-kul, modela računa za električnu energiju, usklađenog sa intergalaktičkim standardima naprednog podizanja predizbornog rejtinga na uštrb realnosti i faktografije. Uostalom, kako bi ste vi nazvali prezentaciju na kojoj je predstavljen i javno objavljen primer računa na kojem su iskazani iznosi obračunati po L-A-Ž-N-I-M cenama? Ups, nema odgovora, niste proveravali šta piše na računu Anđice Petrović (Bora) Jović za utrošenu električnu energiju iz oktobra 2013. godine? Onda ništa. Gasite ovaj prozor internet pretraživača, natrag na posao, pred TV ekran, na Fejs ili Tviter … tamo je realnost onakva kakvom nam je drugi prikazuju, nema potrebe za uključivanje mozga, povremeno samo gasimo svetlo da “slika bude jasnija”.
Prezentacija novog modela računa EPS Snabdevanja, Beograd, 8.1.2014. godine
Rekoh lažne cene, ali ako će vam biti lakše konačni iznos računa je za našu prosečnu srpsku domaćicu koja se zimi greje na električnu energiju, Anđicu Petrović Jović, manji nego što bi trebalo da bude po pravim, važećim cenama. Krenimo redom kroz “obračun za električnu energiju” koji se u primeru nalazi na drugoj strani. Kao referencu možete koristiti sopstveni obračun za utrošenu električnu energiju iz prethodnih par meseci.
Novi račun EPS Snabdevanja, deo sa obračunom električne energije
Obračunska snaga – odlukom AERS o dopuni Metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju el. energije (Službeni glasnik, br. 87/13) objavljenom 2. oktobra 2013. godine (važi za period za koji je izdat primer računa!) kupcima iz kategorije široka potrošnja – domaćinstva u koje spada i “naša” Anđica s trofaznim priključkom i odobrenom snagom od 11,04 do 17,25 kW obračunska snaga se obračuna na 11,04 kW zaključno sa 31.12.2014. godine. Praktično, “naočigled milionskog auditorijuma”, ministarka i direktor su Anđicu “zakinuli” za 0,21 kW obračunske snage. Na Anđicinu sreću, ni resorna ministarka koja ga je odobrila ni direktor koji ga je potpisao nisu pročitali važeći cenovnik EPS Snabdevanja od 8.7.2013. godine u kojem je propisana cena od 42,839 RSD po kilovatu obračunske snage pa su Anđici dali “specijalni” popust od 26,28 odsto iskazivanjem cene od 31,583 RSD u primeru. Oduzmi, saberi samo na ovom stavu računa sporan je iznos od približno 124 dinara. Pomnožite to sa brojem domaćinstava-potrošača u Srbiji, oduzmite bruto zarade novozaposlenih “naprednih” kadrova u EPS Snabdevanju … cifru koju dobijete ne želim ni da znam.
Troškovi javnog snabdevača – da budem pošten nisam uspeo da nađem saglasnost AERS na iskazanu cenu troška javnog snabdevača koji “služi za pokriće troškova obračuna, izrade računa, pokrića poštanskih troškova i slično (?!?)”. Na stranu genijalna formulacija da kupac plaća obračun, izradu i slanje računa i time indirektno finansira spoljne dobavljače ovih usluga (u opticaju je cifra od 15 miliona Eura) na čiji izbor ili nema nikakvog uticaja ili se radi o državnim monopolima poput “krkougodne i uspešne” Pošte, prostim poređenjem sopstvenog računa i važećeg cenovnika EPS Snabdevanja očito je da je prikazani trošak od 119,07 RSD manji od zvaničnog koji iznosi 121,29 RSD i opet u korist prosečnog srpskog potrošača. Ponavljam još jednom, računicu tipa 2,22 RSD puta broj potrošača izvodite na spostvenu odgovornost – mene jedino zanima matematika kojom je Anđica do sad “uštedela” 128,85 RSD ili ti 42,95 vekne “hleba od 3 dinara”! U prilog tome koliko je EPS Snabdevanje galantan kod formiranja ove stavke svedoči i činjenica da je za slanje računa potrošaču koji se nalazi na Voždovcu, Grad Beograd, poštarina plaćena u pošti 18106 Niš 6 … što bi na Tviteru rekli – “jer kolektivni Ugovor za radnike Pošte nema cenu!”
Obračun utrošene električne energije (kWh) – lep je tarifni sistem po zonama, mnogo je lep. U zeleno-plavo-crvenom tonu najsličniji je svojevremenom predlogu zastave Bosne i Hercegovine ali je imbecilno da u stupcu pored objavite i kako ga je zapravo trebalo obračunati. Potrošnja “naše prosečne domaćice” u zelenoj zoni za period očitavanja od 31-og dana je 385 kWh naspram propisanih 350 kWh pa je ušteda, izražena u kWh, približno 21 kWH više i 14 kWh niže tarifi koji nisu obračunat u plavoj zoni. Izračunao bih ja ovo i u dinarima al’ gle čuda čak ni ISKAZANE CENE kWh PO TARIFAMA NISU TAČNE!!! Ne verujete? Pogledajte cene u zvaničnom cenovniku i/ili one iskazane na vašem obračunu za struju. Primera radi važeća cena kWh u zelenoj zoni po višoj tarifi je 5,412 RSD naspram one od 5,012 RSD prikazane na primeru. Ima još, niža tarifa u zelenoj zoni je 1,352 naspram 1,253 dok su razlike u plavoj zoni 8,118 prema 7,518, odnosno, 2,030 prema 1,880 RSD, respektivno važeće i prikazane cene.
Toliko o najvažnijim stavkama predstavljenog modela računa. Moje interesovanje za novi izgled obračuna utrošene električne energije podstaknuto je prvenstveno delom starog računa koji kupcima, između ostalih, pojašnjava i termin “period očitavanja” a koji na važećim računima EPS Snabdevanja nije u saglasnosti sa Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električne energije koju je Vlada Republike Srbije objavila u Službenom glasniku RS, br. 63/2013. kao ni sa Odlukom o metodologiji određivanja cena za javno snabdevanje električnom energijom Agencije za Energetiku objavljenom u Službenom glasniku RS, br, 52/13 i 110/13. Za razliku od Metodologije i Uredbe koje ne propisuju maksimalnu dužinu obračunskog perioda u kojem se mora izvršiti očitavanje brojila niti obavezu krajnjeg kupca da sam očita i prijavi stanje na računima EPS Snabdevanja period očitavanja “po pravilu iznosi mesec dana, a najduže tri meseca”. U praksi ovo znači da EPS Snabdevanje “ima tu moć” (nejasno je samo da li ovu moć dobijaju od banana) da iz bilo kog razloga mesecima ne izvrši uslugu očitavanja brojila koju sve vreme uredno naplaćuje kroz stav “Trošak javnog snabdevača” te da vam naknadno, nezakonito i papreno naplati sopstveni nemar i nerad kroz obračun utroška po tarifama u plavoj i crvenoj zoni. Been there, done that – vredelo je svake “pregorele” ganglije i za rezultat je imalo Ugovor o reprogramu.
Elem, da se vratimo na “novi račun”. Na moju “žalost”, izbačene su definicije većine osnovnih pojmova sadržanih u obračunu. Novi račun ne sadrži ni pojednostavljeno pojašnjenje primenjene metodologije koji bi bio jasan krajnjem kupcu – nešto tipa a puta b = cena usluge/proizvoda a da stvar bude gora u računu se ne navode ni zakonski osnovi i propisi po kojima se vrši obračun pa su krajnji potrošači ostavljeni u neznanju o pravnim lekovima koji su im na raspolaganju i osuđeni da se za početak na sajtu EPS Snabdevanja “upoznaju” sa plastičnim pojašnjenjem stavki starog (ob)računa, da se potom “naoružaju” poznavanjem pravnih i uskostručnih termina iz oblasti proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i upuste u avanturu krstarenja sajtovima Skupštine, Vlade i resorne Agencije za energetiku Republike Srbije … ako nemate 20-30 slobodnih radnih sati da makar površno “zagrebete u materiju” – odustanite na vreme.
Da kojim čudom spadam u grupu prosečnih glasača napredno-kolaboratorskih stranaka, ma da uopšte i glasam, možda bih poverovao da se ovde radi o nenamernom propustu napravljenom u brzini kojom je za 5 meseci trebalo osmisliti, usaglasiti i pripremiti novi omnipotentni model računa. Ovako, moram javno da iskažem uverenje kako je u osnovi svega namera ministarke i pripadajuće klike iz EPS Snabdevanja da se umesto poslova za koje su plaćeni bave “ulepšavanjem stvarnosti” i “zamazivanjem očiju javnosti” pred najavljene vanredne izbore! Ne znam za ostale, ali u mom rečniku ovakav javni (mal)tretman se naziva “jebanje u zdrav mozak” … i ne prija mi preterano u ovim godinama.
Napomene:
1. primer novog modela računa za obračun utrošene električne energije i RTV pretplate može se preuzeti u PDF formatu sa sajta Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
2. pored aktuelnog Zakona o energetici (Službeni glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011 – ispravka, 93/2012 i 124/2012), pomenute Uredbe Vlade iz jula 2013. godine i Odluke o metodologiji određivanja cena za javno snabdevanje električnom energijom Agencije za Energetiku kao “obaveznu literaturu” za ovaj članak oslonio sam se i na važeći cenovnik za javno snabdevanja.
Interesantan je procenat VT/NT koji je isti za sve tri zone. Da li ih je mrzelo da izmišljaju nove procente ili se oni računaju na ukupnu cifru? Ako je na ukupnu cifru od 1172kWh (a jeste jer se brojila čitaju kao u srednjem veku oduzimanjem dve cifre) kako oni znaju koliki je deo svake od tarife upadao u koju zonu. OK, potrošio sam 772kWh po višoj tarifi, ali da li sam 350kWh skupe struje potrošio to na početku meseca (dok sam bio još u zelenoj tarifi), pa onda malo počeo da pazim pa sam prešao malo na jeftiniju struju pa sam u plavoj trošio 400kWh jeftine i 422kW skuplje struje? Ja ću da usrednjim na nivou meseca, nije važna dnevna raspodela potrošnje? Zamisli da tako neki telekom operator tako zaračunava impulse, pa izbila bi pobuna. I ne prihvatam odgovor, brojilo se čita jednom mesečno, u pitanju je 21. vek, vaša su brojila i zamenite ih. Ako su telekom operateri mogli da imaju brojače za skuplje i jeftinije impulse pre 30 godina, onda vi uzmite te iste brojače i pomnožite ih sa tri, pa da vidimo kako se troši po zonama. A ne da mi statistiku iz zelene zone prelivate na plavu i crvenu zonu.
E sada, ako si ispratio račun, nadam se da ćeš i ovo moje trabunjanje.
Po metodologiji koja je u primeni polazi se od pretpostavke Agencije za energetiku da je potrošnja tokom dana ravnomerna pa je odnos potrošnje 2:1 u korist više tarife, odnosno, primenjen je odnos 16 sati u skupljoj naspram 8 sati potrošnje u jefitnijoj tarifi. Što se tiče vlasništva nad brojilom ili kako se u “literaturi” naziva mernim mestom nisam ulazio u detalje. Po sećanju, merno mesto je u vlasništvu snabdevača koji je dužan i da snosi troškove održavanja istog.
Jasan mi je procenat 2:1 da je uzet kao statistički pokazatelj za “fiktivni račun”. Ali svi mi imamo različite statistike korišćenja struje.
Pošto su imamo dve tarife i tri zone, onda bi brojila trebala da imaju 6 brojača gde se dva po dva zaustavljaju (i sledeća dva startuju) kako se prelazi iz zone u zonu. Sve ostalo je neregularno i odokativno.
Pazi, mislim, vidi, gledaj … tako je propisano i po meni je to neka realna slika potrošnje. “Neregularno i odokativno” bi na primer bilo kad bi snabdevač izbegavao Uredbom propisanu obavezu da na svake 2 godine, o svom trošku, sprovodi baždarenje mernih uređaja.
Oh Wait!