Zapadna Morava, okolina Mrčajevaca, avgust 2012.

Par meseci unazad svaki izlazak na Veliku Moravu bio je skopčan sa rizikom da će vodostaj preterano varirati a voda, posledično, biti zamućena dal’ zbog kontrolisanog ispuštanja akumulacije Zavojinsko jezero kod Pirota, dal’ zbog vađenja peska na nekoj od brojnih šljunkara. Kako god, zamućenost praćena čestim promenama vodostaja, velike vrućine koje su doprinele cvetanju vodene flore i nedostatku kiseonika odrazila se i na aktivnost ribe i na obim ulova – prosto rečeno – tekuća sezona je ulovima primetno siromašnija od prošlogodišnje. Otud i odluka da u nedelju dan provedem na Zapadnoj Moravi na terenima u okolini Mrčajevaca koje nisam obilazio (bukvalno) decenijama a po preporuci kolege koji pravi izvanredne Fantasia voblere.

Na vodi u cik zore, kafa i cigarete dok čekam da svane, krećem nizvodno gazeći kroz vodu. U narednih sat vremena tek nekoliko udaraca bez realizacije i jedan glavonja koji je iz rupe zaostale od vađenja peska samo promolio glavu da isprati varalicu (Ružno Pače, dvojka), namignuo i šmugnuo nazad u dubinu. Krenem uzvodno, Morava bistra i plitka, gazim u vodotikama, čas sam na levoj čas na desnoj obali. Usput se kulturno javim i “preskočim” skobaljaše sa sve potezom na kojem pecaju. Idemo dalje do prve krivine i imam šta da vidim … onako kako ja zamišljam idealne letnje terene za klena tako se i dobri Bog smilovao da ih napravi … još jednom hvala kolegi za preporuku!

Na potezu od nekih 300-400 metara bilo je svega i svačega … iskakanja iz vode, naskakanja na varalicu po padu, zaletanja, jurnjave, promašaja i pogodaka Pivinog plastičnog skakavca po plićaku od 10-ak santima, silovitih i kilavih udaraca, fer borbe i kasnih kontri … sve u svemu celodnevno uživanje u povremenom društvu sa 40-ak klenova i 20-ak “nervoznih” koji nisu hteli da se “druže”. Ostaje mi da žalim za dva ono baš prava koja sam želeo da privedem na slikanje … jedan je posle minut-dva natezanja sa štapom savijenim u kiflu i borbe kakvu ne pamtim otkinuo krak na udici, drugi se posle 20-ak sekundi borbe okrenuo da mi pokaže stomak i nakon okretanja se otkačio – ne znam ni sam kako … nije što su (mogli da budu) moji ali brat bratu svaki je morao da ima preko kile i po!

U jednom trenutku u vodi do pojasa, imam klena 300-400 grama na drugom kraju strune, spuštam pogled na vodu da napravim sledeći korak, kad, umalo da zgazim na vodenu zmiju koja, gle čuda, u ustima drži netom ulovljeno ripče … pogledasmo se kroz bistru zapadnomoravsku vodu pa s’ ulovima svako na svoju stranu … ja svoj vratih, za zmiju ne znam …

P.S. Posetite galeriju sa preostalim fotografijama sa Zapadne Morave od 12. avgusta 2012. godine.