Kud si kren’o

Zapadna Morava, Popović

U subotu me iznenada nadvladao “riblji grip” – uželeo sam se izlaska na vodu posle skoro tri meseca “prečih” obaveza i hronične besparice. Obišao lokalne radnje, produžio dozvolu na rate i razmišljajući gde na pecanje rešim se da odem na Zapadnu Moravu u Popović – znam da skobaljaši sede jedan drugom na glavi ali računam da teren na nekih 300 metara iznad mosta nije toliko napadnut. U subotu uveče prelistavam teme po ribolovačkim forumima, gledam kako su ljudi prolazili na klena sredinom januara dok sam ja dirinčio u firmi i već zamišljam kako se neki krupan glavonja koji se odigao od dna u potrazi za nestašnim ribicama “zaleće” na nejakog Calypso-a F4.

U nedelju poranim, na vodi sam nešto pre 8 sati, po navici, siđem do mosta – čičak traka od ribolovaca i iznad i ispod. Ispušim dve cigare, gledam s’ mosta šta se i kako radi. Sednem u kola i vratim se natrag par stotina metara na mesto koje me zanimalo (ko ide na tu stranu zna gde je vir ispred kuće na samoj krivini Morave) – ni žive duše. Raskomotim se na obali, ispijam kafu iz termosa, posmatram reku kako teče, planiram kako da pretražim vir, tišina, skobalj se povremeno izbacuje, Morava smaragdno zelena – milina Božija ! Krenem da bacam, 15-ak bacanja pa zamenim varku, 3-4 voblera menjam mesto, i tako u krug. Vodim računa, bacam uglavnom srednjeronce, plivajuće vučem odmah, tonućim ne dam da odu skroz do dna – računam bolje da ne zakačim nešto za leđa ili ispod repa … mator čovek bila bi me sramota. Do pola 12 ni udarac al’ čim sam otkinuo “voljenog” Mošu jasno mi da je vreme da siđem ponovo do mosta, računam oslobodilo se moje mesto od skobaljaša pa da probam tamo gde sam sigurna da ima ribe.

Smanjila se gužva, više se priča i dovikuje s’ obale na obalu nego što se peca, a i taman se oslobodilo jedno “moje” mesto. Siđem pod most, montiram motku, gledam dvoje kolega kako psuju dok kidaju tanke predveze za skobalja … ma nije prošlo ni 5 minuta kad eto ribočuvara … znam ga od ranije … nema značku al’ računam od skora su “ponovo” počeli da rade pa dok gvožđe stigne …

– Dobar dan – Svaki dan !
– Dozvole na pregled – Učini mi da se ne mučim otvori gornji džep na rancu i uzmi zeleni notes (kod mene ti sve u duhu ekologije).
– Jel’ ima ulova – Nema i da ima bio bi ponovo u vodi!
– Sve u redu – Hvala i drugi put !

Ode čovek nizvodno, s druge strane vidim još jednog ribočuvara kako kontroliše dozvole. Pitam kolege koji tu pecaju da im ne smetam u ćošku ispod mosta i krenem da bacam, gađam između sistema za skobalja koji lete i s’ jedne i s’ druge obale, motam polako, bez suvišnih “kontri” … u pozadini (što bi ovi mlađi rekli background-u) čujem žamor s’ mosta iznad mene … ne gledam, vodim računa gde bacam. Ma ni pola sata nije prošlo, eto su još dva ribočuvara, starijeg znam od ranije, mlađi očito na obuci čim su mu uvalili papirologiju – ista priča uz bitnu promenu ritma:

– Jel’ vi znate da je varaličarenje zabranjeno na Moravi ? – pita stariji.
– Otkud znam kad nigde ne piše – jel’ ste i vi zabranili varaličarenje u zimovnicima k’o River’s Guard ?
– Jeste ovde je zimovnik a zabranjeno je na celoj reci do 1. marta.
– Da pišem zapisnik ? – mlađi se uželeo lepog pisanija, ja odmah smišljam kako da snimim da nema table sa obaveštenjem da je tu zimovnik i zabranjeno varaličarenje i šta da stavim kao primedbu na zapisnik.
– Ne treba znam ga, ribolovac, nije grabuljaš – vraća mi dozvolu.

Znaš ti moj ….., mislim se u sebi, nego ste me prvo navukli a posle gledali s’ mosta šta i kako radim sve se nadajući da nam izađe zajednička slika u Kraljevačkim novostima. Šta ću pakujem se, izlazim na most, reko’ kad sam tu da se raspitam koje su sve zabrane uveli za varaličare od kad su početkom godine preuzeli upravljanje vodom. Na mostu ni manje ni više nego šest ribočuvara i niko konkretno da kaže koje vode pokrivaju i koja pravila važe za varaličarenje. Nude mi da iz ruke pokažu Pravilnik, kažu rade za korisnika PLUS SPORT DOO, Kraljevo, a dadoše mi i njihov obrazac za evidenciju ulova, kaže tu ima izvod iz Pravilnika … Molim lepo doviđenja – Doviđenja !

Sinoć prelistavam Pravilnik korisnika PLUS SPORT DOO iz Kraljeva i saznajem sledeće:
– da su ribočuvari Vidre (što su na kopnu Kobre – to su na delu ribarskog područja Srbija Jugozapad Vidre – kapirate?)
– da korisnik dela pomenutog područja ne „veruje“ u lovostaj koji je propisao ministar 21. septembra prošle godine – ne znam da li su u skladu sa Zakonom od Ministra tražili i dobili dozvolu za privremenu promenu režima ali evo par primera:

1. lovostaj na soma je proširen na period od 1.12. do 1.3.,
2. lovostaj na klena je „pomeren“ sa 15.4. na 1.5 i produžen sa 31.5. na 1.6.
3. lovostaj na bucova je „produžen“ sa 15.4. na 1.4. i skraćen sa 15.6. na 1.6.
4. lovostaj na skobalja je produžen sa 15.4. na 1.4. i skraćen sa 31.5. na 15.5.
5. dodatno je uveden lovostaj za potočnu mrenu i nosaru ali je zato „ispušten“ lovostaj za deveriku
6. zaštićena je bodorka od 15.3. do 15.4. premda ihtiolozi kažu da se „mresti od aprila do juna kada je tempеratura vode iznad 12 stepeni Celzijusa“

– da korisnik zadržava pravo “promene termina lovostaja usled promenjenih vremenskih, odnosno, temperaturnih prilika” pri čemu je “dužan obavestiti članstvo putem sredstava informisanja” – ja mutav do sinoć živeo u zabludi da korisnici imaju ribočuvarsku službu a udruženja članstvo (sic!)
– varaličarenje na salmonidnim vodama dozvoljeno je samo sa jednokrakim ili višekrakim udicama bez povratne kuke (klap, klap moglo je to i na cipirinidnim vodama)
– da je korisnik dužan da svaku odluku o promeni režima ribolova koju donese vidno istakne na ribolovnom mestu (znači oteraše po Pravilniku al’ bez table na pravdi Boga)

Ono što nisam saznao iz Pravilnika a trebalo je – saznao sam preko ineterneta iz listova “Lov i Ribolov” i “Kraljevačke novosti” (toplo preporučujem) jer samo tu sam našao podatak da PLUS SPORT upravlja delom ribarskog područja Srbija-jugozapad do Ugljareva a da nizvodno upravlja RASINA PLUS iz Kruševca o kojoj osim par šturih informacija ništa konkretno nisam mogao da nađem.

Napomena: Sve što je napisano je lično iskustvo bez namere da sudim o korisniku vode i “njegovim” pravilima igre. Korisnik voda je taj koji po “blagoslovu” ministarstva propisuje kako da se ponašamo na vodi kojom upravlja i sve dok to radi javno, sve ribolovce (ne pravim razliku u ribolovnim tehnikama jer su stvar ličnog izbora!) tretira isto i u skladu sa Zakonom meni ne smeta.

Ostavite odgovor