Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) “za svačiji ukus”, emisije “zabavnog” karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam (“zahvaljujući” SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz “Da li ste pametniji od đaka petaka”

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. “Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!” Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, “Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?” Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – “Ček malo, baš da vidim kako uče petake.” Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. “Zanemarivanje” žena je “stara boljka” hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam “opšteprihvaćen” odgovor. Problem je što odgovor “po Bibliji” ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz “Svete knjige” na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

• Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori “muško i žensko, stvori ih”
• Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

• Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
• Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
• Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po “iskazanom znanju” nastava veronauke u srpskim školama zapravo je “bubanje” dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da “bar malo” misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će “puškice”, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni “vo vjeki vjekovah”.

Bog o “kvalitetu sopstvenog dela”

• Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
• Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

“Po Bibliji”, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o “kvalitetu sopstvenog dela”, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je “mož’ da bidne ne mora da znači” primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da “zdravo za gotovo” prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se “pojašnjavaju” biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!