Priča oko privatizacije lokalnih opštinskih medija započeta je još davne 2001. godine, započinjanjem procedure za donošenja Zakona o informisanju (delom i Zakona o radiodifuziji i privatizaciji) koji je konačno u Skupštini usvojen aprila 2003. a nakon toga naknadno izmenjen septembra 2006. godine kako bi, između ostalog, bio odložen rok za privatizaciju opštinskih medija do sledećih lokalnih izbora tada planiranih za 2008. godinu. Ovog vikenda u Kragujevcu je održan (nereprezentativan) skup lokalnih opštinskih medija Kragujevca, Niša, Subotice i Novog Pazara, predstavnika NUNS-a, RRA i lokalne kragujevačke vlasti pod nazivom ”Regionalni javni servis ili privatizacija”. Sa skupa je u etar odaslata poruka kako će u narednih 10 dana biti pokrenuta inicijativa za promenu važećih propisa kako bi se omogućilo stvaranje regionalnih servisa da bi stanovnici unutrašnjosti imali pravovremene informacije o sredini u kojoj žive – jer kako kažu pojedini učensnici (pogodite koji!) – Privatizacija lokalnih elektronskih medija ozbiljno preti da ugasi sve lokalne radio i televizijske stanice, a predstavnici subotičke, novoparazrske i kragujevačke televizije okupljeni na okruglom stolu sumnjaju da će Nacionalni javni servis RTS, moći da nadomesti njihov nestanak s medijske scene Srbije. Veljko Samolov, generalni sekretar NUNS-a, u skladu sa težnjama domaćina skupa, istakao je da – “Nacionalni javni servis ne odgovara zahtevima gledalaca u unutrašnjosti, te da je potreba za regionalnim javnim servisima utoliko veća. Građanin ove zemlje ima pravo da zna šta se dešava, ne samo u svojoj lokalnoj sredini, već i u zemlji. Da li je on zaista adekvatno, brzo, tačno, profesionalno obavešten šta se tačno dešava u zemlji? Mislim da nije. Javni servis je danas samo promenio ime, dobija pretplatu a ponaša se i dalje kao partijska televizija”. Najupečatljiviji i najrealniji odgovor na problematiku kojom se skup bavio dao je Slobodan Đorić, član RRA, konstatacijom da se sa inicijativom zakasnilo. Što se tiče RRA, mi smo nemoćni da bilo šta zaustavimo. Naprotiv, naš je zadatak da što pre okončamo ceo proces legalizacije, da bi emiteri znali na čemu su”. Predstavnici prisutnih lokalnih medija kritikovali su i način finansiranja RTS-a kroz pretplatu, smatrajući da deo sredstava treba da dobijaju i opštinske televizije.

Čini mi se da su urednici kragujevačkih, i još par opštinskih medija, još pre dve godine (kada su “glave sačuvali” zahvaljujući neprestanoj potrebi za održanjem kvoruma u Narodnoj Skupštini) propustili priliku da sačuvaju svoje foteljice i prestižne titule koje su im nove lokalne vlasti udelile za pregalaštvo u kampanji 2004. godine i još tada zaustave svaku dalju raspravu na temu privatizacije opštinskih (čitaj partijskih) medija. Sad kada se akteulizuju izbori na svim nivoima isti ljudi koji su kragujevačku RTK stavili u službu jednog čoveka – gradonačelnika Stevanovića – i od jedne koliko toliko pristojne medijske kuće napravili “policijski glasnik”, sprovodeći pogrom nad funkcionerima prethodne lokalne vlasti ponovo su se dosetili priče o potrebi za lokalnim i regionalnim javnim servisima. Ponukani “užasavajućim” rezultatima poslednjih izbora ljudi koji su novinarsku profesiju u Kragujevcu srozali na najniže grane čine poslednji pokušaj da demagogoijom o “lokalno orijentisanom, slobodnom i nezavisnom novinarstvu” sačuvaju pozicije stečene u ovdašnjem spahiluku Veroljuba Stevanovića.