He, he, malo truda oko čišćenja i eto odmah rezultata. Bilo mi glupo da komentarišem poraze na poslednjem nastupu fudbalske reprezentacije SiCG, naročito posle briljantnih opservacija Radeta Bulatovića u Politici glede Svetskog Kupa u fudbalu, što ne znači da nisam primetio simboliku u porazu od Argentine tačno godinu dana nakon čuvene posete Maradone i Kusturice vrlom premijeru. Isti premijer je nonšalantno u Maju poklonio dodatnih 25 miliona dinara za pripreme reprezentacije dodavši da je to “reprezentacija koju krasi složnost” te “da je za zemlju koja ima sreću da njena reprezentacija učestvuje na Svetskom prvenstvu fudbal važna stvar i dodao da bi za našu zemlju uspeh reprezentacije u Nemačkoj bio još značajniji” (a ne kao tamo neka Finska!).

Sad zlobni će reći kako Koštunica nije za selektora. Prvo, šta god poželi ili za šta se založi to mora da propadne (i te kako!), a drugo čovek je bez razmišljanja primio dres argentinske reprezentacije ne sluteći da nam ti isti Argentinci potajno rade o glavi. Moja logika je malkice drugačija. Premijer možda nema pojma o modernom fudbalu (osim onoga što mu napišu Tijanić i Đurić a Boga mi i bata Rade iz BIA-e) ali nema ga ni većina domaćih sportskih radnika te su tu jednaki. Drugo, uvek je voljan da odreši državnu kesu za opštu stvar, pa kad propadamo da bar bude “muzike”, i konačno, slutim da bi pod Vojinom “dirigentskom palicom” srpska reprezentacija pobrala makar simpatije publike na međunarodnim takmičenjima. Kako da publika ne zavoli fudbalsku reprezentaciju koja igra u isusovkama po suvom a u potkovanim opancima po kiši, u vezenim gunjčićima i 3/4 čakširama, sa obaveznom kamilavkom na glavi …

Ako se kojim čudom ovo i ostvari (a vreme čuda nam tek dolazi) tražim makar zahvalnicu (i procenat, i procenat!) za inicijalnu ideju o još jednom uspešnom srpskom brendu kojim ćemo konačno pokoriti taj spoljni Svet.