“Javilo” da je umro Slobodan Milošević – arhetipski neprijatelj svega što je napredno i moderno u Srbiji. Pička se povukla kao i bezbroj puta ranije kada bi se sukobio sa jačim od sebe ili predvideo sopstveni poraz. Sreća u nesreći – ovoga puta ne može da nam se za sopstveni poraz osveti kao ranije.

Politički lešinari već ispredaju teoriju zavere. Pola Srbije veruje da je ubijen, druga polovina da je konačno “pobedio”, od magarca napraviće sveca, da mu se dive i klanjaju dok je Sveta i veka. Još samo da “javi” da je živ i zdrav, da ga je “pustilo” jer je bio superiorniji, da živi “tamo daleko” u ruskoj tundri, sa Mirom i Markom i unukom, u sreći i veselju, pa da svi ponovo zapevamo onu “Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista…”

Sve one godine ratova i bede ostaće i dalje u domenu “akademske” i “kafanske” rasprave. Glavni politički inspiratori, perjanice krvave pomame zvane blakanski ratovi 20-og veka, odlaskom poslednjeg od njih – Miloševića, izbegli su sopstvenu odgovornost za nesreću i patnju u ime viših ciljeva i dakako lične vlasti i bogatstva.