Danas se navršavaju dve godine od ubistva dr. Zorana Đinđića, predsednika Demokratske stranke, u to vreme premijera Vlade Srbije. Ne znam da li je došlo vreme da konačno odmerimo veličinu tog gubitka ali kad pogledam Srbiju danas ne vidim više onaj entuzijazam iz perioda 2000-2003, ne vidim trenutno nikoga sa idejom kuda i kako voditi ovu zemlju u XXI veku.

Na vlast su ponovo došli nesposobni, potkupljivi, izlacionisti, antimodernisti, narcisoidne psihopate, protivnici svega i svačega što kao mali nisu naučili od svojih predaka ili nisu slušali od svojih baka pred spavanje. Srbija je konačno pobedila vreme i vratila se u, kako za koga, svoje “najslavnije” doba. Svet nas sve više zobilazi, zaboravlja da postojimo spremajući završni čin predstave – dizanje ruku od nas.

Očito ono što se dogodilo 5. oktobra 2000. nije se završilo kako treba. Nadam se da će generacije koje danas odrastaju na Internetu i ispred kablovskih televizija (jer iskreno nacionalna televizija nije evropsko već trulo lice Srbije) smoći snage da ponovo započnu i OBAVEZNO završe sa oktobarskom revolucijom.