Category Archives: Politika

Konačno

by

0

“Javilo” da je umro Slobodan Milošević – arhetipski neprijatelj svega što je napredno i moderno u Srbiji. Pička se povukla kao i bezbroj puta ranije kada bi se sukobio sa jačim od sebe ili predvideo sopstveni poraz. Sreća u nesreći – ovoga puta ne može da nam se za sopstveni poraz osveti kao ranije.

Politički lešinari već ispredaju teoriju zavere. Pola Srbije veruje da je ubijen, druga polovina da je konačno “pobedio”, od magarca napraviće sveca, da mu se dive i klanjaju dok je Sveta i veka. Još samo da “javi” da je živ i zdrav, da ga je “pustilo” jer je bio superiorniji, da živi “tamo daleko” u ruskoj tundri, sa Mirom i Markom i unukom, u sreći i veselju, pa da svi ponovo zapevamo onu “Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista…”

Sve one godine ratova i bede ostaće i dalje u domenu “akademske” i “kafanske” rasprave. Glavni politički inspiratori, perjanice krvave pomame zvane blakanski ratovi 20-og veka, odlaskom poslednjeg od njih – Miloševića, izbegli su sopstvenu odgovornost za nesreću i patnju u ime viših ciljeva i dakako lične vlasti i bogatstva.

Tri godine posle

by

0

Tri godine nakon Zoranovog ubistva. Gde, šta, kuda? Ne znam odgovore. Znam da Zoran nije bio u pravu, barem ne na “kratke staze” kada je rekao da se njegovim ubistvom “neće zaustaviti reforme”. Nije. Pre par dana Radoslav Stojanović, vrli predstavnik države Srbije pred Međunarodnim Sudom u Hagu, u odbranu svoje zemlje izneo je dela koja trenutne vođe ove države stavljaju na teret Zoranu Đinđiću – da je isporučio Miloševića (Predsednika kako mu neki još uvek tepaju), da je raskinuo sa periodom zločina i političkih progonstava u Srbiji s’ kraja 20-og veka. Ovde, oni koji Stojanovića plaćaju i u čije ime govori za ista ta dela svakodnevno “sude” Zoranu Đinđiću. Ovde Srbija još uvek živi u svom malom imaginarnom Svetu u kome su gusle i motika, batina i “korijenje” simbol nacije i nacionalnog.

Stranka koju je Zoran stvorio okrenula se sebi samoj. Demokratska stranka danas, čast izuzecima, bavi se ulepšavanjem lika novog predsednika i njegovih doglavnika. Od poleta s’ kraja 90-ih, uzleta iz 2000-te, onih modernih i “lepih” ljudi, ostalo je vrlo malo. Na površinu je isplivao i tu se zadržao samo mulj i đubre koje je veliki talas 5. oktobra povukao za sobom sa dna. Talas se povukao nazad, da sačeka, da se pripremi, da ponovo udari i prevlada … dok đubre i mulj na obali podižu još viši i jači bedem u odbranu.

Počinje novi čin u beskonačnoj srpskoj “tragičnoj komediji” …

Stižu doktori za Kosovo

by

1

Evo ih, srećni, nasmejani, još samo “Zvekija” i “Legiju” da pusti iz apsa, da se prigrle, i vesela družina spremna je da odbrani ono “… bilo, jeste i biće …” (još malo pa k’o u Crkvi!). Toma Nikolić skinuo gusle sa eksera. Gusla o okupaciji vekovnih ognjišta dok isti oni koji su ih “na silu”, potpomognuti nemačkim markama (a koje bi druge) i Evrima (o da, bar trgovina sa Kosovom i Metohijom “nesmetano” funkcioniše), napustili po bircuzima ponovo zauzima strateške kote i uspostavlja kontrolu nad vukojebinama. Tadić bi da gotovo sve ostane po starom, pa za 20 godina, ko doživi, da se pregovara jopet – računa bićemo valjda dotle svi u EU pa će ionako biti svejedno. Jebiga, previđa sitnicu – 2 miliona Albanaca na Kosovu koji baš i nisu voljni da sve ostane isto, a “različito”. Vladike se uzbudile samo suze što ne teku (prvo njima a posle i ostalima – krvave dabome), patri(j)otski novinari raspisali, a Premijer raspevao u Orašcu o “… opasnosti koja se nadvila nad jedan deo naše zemlje u kojem je nastala” čega se ja baš nešto i ne sećam iz istorijskih čitanki. Matija Bećković, u kostimu Šerloka Holmsa, nije preispitivao uzroke opšteg posrnuća svoje omiljene nacije, nije ni pevao, nije ni recitovao, tu čast ustupio je Draganu Kolundžiji, pesniku. Objasni Dragan prisutnima “da je opasniji neprijatelj u odelu nego u uniformi” (na Kosovu o.a.) te da bliže pojasni reče i da se neprijatelj maskira u “odelu, mantiji, školskoj uniformi, doktorskom mantilu…” Pa ti sad razmisli ko je tu ostao da bude prijatelj!

Zamalo direktor

by

0

Da, da, u svoj ovoj gužvi oko karikatura zamalo da mi promakne tekst preuzet od agencije Beta i objavljen u dnevniku Danas prvog dana februara.

Pošto mog omiljenog novinara, dopisnika lista iz Kragujevca, Zorana Radovanovića (a.k.a. Koča Šumadinac), člana gradskog Veća u Kragujevcu zaduženog za medije, ova tema očito nije zanimala, morale su njegove kolege da pišu o tome. Elem, lokalni nedeljnik Svetlost krenuo je u proces obavezne privatizacije baš kad je polovinom oktobra meseca raspisao i konkurs za novog direktora lista. Nekada perjanice nezavisnog novinarstva u Šumadiji, nedeljnik se u periodu posle 5. oktobra srozao na nivo palanačkog vesnika, s’ tiražom od par stotina primeraka. Koliko je uticajna novina (priznajem da sam i ja svojevremeno radio u dotičnom listu) toliko se i kandidata prijavilo na konkurs – čitaj samo jedan! Čovek lepo presavio tabak, napravio biznis plan, kako u i iz privatizacije, ima traženu stručnu spremu, konkurisao i … još uvek čeka odgovor na konkurs koji je završen pre par meseci! Sad, ako je verovati kandidatu (predsednik lokalnog odbora DHSS-a) on je u svom biznis planu predvideo i privatizaciju i “svetlu” budućnost za Svetlost, ali ne lezi vraže – odgovora nema pa nema – kako sam kandidat kaže “neki su se uplašili privatizacije”. Šta kaže prozvana strana – pa ništa naročito – administrativna greška što čovek nije obavešten (a svi sede u istoj kafani svaki dan). Kažu još i da je kandidat “formalno” ispunio sve uslove ali eto, “zaklala” ga “stranačka eksponiranost” (čitaj politička pripadnost suprotnom taboru), i još kaže mogao bi da utiče svojom politikom i na politiku lista (čista laž! kažem Vam radio sam u toj novini). Za kraj – obećava urednik – biće kandidat obavešten ovih dana (samo da poprave mehaničku mašinu za kucanje, naravno kad je pronađu u podrumu zgrade).I ništa ovde ne bi bilo čudno za zemlju Srbiju da se jedan urednik (navodno) nezavisne novine nije usudio da javno dezavuiše nekog zbog njegove političke pripadnosti. Ajde da je čovek konkurisao za mesto urednika ili novinara političkog dela redakcije pa da kažu nije u skladu sa “politikom” lista. Ovako čovek se javio na javno objavljen konkurs u kome ni reči nije bilo o “poželjnoj” političkoj pripadnost (nije ni moglo naravno, suprotno je Zakonu o radu) i sad preko novina saznaje da nije “prošao”, ni manje ni više zbog svoje “političke eksponiranosti”. A isti ljudi koji su 2000. tražili da predstavnici NUNS-a ne govore na opzicionim skupovima jer “profesionalnim novinarima nije mesto za govornicom bilo koje političke stranke” danas bez imalo griže savesti daju sebi za pravo da na osnovu nečije političke opredeljenosti ocenjuju i podobnost istog za pristup u njihovo društvo “prosvećenih” … ako je i od “Svetlosti” mnogo je !!!

Počelo je!

by

0

… javio se Bogi iz Abu Dabija, kaže dobro je što i nekima u Srbiji želi.

Ukratko muči ga “satanizacija” njega i familije od strane zlikovaca predvođenih čovekom koga je i sam nekada smatrao za “Patrijarha srpske demokratije” (osoba na slici) i “… imao neograničeno poverenje u njega, pružajući mu maksimalnu ljudsku, medijsku i finansijsku pomoć …”. I još kaže Bogi mrzi ga konkurencija, njega i sve ostale poštene profesionalce u Srbiji, i zato tolika hajka na njega. Mrze ga i Albanci i “albanski lobi” koji je silne par uložio ne bi li kako doakao Bogiju. Svašta priča Bogi sad kad su kola “organizovano” krenula nizbrdo.

Ne budite lenji pročitajte prvi od ekskluzivnih intervjua sa Bogijem jer sve mi se čini da će i u narednim danima, manje više, pisati sve isto…

Kad malo razmislim

by

0

… ipak ima nekih sličnosti između Avganistana i Srbije. Recimo ova frka oko Bogoljuba i gomila gluposti koja se valja medijskim nebom Srbije u vezi s’ tim – sve je moguće “progutati” u društvima koja su dubokim jazom odeljena od Sveta u kome su “osuđena” da egzistiraju. Jučerašnja izjava Vladete Jankovića, vrlog savetnika dragog nam Premijera, podsetila me je na jednu raspravu vođenu u Avganistanu oko budućnosti te zemlje. Naime na pitanje kako ja vidim Afganistan i njegovu budućnost odgovor je ukratko bio – SJEBAN DO JAJA – dobro de, ne baš tim rečima, na engleskom je to teže reći ipak je to jedan fini svetski jezik.

Uglavnom poenta mog odgovora bila je da nakon 3 decenije sukoba i ratova Avganistan mora da krene praktično iz početka sa obnovom društva, edukacijom prvo nastavnika pa zatim učenika, da iskoristi svoj geostrateški položaj (smešteni gotovo na tromeđi Kine, Indije i Irana) i proba da povrati ulogu trgovačke stanice na “Putu svile”. Praktično pošto su iz talibanskog mraka izmileli tek pre par godina Avganistanci su propustili da se uključe u podelu rada u Aziji, nemaju stručnu radnu snagu, nemaju obrazovni sistem koji bi im pružio bilo kakvu nadu u budućnost, nemaju infrastrukturu, nemaju prirodnih bogatstava poput nafte i gasa, nemaju gotovo ništa osim priče. Suprotstavljen mi je stav o prebogatim nalazištima retkih minerala u Avganistanu koja dosad niko nije eksploatisao, o svetloj budućnosti koja “samo što nije” izmilela iz dubine te opustošene zemlje. Na kontrapitanje “koji minerali?” – “minerali!”, na kontrapitanje “koji rudari, odakle školovani geolozi?” – “nemamo pojma, al’ imamo prebogata nalazišta minerala i tačka!!!”, aferim tačka.

Tako i vrli savetnik, Austrija, zemlja koja sada predsedava Evropskom Unijom, šalje Vladi, čijeg Premijera “šjetuje”, protestnu notu, a savetnik jedino što može da smisli to je – “ma mi smo njima rekli da mož’ da bidne al’ ne mora da znači još onomad kad su bili tu”. Ajde što ga je smislio, nego će krajem meseca još i biti plaćen za to. I što ga je smislio nego se još ministri Bubalo i Dinkić ubiše objašnjavajući kako je njihova očigledno politička “čarka” sa Bogijem potpuno u skladu sa Zakonom i pravom, naravno, kako domaćim tako i međunarodnim. I sve to busanje u grudi i sav taj rad za praznike, kao u dobra stara Slobina vremena, nije usmeren na izglađivanje spora sa zemljom koja do Juna predsedava Evropskom Unijom, daleko bilo. Pa zar se i sam Patrijarh u Božićnoj poslanici nije cinično osvrnuo na “evropske perspektive i pregovaračke procese” koji nisu po naški “blagosloveni”. Svo to busanje u grudi i cela predstava svodi se na isti odgovor iz Avganistana – “nemamo pojma, ali TAKO JE I TAČKA!” BRE!

Eeeeej, stani bre malo

by

0

… pa ko koga ovde pravi budalom? Ja priznajem da nisam član kluba obožavalaca lika i dela Bogoljuba Bogija Karića, na sasvim sam suprotnom stanovištu. S’ druge strane nisam ni toliko blesav da odjednom poverujem u moralnu čistotu tipusa poput Dinkića, Jočića, Aligrudića, Mihajlova i inih. Pa jebote taj Bogoljub je bar tri partije trenutno vladajuće koalicije uveo u Vladu a sad odjednom – VELEIZDAJNIK, KORUPCIONAŠ (sa sve kosmetskim naglaskom)! Kanda smo malko zaboravili koalicione sporazume, ko je gostio Bogija na svom imanju tokom predsedničke kampanje 2004, ko se sa Bogijem sastajao u gluvo doba noći iste godine ili pak ko je proglašen za armaturu demokratije u Srbiji od strane istog tog veleizdajnika i korupcionaša. A sad kad treba glave da padaju, jer Bogi je popularan (prema naklonjenim mu medijima) koliko i kompletna vladajuća koalicija ili bar (prema manje naklonjenim istraživanjima) njen veći deo, samo Bogijeva glava na panj. Javilo da je Bogi prodao/izdao Mobtel na Kosmetu, javilo i da se Bogi sa sve brojnom familijom dooobro ovajdio od Mobtel-a, javilo ovo, javilo ono …

Pitam se gde su bili ti legalni, fini i prepošteni ministri i premijeri proteklih godina. Pa zamislite bruke za ministra policije i šefa BIA-e kad ih Maršićanin zapita otkud mu odjednom mreža na mobilnom telefonu MOBIKOS a ne Mobtel usred Kosovske Mitrovice a oni nemaju pojma, i to nemaju pojma godinama. Možda su mislili da se to crni mag Škeljzen Bitići Faj poigrava po Kosmetu sa njihovim malim sivim ćelijama. A tek bruka za ministra pravde koga niko nije obavestio o Ugovoru overenom u nekom od sudova koje je dužan da “nadzire”. I sad samo Bogijeva glava na panj – e pa ne može to tako – drž’ se Bogi, ne daj se, ako nešto treba tu sam – onako iz principa!