Author Archives: veličković@blog

Online starateljstvo

by

1

Pola sedam uveče, Miloljub se lagano budi iz popodnevne dremke, osvrće se oko sebe, pali stonu lampu, dohvata daljinac od televizora sa stola, pojačava ton i kreće da vrti kanale. E ‘bem ti sunce detinje – ništa na ovoj televiziji. Daj da zovnem kući, nismo se čuli od pretprošle nedelje. Polako ustaje, prdi i proteže se, prelazi u ugao sobe gde je na malom stočiću smešten kućni računar. Pali računar, seda na stolicu s’ točkićima, pali cigaretu i prosipa polupraznu pikslu u kantu pored stola. Zamišljeno bulji u plafon dok preko monitora promiče hipnotička MS Windows poruka Evo sa’ću, evo sa’ću, evo sa’ću … samo što nisam … evo sa’ću … . Miloljub ustaje, odlazi do kuhinje, otvara frižider i iz njega vadi dve konzerve Hajnekena. Dok konzerve počinju da rose, Miloljub razmišlja kako bi bilo lepo da Svetlana i on i Svetlana rade u istim smenama pa da ne mora tako mamuran sam da ide po pivo – Jebiga, kKapitalizam – vraća se do stočića, gura miša stavlja jednu konzervu na stočić, drugu, otvorenu, ispija lagano. Računar je spreman, Miloljub sa stranice monitora skida VoIP telefon i okreće broj iz zavičaja (memorisan na poziciji 4). Zvoni, zvoni, zvoni …

Majka: ‘Alo, ko je to?
Miloljub (pokreće IE i cuga pivo): Ja sam majka. Kako je šta radite?
Majka (ne vidi se preko VoIP telefona šta radi): Koji si ti, aaaa?
Miloljub (pokreće omiljenu seksi sobu za ćaskanje): Ja sam majka, Miloljub
Majka: Miloljube, sine ti li si? Kako si sine, jesi gladan? Šta ti je Svetlana spremila za ručak danas?
Miloljub (otvara novi IE prozor i kuca www.maxi.co.yu): Dobro sam majka, Svetlana radi u drugu smenu. Jeo sam sarmu, isto k’o i juče i prekjuče. Imam i neko parče pice za večeru …
Majka: Jao kuku mene, ti će’ se usučeš, totalitarno će’ propadneš, sinko moj. Jel’ sam ti ja pričala …
Miloljub (odlazi na deo Kupovina): Pusti to majka, nego šta vi tamo radite? Gde je otac, nije valjda opet otiš’o u kladionicu sa onim njegovim penzionerima?
Majka: Dobro smo, tata otiš’o malo do kladionice sa njegovima. Znaš kako je, ne može da izdrži kod kuće od kako je uzeo otpremninu iz fabrike. Neka ga bar mi ne smeta dok gledam serije. Nego jel’ sam ti rekla da više ne daju Kasandru i Ljovisnu. Zamisli bezobrazluk!
Miloljub (prijavljuje se na deo sajta za korisnike, i kroz zube): E jebala ga kladionica, ode mu cela otpremnina, posle će opet da bude Miloljube pomagaj …
Majka : Jel’ se sećaš da smo Svetlana ja i Svetlana po celi bogovetni dan gledali one serije dok niste otišli …
Miloljub (klikće na vezu Meso): Pusti to majka, nego treba li nešto da vam poručim iz prodavnice? Meso, zejtin i šećer valjda još imate, neku junetinu za supu i par kila piletine, znaš da tatu muči holesterol. Hleba za zamrzivač, malo salame i kobaja, viski, pićence i mezence ako vam neko svrati …
Majka (neodlučno): Pa … uzmi sine, neć’ se baci. Znaš da nam svaki dan neko svrati, ma puna kuća prepodne i posle dnevnika …
Miloljub (klikće, ukucava i cuga pivo iz druge konzerve) : Evo stiže, jel’ vidiš šta ti je moderna tehnika? Ja s’ drugog kraja sveta snabdevam tebe i oca …
Majka : Jes’ vala, za to im svaka čas’. Nego sine, zafalilo mi i praška za veš, a baštensko crevo mi se izbušilo. Vid’o si slike kakve su mi bile hortenzije prošle godine …
Miloljub (): Važi majka, evo poručujem. Nego jel’ beše 18 metara crevo za baštu? Ček, imaju i prskalice, to ti je bolje, to ovde svi koriste …

Ovako bi, sudeći prema pisanju lista Danas i izjavi PR-a Maxi-ja Mile Zavođe, trebalo da izgleda jedina trenutno dostupna online kupovina u Srbiji. Nažalost u stvarnosti, čini mi se, to izgleda mnogo drugačije. U nedostatku zakonske regulative, “nejake” i ranjive telekomunikacione infrastrukture u Srbiji se online kupovinom naziva sve i svašta …

Tri mala praseta, pardon kučenceta

by

1

Roald Dal - Tri mala praseta

Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše – “Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće.” Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet … Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i “pravu” kuću od cigle – svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli “premda ne baš prepametni vuk” u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi … Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, “sredili” vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi … (Vidiš Milutine da znam napamet!)

Ovo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim “izvođenjima” uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za “političkom korektnošću” i “multikulturalnošću”.

Osnovna škola (uzrast dece od 7-11 godina) u okviru Honli parohije Engleske Crkve u gradu Hadersfildu pripremajući izvođenje mjuzikla “Tri Mala Praseta” po motivima knjige Roalda Dala odlučila se da slično Dalu “malo izmeni” original. Krenuli su od naslova – mali prasići postali su mali kučići – a zatim izmenili delove scenarija, posledično i glumačku podelu. Opravdanje za ovako “radikalnu preradu” kopije originala organizatori predstave našli su u nacionalnom sastavu učenika i roditelja, odnosno u njihovim religioznim opredeljenjima. Slično samom Hadersfildu, veliki broj dece koja pohađaju školu ili učestvuju u predstavi su po veroispovesti Muslimani pa su “neophodne prepravke” urađene kako bi se izbeglo potencijalno vređanje verskih osećanja publike. reagujući na ovu “dobronamernu preradu” Šeik Ibrahim Mogra, predstavnik Islamskog Saveta (Muslim Council of Britain), kaže da “većina Muslimana nema problema sa (pričom o) Tri Mala Praseta. Ta priča se već tradicionalno na isti način prepričava deci i ne vidim razloga da se to sada menja.”, dodajući kako celu promenu doživljava kao bizarni pokušaj nametanja multikulturalnosti.

Prema Kuranu, Muslimanima je zabranjeno da jedu svinjetinu te da budu u bilo kakvom kontaktu sa ovom “prljavom” životinjom ali ne postoji zabrana da se o svinjama, pa ni prasićima, priča ili peva kako u “stvarnom” životu tako ni u bajkama. Ja lično i da hoću da budem “do kraja” politički korektan i multikulturalan ne mogu. Ne da mi Milutin koji priču zna napamat i spreman je da je svako veče pred spavanje sluša ponovo. U njegovom 4-ogodišnjem umu nema čak ni uslovno-posledične veze između sklonosti ka bajci o malim prasićima i strasti sa kojom svesno “ljušti” meso malih guda s’ tanjira.

Premda … kad malo bolje razmislim … mogao bih da probam sa Snežanom i sedam malih patuljaka, pardon, sedam čika malog rasta … mislim stvarno!

Visokotehnološki kriminal

by

0

U Beogradu bi od 19-21. marta 2007. trebalo da se održi regionalna konferencija na temu borbe protiv visokotehnološkog (sajber) kriminala u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Organizatori konferencije su Savet Evrope, Evropska komisija i Ministarstvo pravde Republike Srbije. Konferenciji će prisustvovati stručnjaci iz oblasti visokotehnološkog (sajber) kriminala iz 12 zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope. Osnovna tema konferencije je efiksanost nacionalnih zakonodavstava i njihova usaglašenost sa Konvencijom Saveta Evrope o visokotehnološkom kriminalu, jačanje regionalne saradnje i kapaciteta za sprovođenje istrage i krivično gonjenje.

Sad malo mi stariji

by

0

Pascha bordel bilbord   Pascha bordel zacrnjene zastave

Bordel Paša u Kelnu reklamira se kao najveći u Evropi i jedini je u toj privrednoj grani koji nudi da nezadovoljnim mušterijama vrati novac. Pre par dana, nakon meseci istraživanja tržišta, Paša je obelodanio i specijalnu ponudu za svoje sugrađane u godinama. Svim mušterijama “zainteresovanim” za brzake preko dana bordel nudi popust od 50 procenata na svoje usluge (“normalna” sesija košta 50 evra bez popusta) pod uslovom da mogu da dokažu da su stariji od 66 godina. “Potražnja za korišćenjeme popusta velika i mnogi stariji građani ga “bespoštedno” koriste. Ne bi ste verovali koliko su aktivni”, kaže Armin Lobšajd, direktor i vlasnik Paše.

Bordel Paša “svetsku slavu” stekao je pred proteklo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj kada je na svoju 9-ospratnicu okačio reklamni poster (na slici) sa zastavama svih zemalja učesnica i sloganom “Svet je gost kod prijateljica”. Zbog objavljivanja zastava islamskih zemalja reagovali su “prijatelji” Muhameda a bordel je zbog pretnji, što telefonskih što fizičkih, bio primoran da sporne nacionalne oznake zacrni (sve osim Tuniske na kojoj se nalazi polumesec sic!).

U Nemačkoj je prostitucija legalizovana i zakonom regulisana kao i svaka druga privredna grana. U Srbiji je prostitucija ilegalna a zakon reguliše samo kaznenu politiku prema prekršiocima. U Srbiji se ova “privredna grana” ne prati u zvaničnoj već u statistici “sive ekonomije” i diči se bliskošću sa trgovinom ljudima i švercom opojnih droga. Za razliku od Nemačke gde konferencije bordela za novinare služe za promociju originalnih poslovnih poteza u Srbiji slične konferencije imaju potpuno drugačiju svrhu …

Otrovano vino

by

0

Vino od kobre (c) Getty Images
Foto: © Getty Images

U Srbiji kad želite da kupite piratsku robu renomiranih svetskih proizvođača već znate u koju prodavnicu ili na koju tezgu buvljaka da odete, želite originale i za njih znate adrese, samo je pitanje koliko su originalni osim po ceni. U tome je Srbija u “prednosti” nad zemljama Evropske Unije – ovde imate izbor – volj’ vam kineski gusar, volj’ vam tajlandski original.

Nemački carinici svake godine, negde u ovo vreme, održe konferenciju za štampu na kojoj javnosti prikažu rezultate svog rada u prethodnoj godini. U odnosu na 2005. zaplene robe “bolje od originala” na nemačkim granicama povećana je gotovo 5 puta i vredi 1,2 milijarde evra. I pored povećane produktivnosti nemačkih carinika šverc “lažnih” originala samo Nemačku privredu ošteti za 25 milijardi evra svake godine i u opasnost dovodi gotovo 70,000 radnih mesta, prema rečima Pira Štajnbruka, nemačkog Ministra finansija. Većina krivotvorene robe dolazi iz Kine, Tajlanda, Malezije i drugih istočno azijskih zemalja a glavno mesto za ulazak ove robe je najveća nemačka luka Hamburg. Pored “pirata” nemačka carina je zabeležila i duplo veći “ulov” opojnih droga – hašiša i kokaina – a zaplenjen je i veliki broj švercovanih životinja i biljaka, zaštićenih vrsta, što živih što mrtvih a što “oplemenjenih” u predmete za svakodnevnu upotrebu.

Na fotografiji je zaplenjena boca lekovitog vina od kobre koju su carinici predstavili novinarima uz desetine još neobičnijih zaplenjenih predmeta. Pitanje je samo jeli ova boca vina ušla u kvotu sa piratima ili sa drogama?

Zločesti Web

by

0

McAfee je pre dva dana na prezentaciji svog Siteadvisor dodatka za Internet Explorer i Firefox objavio rezultate globalnog istraživanja opasnosti koje prete na pojedinačnim nacionalnim i generičkim domenima. Istraživanje sprovedeno u četiri oblasti – elektronska pošta, preuzimanje datoteka, obrazci i zloćudni kod – pokazalo je da su najsigurniji generički .gov domeni dok pregledanje .info domena sa sobom nosi najveći rizik. Što se tiče evropskog weba nasigurniji su nordijski i irski domeni dok najveći rizik za sobom povlače posete “prijateljima” u Rumuniji, Rusiji i Slovačkoj.

Japanski Arsen Lupen

by

0

Šigeo Kodama (Shigeo Kodama), 54-ogodišnji građevinski radnik iz Hirošime, uhapšen je krajem februara zbog krađe ženskog donjeg veša iz dva stana u tom gradu. Zbog sumnje da ovo nije prva krađa japanskog “lopova džentlmena” policija je ovih dana pretresla i njegov stan u kome je pronađeno gotovo 4,000 komada ženskog intimnog rublja – 3,977 pari gaća, 355 grudnjaka i 10 pari čarapa. Pretpostavlja se da “džentlmenski plen” potiče iz krađa izvršenih tokom proteklih 6 godina. Šigeo u stanove nije provaljivao već je, koristeći veštine stečene na svom poslu, do “plena” dolazio penjući se bez ikakvih pomagala, bukvalno “na mišiće”, čak do drugog sprata.