… a ono ni manje ni više već mumificirano telo prethodnog vlasnika. Španac Gordi Giro jedan je od mnogih koji je odlučio da sebe počasti stanom u odmaralištu Rosas na Kosta Bravi na prestižnoj španskoj obali. Gordi je novi stan potražio i kupio na aukciji, prethodno ga i ne pogledavši. Jedino što je znao bilo je da je stan na aukciji jer je prethodni vlasnik kasnio sa otplatom stambenog kredita. Kada je Gordi odlučio da se početkom nedelje useli u svoj “mirni kutak” sačekao ga je “lično” prethodni vlasnik. Na sofi, u dnevnoj sobi, Gordijevog stana “sedela” je mumificirana Maria Luiza Zamora. Po nalazima obdukcije Marija je umrla prirodnom smrću davne 2001. godine a morski vazduh doprineo je da se telo mumificira. Marija je živela odvojeno od porodice pa ni suprug ni deca koji žive u Madridu, proteklih šest godina nisu prijavili njen nestanak. Gordijevim “otkrićem” rešena je i misterija neplaćenih rata stambenog kredita …
Ako izuzmemo cinjenicu da je tuzna, ova prica je fantasticna! Zvuci kao nesto iz Markesovih romana.
A, svet u kom moze da se desi da osoba 6 godina sedi mrtva u sred nekog stana a da se niko i ne zapita o njoj, e to je vec za razmatranje.
Primer kako smo se otuđili jedni od drugih i kakve su institucije (poslovne i društvene podjednako) modernog društva.
Žena koja ima porodicu, premda disfunkcionalnu, živi u popularnom letovalištu, ima komšije, možda menju njima i prijatelje, umre i 6 (ŠEST) godina nakon smrti biva otkrivena od potpunog stranca. S’ druge strane ni stanodavac ni kreditor 6 godina nisu našli za shodno da obiđu “neplatišu”, da humanizuju prispele a neplaćene obaveze. Stan na aukciju nije mogao bez raskida ugovora i kakve takve uloge državnih pravosudnih organa … mnogo je pojedinaca i institucija koje su “podbacile” u ovom slučaju
Da to je bas neverovatno, kako su uspeli da sve to rese bez nje ili nekog posrednika. Nije losa ova Kanada, kad bolje pogledam. Ovi bi mi makar na vrata poslali institucionalizovane uterivace dugova , sigurno ne bih 6 godina trulila, tek tako….