Webby 2006

Devetu godinu za redom objavljeni su sajtovi – kandidati za Webby nagrade 2006. godine. Ove godine nagrada se dodeljuje u 69 kategorija (ako sam ja to lepo izbrojao na ekranu) i za svaku je nominovano u proseku po 5 sajtova. Među kandidatima dominiraju, kao i prethodnih godina, internet sajtovi koji u potpunosti koriste Macromedia Flash tehnologiju što – evo otvoreno to priznajem – meni pomalo smeta. Nadao sam se da će sajtovi izrađeni klasičnim tehnikama (xHTML, CSS) uspeti da privuku veću pažnju internet zajednice, ali izgleda da šarenilo i “fensi dizajn” ipak više godi prosečnom “internet oku”.

Kao poslasticu preporučujem Vam da posetite World Wide “Wed” “cyber” priču o Dave-u i Elizabeth nominovanu u kategoriji ličnih sajtova.

Worldpress photo

Objavljeni su rezultati i proglašeni pobednici takmičenja za najbolju novinsku fotografiju u 2005 – Worldpress Photo Contest 2005. Pobednik je kanadski fotoreporter Finbarr O’Reilly, za fotografiju na kojoj je prikazana Afrikanka sa svojim neuhranjenim detetom.

Galeriju pobedničkih fotografija po kategorijama možete videti na zvaničnom sajtu takmičenja, ili pogledajte izbor BBC-a.

Nagrađena salata

Moj “drug” Bogi dobio nagradu! Onako iznenada, ne zna se ni od koga, drug Bogi je proglašen za najsupešnijeg biznismena u Evropi tokom 2004. godine. Naravno Bogimrsci su se odmah dogovorili da ovu nagradu sakriju od očiju “srpske javnosti” pa je tako vest o evropskom, a “našem”, najuspešnijem biznismenu objavljena samo na BK TV. Kako Bogiljupci javljaju baš nekako dok je Bogi, predvodnik delegacije PSS-a, sa neimenovanim britanskim parlamentarcima na (sic!) Vestminsteru razglabao o “partijskom političkom programu, viziji izlaska Srbije iz krize i putevima priključivanja evropskoj porodici” (ne može Bogi a da ne spomene “familiju”) neimenovani pojedinac ili institucija, može biti i neki beli britanski Mag, prišli su veselim drugarima.


“Hello, pomaže Bog! – Hi, Bog ti pomogo!”
” Mi smo ti i ti, neimenovani, već mesecima hodimo Evropskom porodicom naroda tragajući za najuspešnijim biznismenom u 2004.”
“Pa da niste malo okasnili, već se i ova godina bliži kraju?”
“Mi dok ga ne nađemo, rekli su nam, kući se ne vraćamo. Nego ima li među Vama veselnicima kakvog najuspešnijeg biznismena?”
“Kako da ne, evo ovaj bez brkova, taj, taj, što sedi pri vrhu. Baš taj, taj Vam je najsupešniji evropski biznismen u 2004. I to mu je pošlo za rukom za samo 6 meseci, jer se posle povukao iz biznisa u politiku. Ali i za tih 6 meseci “svašta” je uradio, kako za sebe tako i za druge (misli se na familiju o.a.)”
“Ma viđu, a jeli to naš prepodobni Bogoljub, Bogi, Karić (ovo sve na engleskom jakako), pa njega smo i tražili svuda po jEvropi, no iako nam reče jedan čoek da njega tu neće biti do 2078, nijesmo odustali!”
“E, tu je naš dobri Bogi, no budite pažljivi skoro je pretrpeo težak emotivni stres, pa morate pažljivo š njim, onako izokola, da se ne potrese.”
“Ma znamo za to, čitali smo na B92 i jako se zabrinuli. Ne brinite, znamo mi kako se Bogiju daju nagrade, no je sva sreća da smo ga konačno našli, te i mi možemo posle ovoga svečanog čina da se vratimo u anonimnost našeg prethodnog bitisanja”

A jeli se Bogi nagradi, i koliko, obradovao, još ne znam, ali, siguran sam, uskoro ćemo to svi saznati. Salate i nagrada, pa i onih anonimnih, nikada dosta…