Najpoštovaniji

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država – japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

Pade nam (kon)kurentnost

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska – možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” – koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto – država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto?
Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

Alisa Aleksandra u zemlji čuda

Baš kao onomad Alisa u zemlji čuda i srpska ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandara Smiljanić našla se ovih dana u raskoraku između stvarnosti i mašte – premda ne baš tim redosledom.

Tek što je navrat nanos postavljen sajt ministarstva i nakon što se ministarka u brojnim intervjuima povodom 100 dana rada najnovije srpske Vlade iskukala glede monopola Telekoma, ishvalila i izobećavala ICT kula i gradova u Blic-u je osvanuo tekst o “tužnih” 337,000 nedostajućih telefonskih prključaka uz obaveznu (višegodišnju) napomenu o 90-oprocentnoj digitalizaciji fiksne telefonske mreže. Ministarka se još ne oglašava … a kad će i da li će … mlada je, a i laptop joj lepo stoji.

Isplati se

Desetine ovakvih Acer Ferari pastuva stiglo je kao poklon prethodnih dana na kućne adrese bloger-a koji pišu tehnloške blog-ove, kako onih poznatijih i uticajnijih tako i vlasnika onih manje posećenih. Kako piše Information Week pastuvi su deo zajedničke kampanje Microsoft-a i AMD-a na promociji Windows Vista operativnog sistema koji će se u slobodnoj prodaji naći od 29. januara sledeće godine.

Iako ni Microsoft ni AMD nisu javno objavili kriterijume niti listu onih koji su se “osevapili” od pisanja, nakon što je primio svoj Božićni poklon blog-er LongZheng je uspeo da sazna imena još nekih srećnih dobitnika i da svojim pisanjem pokrene ostale da “priznaju” da li su ili ne dobili “poklončić” od $2,200. Najoriginalniji dobitnik je svakako LaughingSquid koji je svoj poklon ponudio na aukciji a sav prihod namenio Electronic Frontier Foundation koja se promoviše slobodniju upotrebu digitalnih sadržaja i bavi zaštitom digitalnih prava korisnika Internet-a. Koncizan pregled stavova sukobljenih strana oko ovakvog poteza Microsoft-a i AMD-a možete pročitati na blog-u Mitch Denny-ja (koji je dobio Acer Ferrari 1000).

Kontrare

Kao što Matthias Endler i sam piše postoji brdo članaka i knjiga koje Vam “ljubazno” objašnjavaju kako da pošaljete poslednji poljubac BSOD (Blue Screen Of Death – Plavi ekran smrti) i da zarad života u ljubavi (čitaj sigurnosti) sa nekom od mnogobrojnih Linux distribucija za sobom konačno ostavite Microsoft-ove klonove. Retki su, čini mi se i da ih nema, pisani saveti kako da Linux zamenite Windows-om – a i zašto bi?

U svom zapisu Howto switch from Linux to Windows – a users experience (Kako da sa Linux-a pređete na Windows – iskustvo korisnika) Matthias daje zaista zanimljivu viziju “šta bi bilo kad bi bilo” (što se babi snilo).

Imperija uzvraća

Nepunih sedam dana nakon što je Google ozvaničio svoj Checkout servis za online plaćanja odgovor konkurencije je stigao – eBay je izmenio svoju politku prihvatljivih načina plaćanja direktno označavajući Google Checkout (između ostalih) kao neprihvatljiv. Očito da se eBay, kao vlasnik PayPal servisa za online plaćanje, osetio ugroženim od novouspostavljene konkurencije jer se na ovakav korak odlučio u trenutku kada se ispred američkog Kongresa zalaže za Net Neutrality Act koji bi sprečio velike provajdere da korisnicima “nameću” sajtove (po osnovu provizija koje ubiraje) koje potonji mogu da posećuju. S’ druge strane eBay ima pravo da kao privatna kompanija samostalno odabere pravac svog razvoja i proceni (a vereujem da su već procenili) koji poslovni potezi prema konkurenciji su najbolji za kompaniju. Naravno, tržište je to koje će dati poslednju ocenu ovakvih poteza.

Za one koji “posluju” sa eBay-om evo spiska svih “dobrih i loših” načina plaćanja na jednom mestu:

Payment Services permitted on eBay: Allpay.net, Bidpay, Canadian Tire Money, cash2india, CertaPay, Checkfree.com, hyperwallet,com, Moneybookers.com, Ozpay.biz, Payko.com, Paymate.com.au, Propay.com, XOOM

Payment Services not permitted on eBay: AlertPay.com, anypay.com, AuctionChex.com, AuctionPix.com, BillPay.ie, ecount.com, cardserviceinternational.com, CCAvenue, ecount, e-gold, eHotPay.com, ePassporte.com, EuroGiro, FastCash.com, Google Checkout, gcash, GearPay, Goldmoney.com, graphcard.com, greenzap.com, ikobo.com, Liberty Dollars, Moneygram.com, neteller.com, Netpay.com, Nochex.com, paychest.com, payingfast.com, paypay, Postepay, Qchex.com, rupay.com, scripophily.com, sendmoneyorder.com, stamps, Stormpay, wmtransfer.com, xcoin.com

Sudeći prema vesti BBC-a Jeff Jordan, rukovodilac eBay-a zadužen za PayPal od 2004. godine napustiće kompaniju u septembru ove godine. Jordan-a su mnogi videli kao budućeg “velikog šefa” eBay-a u kome je od 1999 godine.