Ovaj 300-ti, jubilarni, članak bavi se “šaljivim učeničkim kolažom” objavljenim u udžbeniku likovne kulture za četvrti razred osnovne škole (autori Vesna Milanović i Milan Stanojlović, izdanje “Narodna Knjiga”, Beograd, 2006) koji je pokrenuo pravu lavinu reakcija predstavnika “uvređenog” pravoslavnog stada jedva godinu dana od objavljivanja. Nakon što je revnosni veroučitelj Željko Latinović, koordinator ketihetskog odbora eparhije bačke, primetio sporni kolaž u knjigama svojih učenika presavio je tabak i Vladici bačkom Irineju odslao “depešu”. U predstavci upućenoj Vladici koji je i član Nacionalnog prosvetnog saveta, po pisanju “Politike” koja je “zaveru” i otkrila javnosti (pročitaj komentare), između ostalog stoji sledeće: “Iznenadilo nas je kako pojedini ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni za vaspitanje dece koriste svoj položaj i pod vidom umetnosti skrnave svetinju i to ne samo kao izraz svog ličnog stava, nego to iznose kao parametar ponašanja i primer ponuđen deci kroz školski udžbenik.”

Prvi se pozvanim da reaguje našao (tehnički) ministar vera Milan Radulović koji u apelu upućenom (tehničkom) minstru prosvete kolaž opisuje kao unakaženu ikonu veoma poštovanog svetitelja. Sveti Vasilije, obučen u džemper, “prekršten” je u “sveti virus” a umesto glave sveca zlokobno gleda sova sa mitrom ispod koje viri perje u obliku rogova.”, i dodaje kako “se stvaralačka sloboda zasniva na međusobnom poštovanju a ne na uvredama drugih i drugačijih.” Ministar vera izrazio je i sumnju da po načinu na koji je kolaž urađen, zatim po slovima koja su korišćena, sumnja da je reč o učeničkom radu i traži da se ceo slučaj ispita.” Velja Karaveljić, magistar vajarstva i savetnik u Minstarstvu prosvete, koji je zajedno sa učiteljicom iz Jagodine i psihologistikinjom iz Beograda, bio član tročlane komisije koja je usled nepostojanja Nacionalnog prosvetnog saveta (nije bio formiran) izvršila recenziju i dala odobrenje za upotrebu udžbenika, kaže da je pismeno upozorio autora knjige na negativne konotacije koje kolaž može da izazove ali i da u vreme odobravanja udžbenika (avgust prošle godine) ni komisija niti autori to nisu tako shvatili.\r\n\r\nSad koliko se ja razumem u simboliku umetnosti sova se uglavnom shvata kao simbol mudrosti, naglašene obrve (koje nesrećni ministar vera, u sopstvenoj paranoji, vidi kao perje u obliku “đavoljih” rogova) su simbol, sličan bradi, životnog iskustva, a džemper – pa valjda je to u skladu sa legendom o svecu koga monasi u gornjem manastiru Ostrog svake godine preoblače. Kako bilo, u zemlji koja je sigurno utočište ratnih zločinaca, u kojoj sveštenici blagosiljaju ubice i lopove, u kojoj monasi narkomane leče batinom i postom, u kojoj vladike umesto skiptra nose mitraljeze, ovakav kolaž nije nimalo šaljiv, šta više kakva nam je crkva još mi se čini afirmativnim.

Richard Dawkins, britanski naučnik i najpoznatiji ateista današnjice, je 2005/6 snimio dokumentarni serijal o religiji, koji je pod nazivom “The root of all Evil” (Izvor sveg zla – naslov je formiran bez saglasnosti autora) u januaru 2006. emitovan na britanskom Channel 4 – sve epizode, ukoliko imate iole kvalitetnijju internet vezu, možete pogledati na Google Video. Druga epizoda ovog serijala nosi naslov “Virus of Faith” i bavi se religijom kao svojevrsnim oblikom kulturološkog virusa koji se sa generacije na generaciju prenosi zloupotrebom dečijeg poverenja prema autoritetu odraslih. Ideja vodilja ove epizode serijala je da deca ne mogu da prežive ukoliko bi iskoristila mogućnost da zauzmu skeptičan stav prema odraslima dok ih s’ druge strana ova zakonitost evolucije ostavlja potpuno otvorenima za zarazu virusom religije.