Kada se večeras nešto iza osam sati birališta zatvore i glasovi izašlih prebroje biće kasno za bilo koga ko nije iskoristio priliku da izađe i učestvuje u odluci o smeru u kome će se narednih godina ova zemlja i njeni građani kretati. Za nešto više od mesec dana biće poznate i posledice rezultata današnjih predsedničkih izbora. “Igrom slučaja” baš u vreme petogodišnjice ubistva Premijera Vlade Republike Srbije Zoran Đinđića saznaćemo, verovatno, konačan ishod partije koju proteklih par godina igraju “gospodari naših sudbina”, pre svih, Koštunica, Tadić i Nikolić.

Tomislav Nikolić je svakako favorit, ne samo zbog dobijenog broja glasova u prvom krugu već i zbog činjenice da će dobar deo ono malo (preostalih) glasača kandidata “nardodnjačke” koalicije i SPS-a svoj glas dati upravo njemu čime realno može da “izgura” do magične cifre od 2 miliona glasača. S’ druge strane Boris Tadić u drugom krugu izbora po prvi put igra sam, “mano a mano”, na blef (čitaj strah). Nije se “prihvatio” dogovora niti sa predstavnicima manjina niti sa “bliskim” strankama koje su imale svoje kandidate (LDP), niti je prihvatio “nepristojnu” ucenu svojih koalicionih partnera.

Između dva kandidata, marketinški ispeglana do savršenstva za (trenutno) ciljnu publiku, građani i građanke Srbije danas će izabrati u kakvoj zemlji i kako žele da žive – Srbiji devedesetih ili tranzicionoj Srbiji novog veka.