… otprilike u ovo vreme vraćao sam se sa posla. Jebiga, radilo se u foto radnji pa su noći između petka i ponedeljka bile rezervisane za vajne profesionalce koji su tezgarili po svadbama i ispraćajima. Prohladno, grad pust, nigde žive duše, sve dok nisam gotovo stigao do skretanja u svoju ulicu. Tamo – gomila naroda okupila se ispred prostorija lokalnih odbora Demokratske stranke i SPO-a, malo malo pa oduševljenje kad govornik sa terase pročita rezultate sa nekog izbornog mesta – “Izborna jedinica Grošnica kandidat SRS Nataša Jovanović 62 glasa … kandidat SPS-a (neka sića) kandidat udružene opzicije (u pičku materinu neki broj glasova)” – oduševljenje u masi, jebiga Grošnica je bila bastion “crveno-crnih”. Dobro de, malo karikiram, znao sam ja da su izbori, pomagao oko aplikacije za obradu podataka prethodnih dana, čak i stigao da glasam tog jutra ali nisam zaista očekivao tako ubedljivu pobedu, tada, udružene opozicije Kragujevca u drugom izbornom krugu za lokalni “parlament”.

Nakon te večeri prepune oduševljenja usledili su protesti, svakodnevne šetnje, kontramitinzi, lex specialis … gradski parlament svečano je konstituisan 25. decembra 1996. Sećanje na jednu drugu, treću, četvrtu, ma neku neponovljivu Srbiju. Ostali su ožiljci i razlupana foto oprema posle batina u Brankovoj. Ostala mi je zauvek urezana slika policajaca koji su nas 20-ak nabili u neki prolaz ka Čumićevom sokačetu, zamah pendrekom, rukom štitim opremu umesto da branim sebe, pucanje plastike na aparatu, jauk kolege iza mene koji je dobio po glavi iako sam ga na vreme povukao sa žardinjere u Brankovoj, smrad suzavca koji je neko od “zveri” bacio u prolaz, ljubazni vlasnik poslastičarnice koji nam je podelio vodu i vlažne maramice za uplakane oči …