U okviru projekta britanske vlade “Promena na bolje” (ChangeUp) namenjenom pružanju podrške i razvoju civilnog sektora prošle godine je na adrese odabranih organizacija u istočnoj Engleskoj pristiglo 10 stonih računara sa FOSS operativnim sistemom i aplikacijama. Računare pokreće Ubuntu Linux a od korisnih stvarčica na njima su instalirani Open Office (kancelarijski paket), Evolution (emai-adresar-kalendar integrator), Firefox (Internet pregledač), Scribus (prelom teksta), Project Planner (upravljanje projektima) i GnuCash (finansije). Cilj ovog eksperimentalnog projekta bio je ispitivanje podobnosti upotrebe FOSS rešenja u radu i izgradnji ICT infrastrukture organizacija civilnog sektora. Za sve organizacije je organizovan zajednički seminar – uvod u filozofiju FOSS pokreta – a zatim u svakoj pojedinačno i osnovni trening za korišćenje Ubuntu-a i pomenutih paketa. Organizacije su bile u obavezi da nakon tri meseca daju procenu efikasnosti ponuđenih rešenja i popune prethodno pripremljeni upitnik. Nakon isteka probnog perioda rezultati su prikupljeni i predstavljeni na prezentaciji projekta.

Sami korisnici su iskazali zadovoljstvo ponuđenim rešenjima, pohvaljena je intuitivnost upotrebe i lakoća prilagođavanja novom okruženju uprkos predubeđenjima da je vlasnički softver mnogo napredniji. Otpor je zabeležen kod spoljnih dobavljača ICT usluga i tehničke podrške koji su uvođenje FOSS sistema videli kao pretnju sopstvenom poslu baziranom na Microsoft rešenjima a išlo se od pretnji raskidom ugovora do odbijanja bilo kakve podrške FOSS sistemima zbog neimenovanih problema u integraciji sa Windows okruženjem. Ovakav stav dobavljača tehničke podrške proizveo je i otpor na svim nivoima upravljačke strukture stvarajući lažan utisak o nemogućnosti dugoročnog održavanja FOSS sistema. Resursi prethodno uloženi u održavanje okruženja vlasničkog softvera, kao i problemi sa integracijom FOSS sistema u okruženja koja su bila sistemski bazirana na Microsoft rešenjima takođe su uočeni kao problem. Kako bilo, upravljačke strukture civilnog sektora možda nisu iskazale spremnost da FOSS sisteme usvoje na malo, ali samo upoznavanje sa mogućnostima koje FOSS sistemi pružaju učinila ih je mogućim rešenjem za sledeće veliko spremanje ICT infrastrukture (uslov – postojanje dugoročne tehničke podrške).

Predubeđenja o kvalitetu i stabilnosti, nedostatak kvalitetne i dugoročne podrške, bačena sredstva već investirana u vlasničku infrastrukturu kao i neupućenost u napredak na polju FOSS rešenja poznata su prepreka za prihvatanje FOSS sistema u različitim segmentima ICT tržišta. Zanimljivo kod ovog eksperimenta jeste stvaranje pozitivnog stava samih korisnika kao i postavljanje jasnih uslova za prihvatanje FOSS sistema od strane upravljačkih struktura organizacija civilnog sektora. Imajući u vidu da se osnovni način poslovanja i potrebe za ICT uslugama u ovom sektoru ne menjaju već godinama može se izvući zaključak da FOSS rešenja imaju budućnost u civilnom sektoru. Dodatni napor, da bi se osvajanje ovog segmenta tržišta izvelo do kraja, treba uložiti u jasno definisanje strategije nastupa prema onima koji odlučuju, razvoj tehničke podrške i poboljšanje integracije sa već postojećim rešenjima jer cena implementacije FOSS rešenja i njihov kvalitet već odavno nisu prepreka.