… znanje, novac, čokolada, prava ljubav … ko bi ga znao 100 ljudi 100 ćudi … da ne pričam o različtostima prohteva i mišljenja o sreći šest milijardi ljudi koji sa nama dele ovu planetu. Različita pojedinačna mišljenja o tome šta čoveka ili ženu čini srećnima ni u kom slučaju nisu prepreka za naučnike, posebno psihologe i psihijatre, da odustanu od pokušaja generalizacije jednog tako neuhvatljivog pojma kao što je sreća. Proučavanja i “proučavanja” na temu “sreće”, posebno u psihologiji, privukla su veliku pažnju “običnog sveta” pa smo tako danas u prilici da nam se sreća i uspešni recepti kako do nje doći nudi na svakom koraku. Pregršt knjiga, reklame, mistične mantre, pouke drevnih i modernih civilizacija, prpeoruke mistika i uspešnih ljudi samo su deo ponude na tržištu sreće – iste te sreće čijem postizanju u životu po “defaultu” stremimo.

Profesor psihologije na Univerzitetu u Ličesteru, Adrian White, samo je jedan od brojnih pripadnika akademske zajednice koji se u okvirima pozitivne psihologije bavi proučavanjem sreće, ili kako to profesor White naziva “subjektivno blagostanje” (SWB – Subjective well-being). U svom radu “A Global Projection of Subjective Well-being: A Challenge to Positive Psychology?” (Globalna projekcija subjektivnog blagostanja: Izazov pozitivnoj psihologiji) Profesor White na osnovu ukrštenih podataka iz više izvora po prvi put je objavio mapu sveta na kojoj se “raspodela sreće” prikazuje na globalnom nivou – tamnijim nijansama označene su “srećnije” nacije a osećaj sreće “nacionalno” bledi kako su nijanse svetlije. U zaključku, koji ide uz mapu, konstatuje se da je osećaj “subjektivnog blagostanja” blisko povezan sa zdravljem, ekonomskim bogatstvom i mogućnostima za obrazovanje.

Srbije na “mapi sreće” nema (sve bivše jugoslovenske republike projektovane su na prostor nekadašnje SFRJ!) da li zbog crnogorskog referunduma koji je netom bio završen kada su prikupljani podaci za izradu mape da li zbog poslovične srpske “posebnosti” u svemu pa i u potrepštinama za sreću – teško je reći – u svakom slučaju kakvi smo bolje i da ne znamo “koliko smo srećni”.