Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše – “Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće.” Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet … Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i “pravu” kuću od cigle – svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli “premda ne baš prepametni vuk” u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi … Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, “sredili” vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi … (Vidiš Milutine da znam napamet!)

Ovo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim “izvođenjima” uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za “političkom korektnošću” i “multikulturalnošću”.

Osnovna škola (uzrast dece od 7-11 godina) u okviru Honli parohije Engleske Crkve u gradu Hadersfildu pripremajući izvođenje mjuzikla “Tri Mala Praseta” po motivima knjige Roalda Dala odlučila se da slično Dalu “malo izmeni” original. Krenuli su od naslova – mali prasići postali su mali kučići – a zatim izmenili delove scenarija, posledično i glumačku podelu. Opravdanje za ovako “radikalnu preradu” kopije originala organizatori predstave našli su u nacionalnom sastavu učenika i roditelja, odnosno u njihovim religioznim opredeljenjima. Slično samom Hadersfildu, veliki broj dece koja pohađaju školu ili učestvuju u predstavi su po veroispovesti Muslimani pa su “neophodne prepravke” urađene kako bi se izbeglo potencijalno vređanje verskih osećanja publike. reagujući na ovu “dobronamernu preradu” Šeik Ibrahim Mogra, predstavnik Islamskog Saveta (Muslim Council of Britain), kaže da “većina Muslimana nema problema sa (pričom o) Tri Mala Praseta. Ta priča se već tradicionalno na isti način prepričava deci i ne vidim razloga da se to sada menja.”, dodajući kako celu promenu doživljava kao bizarni pokušaj nametanja multikulturalnosti.

Prema Kuranu, Muslimanima je zabranjeno da jedu svinjetinu te da budu u bilo kakvom kontaktu sa ovom “prljavom” životinjom ali ne postoji zabrana da se o svinjama, pa ni prasićima, priča ili peva kako u “stvarnom” životu tako ni u bajkama. Ja lično i da hoću da budem “do kraja” politički korektan i multikulturalan ne mogu. Ne da mi Milutin koji priču zna napamat i spreman je da je svako veče pred spavanje sluša ponovo. U njegovom 4-ogodišnjem umu nema čak ni uslovno-posledične veze između sklonosti ka bajci o malim prasićima i strasti sa kojom svesno “ljušti” meso malih guda s’ tanjira.

Premda … kad malo bolje razmislim … mogao bih da probam sa Snežanom i sedam malih patuljaka, pardon, sedam čika malog rasta … mislim stvarno!