Author Archives: veličković@blog

Lora – svjedočanstva

by

3

Hrvatska televizija na svom drugom kanalu u okviru dokumentarnog serijala Tragovi večeras od 20:10 emituje svedočenje o logoru Lora i iskustvima onih koji su u njemu “boravili”. Možda nije zgoreg preporuka nacionalnom servisu “Evropske Srbije” da se bar u ovom segmentu društvenog života – suočenjem sa sopstvenim zločinima – ugleda na komšije!

HTV 2, Lora – svjedočanstva

Što se događalo u splitskom zatvoru Lora od 1992. do 1996.? Svjedočanstva više desetaka ljudi iz Splita, Bosne i Hercegovine i Srbije koji su prošli splitski zatvor govore o mučenjima i ubojstvima civila i ratnih zarobljenika. O toj temi Nenad Puhovski i njegova kuća Factum snimili su dokumentarac “Lora – Svjedočanstva” koji će prikazati HTV. Nakon dokumentarnog filma slijedi rasprava u studiju HTV-a. Voditelj: Aleksandar Stanković

Lekcije iz ljubavi

by

0

Dva čudnovata putnika juče su izazvala ne malo interesovanje putnika Lufthanze u ekonomskoj klasi na letu iz Škotske za Frankfurt, a zatim i Beč. Sve vreme leta bili su čvrsto privezani za svoja sedišta a umesto pripremljenih obroka u avionu za njih je obezbeđena posebna ishrana. Iako obojica u istoj misji – na aerodromu u Frankfurtu su se razdvojili, jedan je ostao u Nemačkoj a drugi odleteo u Beč. Njihov zadatak? Da muškim stanovnicima Frankfurta i austrijske prestonice daju lekcije iz ljubavi i svojim prisustvom i aktivnošću reše problem njihove indiferentnosti glede suprotnog pola.

Imena čudnih putnika, koji su svojim prisustvom probudili tako veliko interesovanje su Jannali i Chumbee i obojica su koale, stalno nastanjene u Škotskoj, tačnije Edinburškom ZOO vrtu gde su se već dokazali na polju ljubavi. Stručnjaci iz bečkog ZOO vrta smeštenog u Šenbrunu (Schönbrunn) od mačo-koale Čumbija koga su dobili na pozajmicu očekuju da svojim prisustvom muškim rođacima nastanjenim u Beču pomogne da promene stav glede ženki koala sa kojima žive u “neplodnoj” zajednici. Osoblje ZOO vrta u Beču škotskog profesora ljubavi smatra “dokazanim oplođivačima” i očekuje da ako njegovo prisustvo ne izazove očekivanu “iskru ljubavi” među domaćim koalama bude spreman i oran kako za davanje naprednijih lekcija tako i za pokazne vežbe iz ljubavi.

Debeo, deblji, najdeblji

by

0

Svetska raspodela BMI za zene i muskarce

Najdeblja populacija na planeti živi u najmanjoj nezavisnoj državi na Svetu – Republici Nauru smeštenoj u Južnom Pacifiku (uokvireno na mapi), gde 94 procenta od 13,287 stanovnika ima problem sa gojaznošću. U skladu sa motom države u kojoj žive “Božja volja na prvom mestu” – stanovnici ovog malog Pacifičkog ostrva ne haju preterano za kilograme usprkos podatku da su zemlja sa najvećim procentom stanovnika obolelih od diajbetesa tipa 2 na Svetu.

Jedi manje za večeru i živećeš sto godina je stara kineska poslovica kojoj poslednjih decenija parira reklamni slogan Ako vi i vaša tri prijatelja imate više od 360 kilograma dobijate besplatno flašu viskija!” okačen na ulazu karaoke kluba Ichubu u Bangkoku, Tajland. Ajde sad vi pošteno, zamislite svoja tri najbolja prijatelja sa kojima bi ste se usudili da odete zajedno na letovanje i razmislite da li “đuture” zaslužujete viski za džabe? Ako je vaš odgovor potvrdan onda se sa svojim prijateljima možete svrstati među milijardu ljudi na planeti, mahom iz gradskih sredina, koji imaju problem sa debljnom ili pate od gojaznosti …

BMI (Body Mass Index), Indeks telesne mase, je danas opšteprihvaćeni način kategorizacije i dijagnostifikovanja gojaznosti. Ukoliko indeks, koji se izračunava tako što svoju težinu, u kilogramima, podeliti kvadratom svoje visine, u metrima, iznosi više od 25 spadate u “teškaše” dok indeks preko 30 znači da imate ozbiljan problem sa gojaznošću i velike izglede da obolite od različitih kardiovaskularnih oboljenja ili dijabetesa tipa 2. Mapa na slici predstavlja procentualno učešće osoba sa BMI od 18 do 27 (od najsvetlije ka najtamnijoj nijansi respektivno) u muškoj i ženskoj populaciji gradova starijoj od 15 godina prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) dostupnim za 2005. godinu. Ono što je na prvi pogled očigledno je da se “raspodela debelih” u dobroj meri poklapa sa raspodelom svetskog bogatstva. Srbija, uz Bugarsku i Grčku, iako nevidljiva na mapi, spada u retke evropske države pogođene gojaznošću. Amerika, sa više od 60 procenata gojaznih, danas je suočena sa povećanom potražnjom trostrukih mrtvačkih kovčega u koje može da stane ljudsko telo težine do 300 kilograma! Region Južnog Pacifika najteže je pogođen jer bi problemom kontrole “kilaže” trebalo da se pozabavi gotovo 90 procenata populacije koja je nekada bila fizički aktivna i mršava a danas se suočava sa ubrzanom industrijalizacijom i opštim napretkom u svim oblastima života što dovodi do smanjene fizičke aktivnosti i pojave gojaznosti.

Mladoženja okreni se levo …

by

0

Tezak izbor

… pa pogledaj svoje luče belo … oooops … ni levo, ni desno, ni ispred ni iza, ni gore ni dole nema mladice ni od korova! Ne nije pobegla, i ne ne radi se o Srbiji (zemlji da prevrne) – Kina će do 2020. godine imati gotovo 30 miliona “mladoženja” u napred opisanoj situaciji kao direktnu posledicu kampanje “Samo jedno dete u porodici” započete davne 1979. godine. I ne samo Kina, što zbog sličnih kampanja usmerenih na kontrolu priraštaja stanovništva što zbog dostupnosti savremene dijagnostike, i druge zemlje azijskog kontinenta, poput Indije, Avganistana, Nepala, Pakistana i Južne Koreje naći će se u sličnoj situaciji tvrdi se u izveštaju Fonda Ujedinjenih Nacija za Stanovništvo objavljenom 2005. godine.

U istoj 2005. godini u Kini se na svakih 100 devojčica rađalo 119 dečaka, u nekim provincijama i do 130. U indiji situacija još nije tako dramatična – na svakih 100 devojčica rađa se 111 dečaka ali je zabrinjavajuće što taj odnos nastavlja trend koji je započeo 1961. godine kada je odnos bio 100/102, 1991. godine 100/105 a 2001. godine 100/108. Slična situacija je i u drugim pomenutim azijskim državama. Suočene sa pravom eksplozijom broja stanovnila mnoge azijske zemlje uvele su restriktivne programe kontrole rađanja i planiranja porodice tokom poslednjih decenija XX veka. S’ druge strane stanovništvo kome su postale dostupne savremene dijagnostičke metode određivanja pola deteta, suočeno sa sveprisutnom bedom i siromaštvom u ruralnim delovima najmonogoljudnijih država Sveta sve češće se odlučuje na korišćenje “prava izbora” pola deteta u skladu sa “svijetlim tradicijama” i u cilju očuvanja ili poboljšanja svoje ekonomske pozicije u društvu.

Pojavi povećanog broja abortusa ženskih fetusa i deceubistva tek rođenih devojčica istraživači su nadenuli i ime – “nestale devojčice”. Svake godine u Aziji, prema konzervativnim procenama, “nestane” preko milion devojčica! “Opravdanja” za abortus ženskog fetusa i deceubistvo ženskih beba neposredno po rođenju se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se u biti svode na tradiciju i ekonomski interes. U Kini se smatra da će sin biti nastavljač porodične loze koji će se, u nedostatku državnog penzijskog sistema, starati o svojim ostarelim roditeljima. Otuda i odstupanja od principa “Jedno dete po porodici” – u slučaju kada je provorođenče devojčica, parovima se nakon pet godina daje dozvola za drugo dete! U indiji, gde je zabranjena upotreba ultrazvuka za određivanje pola deteta, postoji izreka da je “Odgajanje devojčice je kao zalivanje komšijske bašte”. Patrijarhalni društveni odnosi, posebno izraženi kod Sika i Hindusa, dečake prepoznaju ne samo kao naslednike već i kao ekonomsku dobit “još jednog para ruku” koje stiču za porodicu dok devojčice u takvom svetu predstavljau “još jedna gladna usta” koja će se neminovno udati i napustiti roditeljski dom odnevši sa sobom “bogat miraz” i tako umanjiti ionako malo “porodično blago”. Ono što je zajedničko za sve zemlje koje se suočavaju sa problemom “nestalih devojčica” je da odluku o odbacivanju nerođenog ili novorođenog deteta uglavnom donose muževi podstaknuti pritiskom sopstvene porodice. Majke u takvom odnosu snaga, na “tuđem terenu”, bivaju pretvorene u puke mašine za rađanje i produžetak porodične loze.

Sredinom XIX veka suša, glad i invazije skakvaca dovele su do dramatičnog porasta slučaja deceubistva devojčica na severu Kine. Deceubistvo kao način za “smanjenje broja gladnih usta” je bilo tako izraženo da se odnos između muškaraca i žena popeo na 130 muškaraca naspram 100 žena. Agresivni mladići, u nedostatku mogućnosti osnivanja porodice, organizovali su se u bande koje su imale sopstvena utvrđenja i paradržavnu administraciju. Bande su gotovo 15 godina nesmetano vladale kako teritorijom tako i životima svojih 6 miliona podanika u okviru događaja koji istorija beleži kao “Pobunu u Nienu”. Iako u strogo kontrolisanom kineskom društvu nema naznaka kakve slične pobune, kriminolozi ipak beleže oštar porast stope kriminaliteta.

A koliko ugljen-dioksida vi emitujete?

by

0

Ako i britanski klinci znaju koji problemi muče planetu Zemlju red bi bio da svi otkrijemo koliko sami ili porodično doprinosimo emisiji ugljenika i ugljen-dioksida u atmosferu voljene nam majčice. Jednostavnom pretragom za Ugljeničnim kalkulatorom dobićete preko 1,100,000 veza a da ne bi ste gubili vreme, koje je jelte u ovom slučaju višeznačno dragoceno, preporučiću vam dve veze na kojima možete dobiti osnovne informacije tipa “koliko” i “kako da to smanjim”.

Digitron na prezentaciji Safe Climate omogućiće vam da približno odredite količinu ugljen-dioksida koji vaše domaćinstvo mesečno/godišnje emituje u atmosferu. Skrećem vam pažnju da prilikom izbora države iz koje dolazite odaberete neku nama sličnu zemlju, recimo Bugarska, koja ne koristi nuklearke već ugalj i hidrocentrale za proizvodnju električne energije. Nažalost ovaj digitron ne uzima u obzir količinu otpada koji vaše domaćinstvo proizvodi na mesečnom i godišnjem nivou (kubni metar smeća u atmosferu emituje oko 30 kilograma ugljen-dioksida).

U okviru prezentacije Stop Global Warming nalazi se digitron druge vrste koji vam predlaže šta možete da promenite u svom domaćinstvu, navikama u vožnji i načinu života i na vaše oči preračunava koliko ćete smanjiti emisiju ugljen-dioksida i naravno koliko uštedeti u novcu.

Usput, kad se budete preračunali znajte da je za “preradu” samo jedne tone ugljen-dioksida koju vaše domaćinstvo emituje u atmosferu potrebno da se zasadi 380 novih stabala drveta ili da isti broj već postoji u prirodi! Sa druge strane ne zaboravite da je, po nekim statistikama, za prosečnu potrošnju papirne galanterije (novine, ambalaža, kartoni i slično) pojedinca potrebno iseći 2 drveta obima 30 centimetara.

Novi simbol

by

0

Novi simbol radioaktivnosti

Pred vama je novi simbol za opasnost od radijacije nedavno usaglašen između Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Prema tvrdnjama autora novi simbol je, za razliku od starog, intuitivniji i prepoznatljiviji za “široke mase”. Simbol je rezultat je 5-ogodišnjeg projekta sprovedenog u 11 zemalja, uključujući i direktno “testiranje” na ljudima. Ocenu projekta dali su muškarci i žene, različitog životnog doba i nivoa obrazovanja, kako bi se autori uverili da je novi simbol za “opasnost – beži odavde” nedvosmislen i jasan znak upozorenja za svakoga.

Pitam se samo – ako je Ujedinjenim nacijama trebalo 5 godina da bi se osmislio novi simbol za opasnost od radijacije koliko će tek trebati da se reši spor sa Iranom oko obogaćivanja nuklearnog materijala?

Ne mogu deca da spavaju!

by

7

Da polemike oko globalnog zagrevanja nisu samo deo sveta odraslih pokazuje nedavno objavljena studija spoznaje problema globalnog zagrevanja i potrebe reciklaže otpada. Studija je urađena na uzorku od 1,150 dečaka i devojčica, uzrasta od 7 do 11 godina, po narudžbini britanskog lanca trgovina Somerfield i predstavlja vrhunac kampanje “Bag’s for Life” (Kese za život) kojom lanac supermarketa želi da skrene pažnju na problem reciklaže jer od ukupno 17 milijardi plastičnih kesa koje dobiju u prodavnicama britanski potrošači odbace svake godine 8 milijardi. Kampanja se sastoji u podsticanju ekološke svesti kupaca tako što će kupci za pet starih plastičnih kesa dobiti na poklon “Kesu za život” koja ne samo da je dva puta veća, traje do 25 duže od obične već ju je moguće i reciklirati. Kompanija Somerfield svake godine reciklira 60,000 tona kartona i 3,000 tona plastike zaostalih u magacinima njenih 977 prodajnih objekata. Po rečima Pita Vilijamsa, PR predstavnika kompanije, “deca su izložena posledicama kao i svi drugi. Dok su odrasli spremni da zanemare činjenice i okrenu glavu na drugu stranu, ova studija jasno pokazuje da globalno zagrevanje ne ugrožava samo buduće generacije već i dobrobit dece sadašnjosti.”.

Evo i malo statističke prezentacije šta na temu globalnog zagrevanja i klimatskih promena kažu deca:

  • kao posledica globalnog zagrevanja od kojih se najviše plaše deca navode uticaj na kvalitet zdravlja i “umiranje pre vremena”, mogućnost potonuća priobalnih gradova i regiona kao i brigu za dobrobit i opstanak životinja
  • svako 4. dete za problem globalnog zagrevanja krivi političare
  • svako 7. misli da njegovi roditelji ne čine dovoljno na rešavanju problema globalnog zagrevanja
  • svako 20. dete smatra da su klimatske promene “dobra stvar” pravdajući to produženjem svog omiljnog godišnjeg doba – leta
  • svako 10. misli da je reciklaža povezana sa vožnjom bicikla dok ostala dobro razumeju ovaj pojam odraslih
  • svako 2. je uznemireno mogućim posledicama koje izazivaju klimatske promene
  • svako 10. dete tvrdi da zbog straha za budućnost Planete često ne može da spava!

Pre par dana u SAD kompanija IKEA, shvatajući svoju društvenu odgovornost, i zvanično je postala prvi maloprodajni lanac koji kupcima naplaćuje 5 centi ukoliko žele da robu ponesu u plastičnim kesama. Ova praksa je već ustaljena u maloprodajnim objektima u Velikoj Britaniji od juna prošle godine a rezultirala je smanjenjem potrošnje plastičnih kesa za 95 procenata! Na ovaj način IKEA pokušava da, slično lancu Somerfield, na drugoj strani okeana skrene pažnju i doprinese rešenju problema koje uzrokuje 100 milijardi plastičnih kesa odbačenih svake godine u SAD, i koji variraju od davljenja životinja do zapušenja vodovodnih i kanalizacionih instalacija.

Zatvor za lepo pisanije

by

0

Istorijat egipatske luke Aleksandrija seže u daleku prošlost ljudske civilizacije. Primorsko mesto Rhakotis dolaskom Aleksandra Velikog, 334. godine p.n.e., dobija svoje današnje ime kao i mnogobrojna druga mesta koja su se našla na putu ratnih pohoda Aleksandra Makedonskog i od tada ovaj grad, u Helensko doba drugi po veličini i bogatstvu iza Rima, postaje nezaobilazna odrednica izučavanja istorije ljudskog roda. Bogata luka u istorijskim spisima ostala je upamćena i kao dom Aleksandrijskog svetionika (srušen u zemljotresu u XIV veku) – jednog od sedam čuda starog Sveta. Aleksandrija je i grad u kome je početkom III veka p.n.e. egipatski vladar Ptolemej II osnovao Aleksandrijsku biblioteku danas simbol mesta na kome je bilo prikupljeno sveukupno znanje Starog Sveta. Aleksandrijska biblioteka tokom svog viševekovnog postojanja delila je sudbinu grada i bila na udaru brojnih osvajača da bi (verovatno) krajem 7 veka n.e. kolekcija pisanih tekstova u biblioteci postala zanemarljiva. Oktobra 2002. svečano je otvorena Biblioteka Aleksandrina, bibliotečki kompleks vredan 220 miliona američkih dolara, sa kapacitetom od 8 miliona knjiga, zamišljen je da nastavi tradiciju slavne prethodnice i samom gradu povrati nekdašnju ulogu i sjaj u svetu obrazovanja i očuvanja ljudskog znanja.

Iako je mnogo mlađi od Aleksandrijske biblioteke Abdul Kareem Suleiman Amer, rođen 1984. godine, danas simbolično predstavlja paradokse moderne egipatske države. Sud u Aleksandriji danas je izrekao presudu ovom 22-ogodišnjem blogeru i odredio mu kaznu od četiri godine zatvora za delo uvrede Islama (3 godine) i egipatskog Predsednika Hosni Mubaraka (1 godinu) – jednog od pokretača ideje osnivanja nove Aleksandrijske biblioteke daleke 1974. godine. Abdul Kareem, do skora student Šerijata i Prava na Univerzitetu Al-azhar u čijem se okviru nalazi i biblioteka Aleksandrina, prvi je i jedini od desetina blogera koji su tokom 2006. godine uhapšeni zbog tekstova objavljenih na Internetu. Kako piše u zanimljivoj biografiji ovog mladića, objavljenoj na Wikipediji, svemu je kriva mladalačka pobuna protiv konzervativnih profesora koji su, po njegovom mišljenju, sprečavali svaku iole slobodniju raspravu na Univerzitetu kao i protiv ponašanja egipatskih vlasti u slučaju verskih sukoba u Aleksandriji između Kopta i Muslimana u oktobru 2005. godine