Veličković::blog » Tržište

Najpoštovaniji

velickovic@blog — Wed, 05 Mar 2008 19:47:51 +0000

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od „džinova“ novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa „najviše razloga za zavist“ našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država – japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

Fatalni udarac poljima maka

velickovic@blog — Thu, 15 Nov 2007 10:28:07 +0000

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina – gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka – jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u „Rat protiv droge“ američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni – što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena „čistom od opijuma“ ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila „šumama“ kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan – uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti „rat“ kanabisu jer – „kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.“

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano „Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!“. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate – na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo – veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o „ulaganju“ u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se „proizvodnja“ preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili „čeličnog zagrljaja“ organizovanih kriminalnih grupa.

A sada nešto sasvim drugačije

velickovic@blog — Mon, 12 Nov 2007 10:55:00 +0000

Gledaj majku biraj ćerku – isečak promotivnog plakata za Performa prezervative (agencija DDB, Novi Zeland)

Glede neodlaska na BlogOpen (po meni razlozi opravdani što ne znači da bi ih organizatori prihvatili) obećao sam sebi kako ću javno priznati da sam ispao „kurton“ i to prvom prilikom kad o istom budem pisao. Nakon prethodnog članka o prezervativu za borbu protiv silovanja red je da verne čitaoce ovog bloga upoznam i sa drugim popularnim trendovima u proizvodnji „normalnih“ prezervativa.

Na fotografiji je promotivni plakat za Durex prezervative, izrađen u okviru kampanje „Last longer“ (Da duže traje) uz koji je došla i ograničena serija „stimulativnih“ jastuka. Kako da traje duže? Lako – prezervativ je sa unutrašnje strane „osvežen“ blagim anestetikom (benzokain) koji bi trebalo da „uspori doživlja“ i shodno – produži uživanje. Još jedna inovacija dolazi nam iz Južne Afrike gde se odnedavno u prodaji nalaze Pronto kondomi namenjeni pre svega onima koji muku muče sa starim kurtonskim pravilom – „Dok ga staviš – prođe te volja“. Pronto se navlači u 5 lakih koraka (video demonstracija) a novotarija je što se zaštitni omotač skida na kraju. Ostajemo na Afričkom kontinentu koji je na inovacije primoran, pre svega, zbog velikog broja zaraženih HIV virusom putem seksualnog kontakta. Organizacija DKT International profesionano se bavi planiranjem porodice i prevencijom AIDS-a širom Sveta a u septembru je na etiopijsko tržište plasirala kondome sa ukusom i mirisom kafe. Da je ukus i miris po meri tržišta potvrđuje prodaja 300,000 komada po ceni od 5,5 dinara uprkos protivljenju religioznih (pravoslavnih) vlasti. Olakšavajuća okolnost je što stanovnici Etiopije misle kako su upravo oni izmislili popularni napitak pa ne čude izjave zadovoljnih kupaca poput „bilo je i vreme da za lepe Etiopljanke počnemo da koristimo etiopske ukuse“. Organizacija je, ohrabrena početnim uspehom, već pripremila slične proizvode i za druge zemlje u kojima radi. Tako je Kinezima namenjen kondom sa ukusom slatkog kukuruza, a za Indonežane sa ukusom popularnog voća Durian (čiji bi se miris u ostatku Sveta pre nazvao destimulativnim smradom o.a.).

DKT još uvek ne radi u Srbiji, ali ako bi kojim čudom u okviru kampanje „Kupujmo domaće“ ponudili „Naše senzualne kondome“ pitanje je samo da li bi Srbi (a Boga mi i Srpkinje) bolje prihvatili ukus Šljive, ajvara ili sjeničkog sira. Naravno, ako ovaj članak kakvog preduzetnika (još bolje kontroverznog bizmismena) natera na proizvodnju „custom“ (prilagođenih) kurtona za srpsko tržište neka mi se za svaki slučaj javi – imam ja još ideja za ukus i miris „prvog srpskog kurtona“ … neće se nastavljati!

Poslovni rizik u 2008.

velickovic@blog — Sat, 10 Nov 2007 09:07:51 +0000

Kompanija Ernst&Yang objavila je izveštaj o globalnim poslovnim rizicima za 2008. godinu u kojem analizira najvažnije postojeće i mogućih (nadolazećih) opasnosti za kompanije koje posluju globalno u različitim sektorima. Izveštaj je urađen na osnovu mišljenja više od 70 analitičara iz 20 disciplina a pojedinačni izveštaji po sektorima očekuju se kasnije ove godine.

Prvih deset strateških rizika za globalno poslovanje, sudeći po izveštaju, su:

Promena zakonske regulative i načina poslovanja
Potresi na svetskom finansijskom tržištu
Starenje potrošača i radne snage
Nemogućnost kapitalizacije na novim tržištima
Ukrupnjavanje/tranzicija industrije
Energetski šok
Izvršavanje strateških transakcija
Inflacija troškova
Radikalni potezi u zaštiti okoline
Promene u navikama potrošača

Prema izveštaju 5 mogućih strateških rizika u narednim godinama za globalno poslovanje su:

„Rat“ za talente
Epidemije zaraznih bolesti na globalnom nivou
Uspon privatnih investicionih fondova
Nemogućnost/nedostatak inovacije
i svakako najopasniji – nazadovanje kineskog „privrednog čuda“

Za smrt – pozovi DHL

velickovic@blog — Thu, 08 Nov 2007 15:59:52 +0000

Poslednja dva meseca dobar deo slobodnog vremena posvetio sam kupovini knjiga za školicu (biće specijal o iskustvima sa „ekspres“ i inim dostavama knjiga iz inostranstva). No pošto su za učenje na mojoj školi neophodni i vodiči evo faktografskog uvida u efikasnost kompanija koje se diče „brzom“ isporukom „brzih pošiljki“:


2-11-07, 20:00	London-Heathrow – UK	Pošiljka preuzeta
2-11-07, 20:57	London-Heathrow – UK	Pošiljka izvozno procesirana u mestu otpreme
2-11-07, 21:10	London-Heathrow – UK	Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 21:13	London-Heathrow – UK	Prispelo u skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 22:37	London-Heathrow – UK	Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43	London-Heathrow – UK	Napustilo skladište DHL-a u London-Heathrow – UK
2-11-07, 23:43	London-Heathrow – UK	Pošiljka u tranzitu kroz London-Heathrow – UK
3-11-07, 01:20	East Midlands – UK	Prispelo u skladište DHL-a u East Midlands – UK
5-11-07, 00:48	Leipzig – Germany	Prispelo u skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 05:38	Leipzig – Germany	Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
5-11-07, 08:53	Sofia – Bulgaria	Prispelo u skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 10:09	Sofia – Bulgaria	Napustilo skladište DHL-a u Sofia – Bulgaria
5-11-07, 13:50	Skopje – Macedonia	Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
5-11-07, 13:53	Skopje – Macedonia	Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
5-11-07, 18:39	Skopje – Macedonia	Pošiljka je zadržana
6-11-07, 19:23	Skopje – Macedonia	Napustilo skladište DHL-a u Skopje – Macedonia
6-11-07, 23:26	Leipzig – Germany	Pošiljka stigla na pogrešnu lokaciju. Prosledjena na tačnu adresu
7-11-07, 02:40	Leipzig – Germany	Napustilo skladište DHL-a u Leipzig – Germany
7-11-07, 03:52	Bergamo – Italy	Prispelo u skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 08:12	Bergamo – Italy	Napustilo skladište DHL-a u Bergamo – Italy
7-11-07, 12:01	Belgrade – Serbia, Republic of	Prispelo u skladište DHL-a u Belgrade – Serbia, Republic of
7-11-07, 12:17	Belgrade – Serbia, Republic of	Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 12:39	Belgrade – Serbia, Republic of	Prispelo u servisni centar DHL-a destinacije
7-11-07, 17:21	Belgrade – Serbia, Republic of	Prosleđeno na dostavu
8-11-07, 15:54	Kragujevac – Serbia, Republic of	Pošiljka isporučena

Veeeelikiii Alibaba

velickovic@blog — Wed, 07 Nov 2007 10:51:18 +0000

Još jedna prva javna ponuda (IPO) akcija kineske kompanije na berzi u Hong-Kongu pretvorila se u „bajkovitu priču“ (sa nezivesnim krajem) o uspehu. Kineski B2B (Business to Business) portal Alibaba, osnovan 1999. godine, juče je javno ponudio svoje akcije u vrednosti od 858,9 miliona američkih dolara, odnosno, 17 odsto svog akcijskog kapitala. Prvog dana učešća na Hong-konškoj berzi, vrednost akcija gotovo je utrostručena čime je potučen nedavni rekord Petročajne.

Na ovaj način vrednost portala Alibaba trenutno nadmašuje zaradu istog fantastičnih 316 puta a vrednost portala, u kome je Yahoo! najveći pojedinačni suvlasnik, „skočila“ je na 25,6 milijardi američkih dolara čime se Alibaba, sa 24 miliona korisnika, svrstao među pet najvrednijih Internet kompanija u Svetu, odnosno, „najskuplju“ u Aziji (ne računajući Japan).

Firma od trilion dolara

velickovic@blog — Tue, 06 Nov 2007 11:25:57 +0000

Nakon jučerašnjeg izlaska na Hong-Konšku berzu kineska državna naftna kompanija Petročajna (PetroChina) postala je i zvanično prva korporacija na Svetu sa tržišnom vrednošću iznad trilion američkih dolara – više nego duplo od dosadašnjeg „rekordera“ Eksonmobila (ExxonMobile). Tokom prvog dana slobodnog trgovanja akcijama kompanije iste su porasle za neverovatnih 263 procenta – sa 16,7 na 43,96 juana. Od 10 najvrednijih korporacija na Svetu pet je iz Kine (PetroChina, China Mobile, Industrial and Commercial Bank of China, China Life i China Petroleum and Chemical), tri iz SAD-a (Exxon Mobil, General Electric i Microsoft) a dve su evropske (ruski Gazprom i holandski Royal Dutch Shell).

Vrednost tržišta akcija u Kini ove godine porasla je gotovo tri puta ali imajući u vidu da vrednost akcije koju su investitori spremni da plate zapravo predstavlja percepciju kupca o budućem rastu kompanije postavlja se pitanje koliko je ovaj rast akcija, do koga je došlo pre svega zahvaljujući rekordnim cenama nafte, održiv na duže staze. Iako je očito da investitori, za sada, imaju poverenja u kinesku privredu postavlja se i pitanje koliko dugo će kineske kompanije uspeti da održe rekordne stope rasta, jer primera radi, na listi 500 najvećih korporacija po ostvarenim prihodima magazina Fortune nema nijedne kineske kompanije u prvih 20! Ovako ispada da u sukobu imaginarnog „budućeg rasta“ i realnosti „živog novca“ kineske kompanije zapravo predstavljaju „zmajeve od papira“.

Pade nam (kon)kurentnost

velickovic@blog — Wed, 31 Oct 2007 20:16:33 +0000

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska – možda ponajbolji primeri „kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom“ – koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto – država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da „poveća“ konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te „mešanja“ države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije „specifičnog socijalizma“ venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao „zaštitniku potlačenih i obespravljenih“ zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu „balkanski tigar“, „ubiše“ se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće „preći preko njihovih usana“, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto?
Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

Krenula prodaja OLPC-a

velickovic@blog — Mon, 29 Oct 2007 19:59:55 +0000

Urugvaj je i zvanično prva država koja je poručila 100,000 OLPC (Jedan Laptop za svako dete) računara za školarce između 6 i 12 godina. Vlasti Urugvaja najavljuju i mogućnost da do kraja 2009. godine kupe još 300,000 komada i na taj način u potpunosti ispune „zavet“ iz imena projekta.

Prva vojna žrtva cene nafte

velickovic@blog — Sun, 28 Oct 2007 12:12:53 +0000

Pala je i prva vojna žrtva skoka cene nafte na svetskom tržištu – armija Severne Koreje primorana je da obustavi sve letove svojih Antonov An-2 dvokrilaca (oko 300 aviona), sovjetskih letelica s’ početka „zlatnog“ doba hladnog rata (1947. godina).