Veličković::blog » Sud-Pravda

Loš dan za Microsoft

velickovic@blog — Wed, 27 Feb 2008 19:36:52 +0000

Danas Microsoft i zvanično predstavlja novu liniju proizvoda (Win Server 2008, SQL Server 2008, i Visual Studio 2008) koji bi trebalo da kompaniji iz Redmonda zaleče rane nastale lošom tržišnom pozicijom Vista operativnog sistema kao i da joj učvrste položaj na respektivnim tržištima. Evropska komisija očito nije imala sluha za „slavljeničku“ atmosferu u Virdžiniji pa je danas donela odluku o visini kazne koju Microsoft treba da plati zbog nepoštovanja odluka komisije iz 2004. godine o načinu na koji kompanija „prodaje“ svoje znanje. Iznos danas dosuđene kazne je 1,35 milijardi američkih dolara, čime se ukupna kazna, računajući i prethodne, koju Microsoft treba da plati popela na „fantastičnih“ 2,3 milijarde američkih dolara i najveća je do sada pojedinačna izrečena kazna na tržištu Unije.

S’ druge strane Atlantika, pronalazač iz Gvatemale Karlos Armando Amado (Carlos Armando Amado) koji je na suđenju sa porotom već dobio spor oko povrede svog patenta u Microsoft Office paketu očekuje konačnu odluku o iznosu naknade štete koji će mu biti isplaćen za svaku prodatu kopiju Office paketa. Pošto od početka suđenja niko nije sporio postojanje povrede patenta „koplja se lome“ oko iznosa od 4 (dosudila porota) ili 12 američkih centa (odluka po žalbi oštećenog) što je još uvek daleko manje od traženog iznosa od 2 američka dolara.

Zvanična verzija

velickovic@blog — Thu, 27 Dec 2007 12:25:14 +0000

U jednom od odgovora Amway distributeru pomenuo sam moratorijum koji je sam Amway uveo na širenje svojih distributerskih mreža, između ostalih i Network 21 (ista mreža koja nezvanično „operiše“ u Srbiji), zato što je Ministarstvo za trgovinu i industriju Velike Britanije, nakon sprovedene istrage, pokrenulo tužbu protiv imenovanih organizacija zbog – kako i sam Amway priznaje – predstavljanja distribucije Amway proizvoda na “način koji ne odslikava istinito finansijsku dobit koju ljudi mogu očekivati od učešća u Amway poslu”. Mere poput moratorijuma na prijem novih distributera u Velikoj Britaniji, revizija distributerskog cenovnika „na dole“, izrada novog ugovora za distributere i „zabrana“ prodaje „motivacionih materijala“ zapravo su predstavljali „otvorenu ponudu“ nadležnoj britanskoj regulatornoj agenciji da umesto podnošenja tužbe Sudu Amway-u da kratak predah kako bi isti ispravio „greške“ (čitaj višedecenijsku praksu na koju je Amway ranije dragovoljno zatvarao oči) u svom poslovanju.

Umesto očekivanog predaha britanska regulatorna agencija (DBERR) podnela je tužbu Sudu protiv Amway-a i njegovih distributerskih mreža. Postupak je započeo krajem novembra, kraj procesa pred Sudom se očekuje krajem decembra ove a presuda početkom sledeće godine. Ukoliko presuda bude negativna po Amway i njegove distributerske mreže to bi moglo označiti i kraj njihovog poslovanja u Velikoj Britaniji, posledično, možda, i u drugim zemljama Evropske Unije! Uvidevši kako ponuda za „samoregulaciju poslovanja“ nije urodila plodom Amway je odlučio da pred Sudom „okuša svoju sreću“ a u odluci menadžera Amway-a da se kompanija brani „do poslednje kapi snage“ svakako je važna činjenica da je Velika Britanija jedno od najstarijih tržišta, izvan Severne Amerike, na kome kompanija Amway posluje od 1973. godine, kao i dugoročne posledice koje mogu da proisteknu iz gubitka ovog, svakako, sudbonosnog suđenja za Amway.

Trenutno, dok je proces u toku, najzanimljiviji su podaci o obimu i načinu poslovanju Amway-a u Velikoj Britaniji i Republici Irskoj koji su izneti pred Sudom.

Distributeri, njih 39,000, u Velikoj Britaniji imaju godišnji promet između 25 i 30 miliona američkih dolara – pojedinačno $770 po distributeru godišnje ili ti $64 dolara mesečno, što bi i da nije u pitanju promet već zarada, bilo jedva iznad opšte prihvaćene granice siromaštva! Učešće britanskog tržišta izgleda beznačajno i u odnosu na ukupan promet kompanije od 6,4 milijardi dolara (jedva 0,5 odsto) dok su s’ druge strane i britanski distributeri znatno ispod proseka u odnosu na tri miliona (navodnih) distributera širom Sveta koji, po zvaničnim podacima Amway-a, ostvaruju promet, ne zaradu, vredan 6,4 milijardi američkih dolara, odnosno 2,134 američkih dolara godišnje (manje od $100 mesečno!) po distributeru! No kad se umesto proseka prikažu konkretni podaci o distributerima ispada kako:

27,000 (71%) nema nikakav prihod (znači na gubitku je o.a.) od „posla“
11,410 (30%) zarađuje od „posla“
7,492 (od 11,410 ili 20% od ukupnog broja) zarađuje, u proseku, $27 godišnje
101 (0,4%) distributer je ostvario bonus od 75 odsto
$240,000 je zarada „najboljih“ distributera Trevora i Džeki Louv
Trevor i Džeki Louv su 26 godina u „poslu“

Uz porodicu Louv samo se još bračni par Skriven svrstao u dva odsto najbolje plaćenih Britanaca sa zaradama iznad $160,000 američkih dolara dok, primera radi, dvanaest najuspešnijih distributera koji su u „poslu“ od 2001. godine zarađuje tek oko $17,000 što je tri puta manje od britanskog proseka. Presek stanja zarada distributera načinjen tokom istrage pokazuje da jedva 0,15 odsto distributera uspeva da „prebaci“ britanski prosek od $50,000 godišnje! Tokom istrage došlo se i do zaključaka kako jedva 10 odsto distributera ubira profit od „posla“ te da je isti procenat „specijalizovan“ za prodaju samo jednog od Amway proizvoda dok samo 6 odsto distributera proizvode kupuje za dalju prodaju (preostalih 94 odsto kupuje za sopstvene potrebe ili da bi ostali u „poslu“ o.a.).

S’ druge strane, tvrdi britanska regulatorna agencija, većina proizvoda koji se nude distributerima je precenjena čak i pre nego što distributeri dodaju sopstveni rabat od 20-25 odsto kod dalje prodaje čime se zapravo distributerima smanjuje prilika za prodaju izvan grupe i zapravo podstiče kako prodaja „samom sebi“ tako i dalja kupovina motivacionih/obrazovnih materijala za dalje pospešenje prodaje (koje crne prodaje? o.a.). Amway distributeri se i zvanično ohrabruju da zaradu ostvaruju regrutacijom novih članova čime obe strane, Amway mreža i distributer, ostvaruju profit kroz plaćanje članarine, procenat od prodaje proizvoda i promotivnih materijala. Promotivni materijali koji se „preporučuju“ kao obavezni vid usavršavanja bez koga nema uspeha u „poslu“ pored toga što sadrže obećanja o lakoj zaradi, brzom uspehu i, shodno, luksuzu u kome žive „najbolji od najboljih“ zapravo donose profit samo grupici „odabranih“ koji ih proizvode i distribuiraju kroz Amway mrežu. Iako je po poslovnim podacima kompanije Amway-a za uspeh (plasman među 20 najuspešnijih ditributera) u ovom „poslu“ potrebno najmanje 14 godina to ne sprečava kompaniju da distributerima sugeriše da tokom „uvođenja u posao“ potencijalnim kolegama tvrde da se „uz malo napora može postići prihod od $160,000 američkih dolara za isto vreme koje je potrebno za završetak studija“ (britanske studije traju 3-4 godine o.a.).

P.S. koristim priliku da upozorim sve koji prate serijal tekstova o Amway/Alticor/Quixtar MLM poslu da tvrdnje iznete u ovom i drugima člancima na ovom blogu predstavljaju lično viđenje autora a ne „konačnu istinu“ koju treba prihvatiti „zdravo za gotovo“. Odluka da li si spreman da rizikuješ i uključiš se u ovaj „posao“ je, konačno, na tebi, i samo tebi! Što se mog stava tiče on je prilično jasan glede bilo koje slične MLM (piramidalne) šeme i možeš mi verovati ili ne. Svakako utroši još malo truda da proveriš svaku činjenicu i tvrdnju koju ovde iznosim.

Prethodni članak u serijalu

Članci u seriji Amway

I vuk sit i ovce na broju

velickovic@blog — Fri, 16 Nov 2007 16:19:01 +0000

Preneseno, naravno, premda je tema mnogo ozbiljnija od narodne poslovice. Naime, Viši Sud u Katifu (Qatif) u Saudijskoj Arabiji, odlučujući po žalbi advokata 19-ogodišnje Saudijke „zbog presude preblage za okrivljene i preoštre za žrtvu“ povećao joj je prethodno izrečenu kaznu sa 90 na 200 udaraca bičem i na sve to dodao još šest meseci boravka u zatvoru, između ostalog, zato što je, po tvrđenju Sudija, „koristila masovne medije kako bi se izborila za povoljniju odluku u žalbenom postupku“. Paradoksalno – ovako oštro povećanje kazne odnosi se zapravo na žrtvu iz prethodno održanog suđenja za grupno silovanje.

Pre 18 meseci, tada 18-ogodišnja, Saudijka, pripadnica manjinskih Šiita, izvučena je nasilno iz automobila u Katifu i silovana 14 puta od strane grupe koju je sačinjavalo sedam muškaraca, pripadnika većinskih Sunita. Muškarac iz čijeg je automobila nesrećna devojka „oteta“ pokušao je da joj pomogne ali je i sam teško pretučen. Tokom prvog suđenja, četvorica od sedmorica optuženih oglašeni su krivima i osuđeni na kazne zatvora u rasponu od 10 meseci do 5 godina i na, kao i preostala trojica, 80 do 1,000 udaraca bičem. Veoma blage kazne jer za ovakav zločin teokratsko saudijsko zaonodavstvo predviđa čak i smrtnu kaznu. Da sve bude u skladu sa naslovom ovog članka i sama žrtva je oglašena krivom, ni manje ni više, zbog vožnje u automobilu sa muškarcem koji joj nije u srodstvu i kome je, takođe, izrečena istovetna kazna – 90 udaraca bičem zbog (navodne) „namere da zajedno izvrše delo koje je protivno saudijskim zakonima o segregaciji polova“. Nakon ovakve presude, zahvaljujući pre svega angažovanju advokata žrtve, čak i prihvatanje rasprave po žalbi izgledalo je kao uspeh sve dok Sud juče nije objavio konačnu odluku povisivši prethodno izrečene kazne obema stranama (silovateljima su izrečene kazne „samo“ duplirane). Bolja „sudbina“ nije zadesila ni advokata žrtve čija je dozvola za rad „zadržana“ od strane Suda u Katifu a očekuje ga i „saslušanje“ pred komisijom Ministarstva Pravde koje će doneti konačnu odluku o njegovom daljem obavljanju profesije advokata.

Umesto komentara koji bi se, zbog kulturoloških razlika, mogao smatrati neobjektivnim preneću samo komentar jednog Saudijca na ovu i slične presude Sudova u Saudijskoj Arabiji preuzet iz dnevnika „Saudi Gazette“:

„Oprostite mi na oštrim rečima ali moram da podignem svoj glas za dobro čovečanstva jer ne želim da u očima Alaha budem onaj koji se nije usprotivio nepravdi. Pobunimo se protiv sila zla da bismo sačinili istinsko „Kraljevstvo čoveka“ kao što je i proklamovao (naš) Kralj Abdula Bin Abdul Aziz, Čuvar dve Svete Džamije. Ovo je naša moralna dužnost i obaveza ako želimo da mu (Kralju o.a.) pomognemo u ostvarenju ovog cilja za dobro čovečanstva.“

Nemoj da bi se ugojilo

velickovic@blog — Thu, 01 Nov 2007 13:06:40 +0000

Ili ti prosto rečeno – ako se ikada nađete u prilici da prijatelju/ci pričuvate kućnog ljubimca dobro povedite računa šta i kako isti jede. Da je neimenovana koleginica sa posla Mišel Šmic (Michelle Schmitz), iz gradića Vinona u Minesoti (SAD), imala od koga da primi ovaj savet sigurno ne bi došla pod udar Mišeline prijave zbog zlostavljanja životinja. Mišelina koleginica prihvatila se u february ove godine obaveze da povede računa o njenoj prasici-ljubimici, imenom i prezimenom Ilejni Templton, u periodu koji je Mišel provela u bolnici oporavljajući se od operacije članka. Mišel je od aprila, kada je izašla iz bolnice, bezuspešno pokušavala da stupi u kontakt sa tada već bivšom koleginicom, sve do prošle subote kada je konačno našla adresu na kojoj koleginica živi. no tu nije bio kraj njenim „mukama“! Tokom boravka kod „bejbi-siterke“ prasica se sa 22,5 „popela“ na 68 kilograma (žive vage), a koliko je to možda najbolje svedoči podatak da je, nakon što ga je vlasnica preuzela od „bejbi-siterke“, veterinarima trebalo više od 4 sata da hirurškim putem uklone ogrlicu koja joj je gotovo „srasla“ u vrat.

Potrešena vlasnica o svojoj ljubimici priča kako je „ona čitav njen život“ dok ponosno pokazuje ime praseta istetovirano na telu. Mišel je, kako sama tvrdi, na podnošenje prijave loklanoj policiji bila podstaknuta kako fizičkim tako i psihičkim stanjem praseta, koje se sada polako oporavlja od operacije. Prase je devet meseci provelo u zatvorenom prostoru i pod novim imenon – Svinjski ražnjić – što je i bio jedan od razlog da nesrećna vlasnica danima nakon pronalaženja „izgubljenog praseta“ plače nad „zlehudom sudbom“ svoje ljubimice koja se nakon lošeg iskustva sa bejbi-siterom „poptpuno psihički izmenila i postala plašljiva“.

Policija u Vinoni, koja istražuje ovaj slučaj, nije obelodanila ime optužene ali ne bi me iznenadilo da se radi o gospoji serbskoga podrijetla, jer ne zaboravite jesen i prohladno vreme su pravi trenutak za ražnjiće na roštiliju i duvan čvarke!

Pazi vampir

velickovic@blog — Wed, 17 Oct 2007 08:11:20 +0000

Li Man-jui, 28-ogodišnji stanovnik Hong Konga, svojih 15 minuta slave zaradio je u septembru kada je u pripitom stanju, zbog povrede nožnog prsta, potražio pomoć u bolnici Jan Čai. Po sopstvenom priznanju, pripiti bolesnik je nakon ukazane pomoći, čekajući recepte preko puta bolničke laboratorije osetio iznenadni napad žeđi. U želji da istu utaži dohvatio se tri boce koje je video u svojoj blizini. Negde pri kraju druge Li Man-jui je shvatio da je tečnost kojom se bori protiv sopstvenog nagona zapravo krv – preciznije, uzorci krvi bolesnika ostavljeni ispred zatvorene bolničke laboratorije. Ova spoznaja Lia je naterala da treću bocu baci a do tada popijenu krv netom povrati u bolničkom toaletu. Nestanak uzoraka krvi primećen je tek narednog dana kada je radnik laboratorije primetio da nedostaju a zatim identitet „lopova“ otkrio pregledom snimaka sigurnosne kamere. Istog dana policija je Li Man-juia uhapsila u njegovom stanu, protiv njega podnela prijavu dok su lokalni mediji ugrabili šansu da ceo događaj proglase „krvavim pirom kineskog vampira“.

Prihvatajući argument odbrane da se u ovom slučaju radi o gluposti a ne zloj nameri optuženog, kao i da deo krivice snosi sama bolnica zbog nehajnog odnosa prema „dragocenoj tečnosti“, Sud je dosudio dva meseca zatvora – po jedan za svaki uzorak krvi. Prve reakcije bolesnika koji su ponovo morali da daju krv na „drakonsku“ kaznu kineskom vampiru nisu zabeležene!

Šta ide posle karikatura

velickovic@blog — Fri, 21 Sep 2007 07:50:21 +0000

Najčitaniji dnevnik u Bangladešu, Protom Alo, objavio je 17. septembra šaljivi strip sa slike gore u 431. po redu satiričnom dodatku Aalpin koji se dobija uz svaki primerak novina. Tekst koji pojašnjava strip pod nazivom „Ime (Naam)“ otprilike ide kao „pita čika dete …“

Čika: Kako se zoveš mali?
Dečkić: Babu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Babu. Kako se tvoj otac zove?
Dečkić: Abu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Abu. Šta ti je to u krilu?
Dečkić: Muhamed mačka.

Naizgled bezazlena šala koja ismejava svakodnevnu situaciju u ruralnom Bangladešu, gde je običaj da se ime Proroka stavlja ispred sopstvenog, pretvorila se u skandal onog trenutka kada su islamski fundamentalisti u njoj prepoznali nepoželjne aluzije na ime Proroka, koje se jel’ te, ne sme „zalud prizivati“. Tokom protesta koji su usledili zbog „dečije šale“ spaljivani su primerci spornog izdanja a zahtevi protestanata bili su zabrana novine kao i hapšenje izdavača, odgovornog urednika i autora stripa. Prve „žrtve“ pale su već istog popodneva – Arif Rahman, 20-ogodišnji karikaturista, slobodnjak koji se potpisao kao autor stripa, uhapšen je u svom stanu i priveden u policiju. Istovremeno sama novina je iz prodaje povukla sve primerke spornog satiričnog dodatka a odgovorni zamenik urednika Aalpina dobio je „neminovni“ otkaz pravdan „bezobzirnošću“. Već sledećeg dana (A Boga mi i sledećeg!) Protom Alo je na naslovnoj strani objavio izvinjenje glavnog urednika a istog dana održan je i sastanak predstavnika vlasti i vodećih tumača islamske religije na kome je ovaj incident označen kao pokušaj „destabilizacije zemlje i državnog uređenja“ što je za zemlju koja je od svog nastanka 1971. godine do danas preživela 14 šefova države i najmanje 4 vojna udara ozbiljna osuda. Situacija je postala toliko ozbiljna pa su i urednici drugih novina koje izlaze u Bangladešu danas uputili pismo Vrhovnom Islamskom Savetu da „prihvati“ izvinjenje koje je Protom Alo uputio u dva navrata te da novini oprosti nenamernu grešku.

Sve ovo nije doprinelo padu tenzija jer islamski fundamentalisti nastavljaju sa pritiskom na vlasti (održava se uz svesrdnu pomoć vojske) da se i glavni urednik Protom Alo-a Matjur Rahman, dobitnik Magsaysay nagrade za novinarstvo 2005. godine i ikona slobodne štampe u Bangladešu, uhapsi a dnevnici Protom Alo i Daily Star, iako u „zaveri“ nije ni učestvovao (sic!), zabrane. Uporno insistiranje islamskih fundamentalista da se „stvari isteraju do kraja“ otkrilo je i pravi motiv protesta zbog dečije šale – želju da religijski autoriteti iskoriste prirodan strah vlasti, koja se oseća nesigurnom a održava uz vojnu (po)moć, u sopstvenoj borbi na gušenju sekularističkih ideja i pokreta. Na taj način se ovakvi „bezazleni“ događaji koriste kao povod za hajku i pritisak na sve one koji ne „razmišljaju u skladu sa načelima jedne i jedine prave vere“ pri čemu principi vere nemaju gotovo nikakvog uticaja na delanje učesnika.

Laž se (uglavnom) ne isplati

velickovic@blog — Tue, 18 Sep 2007 11:37:50 +0000

Ako su i vama dokurčile/dopicile (šta ti je rodna ravnopravnost!) neželjene elektronske poruke na temu muške potencije onda će vas zasigurno obradovati vest da je juče Sud u Velikoj Britaniji izrekao presudu od 54 meseca zatvora i 10-ogodišnju zabranu rukovođenja preduzećem za Ašiša Halaija, jednog od organizatora međunarodnog lanca on-line prodaje lažnih Viagra i Cialis (dopunskih) tableta uhapšenog krajem 2005. godine u uspešnoj akcijom policija više zemalja. Od preostalih 8 okrivljenih (7 muškaraca i 1 žena) troje je oglašeno krivima i tek očekuju svoje presude.

Halai je uhapšen nakon što je britanska carina zaplenila ekspresnu pošiljku, upućenu na njegovo ime, sa dodacima ishrani za kućne ljubimce a u kojoj je pregledom otkriveno 12,000 tableta Viagre, za koje se kasnijom analizom ispostavilo da su zapravo lažne. Počev, po Halaijevom priznanju, od 2002. godine „banda“ je pilule poručivala od proizvođača iz Kine i Meksika po ceni od 25 penija a potom ih preprodavala preko Interneta „stidljivim“ osobama po ceni koja je dostizala i do 20 britanskih funti! Prema procenama britanske Agencije za lekove „banda“ je tokom 3 godine rada ostvarila profit od 2 miliona dok je prilikom same akcije hapšenja zaplenjena zaliha šarenih pilula vredna 1,5 milona britanskih funti. Još jedna zanimljivost sa ovog suđenja je i podatak da se većina okrivljenih po prvi put „licem-u-lice“ susrela upravo u sudnici.

Bog je terorista!

velickovic@blog — Tue, 18 Sep 2007 08:32:26 +0000

Državnom Senatoru iz Nebraske (SAD) Erniju Čejmbersu dozlogrdilo je više da svakodnevno gleda vesti o neizlečivim bolestima, nedostatku hrane, sušama, poplavama, zemljotresima, olujama, ratovima i genocidu diljem Sveta. Čejmbers koji je na položaju Senatora neprekidno poslednjih 37 godina (pre senatorskog posla držao je uglednu poziciju brice u svom okrugu) smatra da su sve ove nesreće, uključiv i one iz budućnosti, zapravo teroristička dela, odnosno pretnja istima, čiji je inspirator i počinilac jedna jedina osoba. Pošto je pronašao krivca iznašao je i način kako da reši sve probleme ovog Sveta – prošlog petka podneo je tužbu Sudu okruga Daglas protiv okrivljenog „sa više nadimaka, imena, titula i namena, prisutnog na svim mestima u isto vreme (sveprisutan) i po sopstvenom pisanom priznanju počinilac navedenih terorističkih dela“ – pogađate, iza pravne terminologije krije se ni manje ni više do sam Bog! Senator Čejmbers u tužbi traži od Suda da okrivljenom izda obaveznu naredbu da ovaj „bezuslovno prekine sa vršenjem terorističkih akcija i prekine sa terorističkim pretnjama“ koje upućuje kako ogromnom broju ljudi tako i građanima izborne jedinice Senatora Čejmbersa.

Optuženi nije bio dostupan za komentare a nije poznato ni na koju, od brojnih adresa, će mu poziv za suđenje biti upućen … naravno ako do suđenja bude došlo.

Sad malo Isus

velickovic@blog — Thu, 23 Aug 2007 19:40:50 +0000

Malezijski dnevnik na tamilskom jeziku Makkal Osai objavio je na naslovnoj strani svog izdanja od utorka karikaturu, bolje reći šmilustraciju, Isusa sa cigaretom u jednoj i „čokanjčetom“ (verovatno Budweiser) piva u drugoj ruci koja je izazvala žestoke reakcije predstavnika hrišćanskih i drugih nemuslimanskih religija u Maleziji. U obrazloženju protesta, između otalog i zahteva za zatvaranjem lista, upućenog od strane hrišćanskih grupa navodi se da iako je Isus za života bio saosećajan prema bližnjima i tolerantan prema nevernicima ovakvo predstavljanje Sina Božijeg zahteva odlučnu reakciju države i malezijskog društva. Uredništvo Makkal Osai-a je pod pritiskom danas objavilo izvinjenje zbog nenamernog propusta jednog od svojih urednika koji je spornu karikaturu navodno preuzeo sa Interneta i objavio bez prethodnih provera.

Tokom protesta zbog objavljivanja karikatura Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten Malezija je dala znatan doprinos a prošle godine zatvorena su dva lista koja su se usudila da sporne karikature predstave malezijskom čitalaštvu. U Maleziji gde živi preko 25 miliona pripadnika svih velikih religija (izuzev Judaizma) pitanja religijske prirode česta su meta interkonfesionalnog sporenja pa se reakcija vlasti na ovaj nenamereni propust očekuje se sa velikom pažnjom.

Dopuna – 24. avgusta, odlukom Ministra unutrašnjih poslova malezijske Vlade, list Makkal Osai kažnjen je jednomesečnom zabranom izlaženja.

Prethodni članak u serijalu Naredni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

Će platim kol’ko košta … da košta

velickovic@blog — Tue, 14 Aug 2007 14:09:17 +0000

Kao da nije bila dovoljna jučerašnja izjava Ministra za infrastrukturu kako je vrednost autorskih prava koncesionara na Ugovor o koncesiji na auto-put Horgoš-Požega veća od vrednosti Ustavom propisanog društvenog uređenja danas se saopštenjem oglasio i Milutin Mrkonjić – potpredsednik Narodne Skupštine – najvišeg zakonodavnog tela ove države.

Mrkonjić je kao učesnik u saobraćaju 13. avgusta bio sudionik saobraćajne nesreće u blizini mesta Suljina česma kod Nove Varoši kada se vozilo kojim je upravljao sudarilo sa automobilom porodice Šopalović. Bračni par Šopalović smešten je, sa teškim telesnim povredama, u užičku bolnicu dok su njihova kći i sam Mrkonjić otpušteni nakon pregleda sa lakšim telesnim povredama. Iako još uvek nisu utvrđeni svi detalji ove nesreće, pa ni krivac, Mrkonjić se „prostodušno“ ponudio da pomogne – spreman je da se u korist materijalne pomoći povređenima odrekne 6 (i slovima šest) svojih poslaničkih plata (bez prinadležnosti i potpredsedničkog dodatka). Sudeći po pisanju medija, „prostodušni“ Mrkonjić ne izbija iz bolničke sobe porodice Šopalović, nameran da ih „ubedi“ u iskrenost svoje ponude.

Iako verujem da ljude kroz život većinom rukovode principi dobra i socijalne pravde ipak mi je teško da poverujem da je neko tek tako spreman da sopstvenu porodicu liši prihoda za život na šest meseci zarad pomoći drugome, posebno ako nije kriv, ili se pak ne oseća krivim, za nanetu štetu. A možda je u pitanju i prosta računica jer krivica za saobraćajnu nesreću sa teškim telesnim povredama kao posledicom za sobom povlači i krivičnu odgovornost i (verovatan) gubitak poslaničkog mandata kao i gubitak prinadležnosti do kraja mandata (nasuprot 6-omesečnim primanjima). Uostalom istraga, kojom rukovodi opštinski tužilac u Novoj Varoši Ljubiša Dragašević, još nije dala rezultate … a kad će ne znamo … možda da k’o Veljo, umesto utvrđivanja odgovornosti i činjenica krenemo da se preračunavamo pa kud puklo da puklo – jer za Boga, pa sve ima svoju cenu!