Poslednji primer koji me je „lično pogodio“ je najava u svim TV vodičima epizode serijala Fish Warrior (Borac sa ribama) sa Jakubom Vagnerom u glavnoj ulozi emitovana 5. maja 2011. godine. Epizoda pod naslovom Colossal Catfish (Džinovski som) prevedena je kao „Kolosalna mačka riba“.

Sad, da nekako i progutam ovo „mačka riba“ (Google Translate nije) … nije svako ribolovac i ne mora da zna za više od 35 rodova i preko 3,200 različitih vrsta somova ili da je som svaka dvadeseta vrsta kičmenjaka … ali kad vajni prevodilac ne ume da prevede „Kolosalno“ u ogromno, veliko, džinovsko, golemo … to je već problem (ne)poznavanja jezika na koji se prevodi …

Potraga za izvorom ovako „lošeg“ prevoda dovela me je do zvaničnog srpskog sajta National Geographic TV kanala gde, istini za volju, nisam našao najavu Vagnerovih emisija ali je zato prevodilački rukopis isti (catfish -> mačka riba) vidljiv u prevodu naslova pete epizode serijala Hooked – Monster Fishing (Upecan – Lov na čudovišta) sa Zedom Hoganom.

P.S. pu, pu, pu … pade mi na pamet da je „Hooked“ moglo da se prevede i kao „Naudičeni“, „Poudičeni“ ili „Zaudičeni“

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U subotu me iznenada nadvladao „riblji grip“ – uželeo sam se izlaska na vodu posle skoro tri meseca „prečih“ obaveza i hronične besparice. Obišao lokalne radnje, produžio dozvolu na rate i razmišljajući gde na pecanje rešim se da odem na Zapadnu Moravu u Popović – znam da skobaljaši sede jedan drugom na glavi ali računam da teren na nekih 300 metara iznad mosta nije toliko napadnut. U subotu uveče prelistavam teme po ribolovačkim forumima, gledam kako su ljudi prolazili na klena sredinom januara dok sam ja dirinčio u firmi i već zamišljam kako se neki krupan glavonja koji se odigao od dna u potrazi za nestašnim ribicama „zaleće“ na nejakog Calypso-a F4.

U nedelju poranim, na vodi sam nešto pre 8 sati, po navici, siđem do mosta – čičak traka od ribolovaca i iznad i ispod. Ispušim dve cigare, gledam s’ mosta šta se i kako radi. Sednem u kola i vratim se natrag par stotina metara na mesto koje me zanimalo (ko ide na tu stranu zna gde je vir ispred kuće na samoj krivini Morave) – ni žive duše. Raskomotim se na obali, ispijam kafu iz termosa, posmatram reku kako teče, planiram kako da pretražim vir, tišina, skobalj se povremeno izbacuje, Morava smaragdno zelena – milina Božija ! Krenem da bacam, 15-ak bacanja pa zamenim varku, 3-4 voblera menjam mesto, i tako u krug. Vodim računa, bacam uglavnom srednjeronce, plivajuće vučem odmah, tonućim ne dam da odu skroz do dna – računam bolje da ne zakačim nešto za leđa ili ispod repa … mator čovek bila bi me sramota. Do pola 12 ni udarac al’ čim sam otkinuo „voljenog“ Mošu jasno mi da je vreme da siđem ponovo do mosta, računam oslobodilo se moje mesto od skobaljaša pa da probam tamo gde sam sigurna da ima ribe.

Smanjila se gužva, više se priča i dovikuje s’ obale na obalu nego što se peca, a i taman se oslobodilo jedno „moje“ mesto. Siđem pod most, montiram motku, gledam dvoje kolega kako psuju dok kidaju tanke predveze za skobalja … ma nije prošlo ni 5 minuta kad eto ribočuvara … znam ga od ranije … nema značku al’ računam od skora su „ponovo“ počeli da rade pa dok gvožđe stigne …

- Dobar dan – Svaki dan !
- Dozvole na pregled – Učini mi da se ne mučim otvori gornji džep na rancu i uzmi zeleni notes (kod mene ti sve u duhu ekologije).
- Jel’ ima ulova – Nema i da ima bio bi ponovo u vodi!
- Sve u redu – Hvala i drugi put !

Ode čovek nizvodno, s druge strane vidim još jednog ribočuvara kako kontroliše dozvole. Pitam kolege koji tu pecaju da im ne smetam u ćošku ispod mosta i krenem da bacam, gađam između sistema za skobalja koji lete i s’ jedne i s’ druge obale, motam polako, bez suvišnih „kontri“ … u pozadini (što bi ovi mlađi rekli background-u) čujem žamor s’ mosta iznad mene … ne gledam, vodim računa gde bacam. Ma ni pola sata nije prošlo, eto su još dva ribočuvara, starijeg znam od ranije, mlađi očito na obuci čim su mu uvalili papirologiju – ista priča uz bitnu promenu ritma:

- Jel’ vi znate da je varaličarenje zabranjeno na Moravi ? – pita stariji.
- Otkud znam kad nigde ne piše – jel’ ste i vi zabranili varaličarenje u zimovnicima k’o River’s Guard ?
- Jeste ovde je zimovnik a zabranjeno je na celoj reci do 1. marta.
- Da pišem zapisnik ? – mlađi se uželeo lepog pisanija, ja odmah smišljam kako da snimim da nema table sa obaveštenjem da je tu zimovnik i zabranjeno varaličarenje i šta da stavim kao primedbu na zapisnik.
- Ne treba znam ga, ribolovac, nije grabuljaš – vraća mi dozvolu.

Znaš ti moj ….., mislim se u sebi, nego ste me prvo navukli a posle gledali s’ mosta šta i kako radim sve se nadajući da nam izađe zajednička slika u Kraljevačkim novostima. Šta ću pakujem se, izlazim na most, reko’ kad sam tu da se raspitam koje su sve zabrane uveli za varaličare od kad su početkom godine preuzeli upravljanje vodom. Na mostu ni manje ni više nego šest ribočuvara i niko konkretno da kaže koje vode pokrivaju i koja pravila važe za varaličarenje. Nude mi da iz ruke pokažu Pravilnik, kažu rade za korisnika PLUS SPORT DOO, Kraljevo, a dadoše mi i njihov obrazac za evidenciju ulova, kaže tu ima izvod iz Pravilnika … Molim lepo doviđenja – Doviđenja !

Sinoć prelistavam Pravilnik korisnika PLUS SPORT DOO iz Kraljeva i saznajem sledeće:
- da su ribočuvari Vidre (što su na kopnu Kobre – to su na delu ribarskog područja Srbija Jugozapad Vidre – kapirate?)
- da korisnik dela pomenutog područja ne „veruje“ u lovostaj koji je propisao ministar 21. septembra prošle godine – ne znam da li su u skladu sa Zakonom od Ministra tražili i dobili dozvolu za privremenu promenu režima ali evo par primera:

1. lovostaj na soma je proširen na period od 1.12. do 1.3.,
2. lovostaj na klena je „pomeren“ sa 15.4. na 1.5 i produžen sa 31.5. na 1.6.
3. lovostaj na bucova je „produžen“ sa 15.4. na 1.4. i skraćen sa 15.6. na 1.6.
4. lovostaj na skobalja je produžen sa 15.4. na 1.4. i skraćen sa 31.5. na 15.5.
5. dodatno je uveden lovostaj za potočnu mrenu i nosaru ali je zato „ispušten“ lovostaj za deveriku
6. zaštićena je bodorka od 15.3. do 15.4. premda ihtiolozi kažu da se „mresti od aprila do juna kada je tempеratura vode iznad 12 stepeni Celzijusa“

- da korisnik zadržava pravo „promene termina lovostaja usled promenjenih vremenskih, odnosno, temperaturnih prilika“ pri čemu je „dužan obavestiti članstvo putem sredstava informisanja“ – ja mutav do sinoć živeo u zabludi da korisnici imaju ribočuvarsku službu a udruženja članstvo (sic!)
- varaličarenje na salmonidnim vodama dozvoljeno je samo sa jednokrakim ili višekrakim udicama bez povratne kuke (klap, klap moglo je to i na cipirinidnim vodama)
- da je korisnik dužan da svaku odluku o promeni režima ribolova koju donese vidno istakne na ribolovnom mestu (znači oteraše po Pravilniku al’ bez table na pravdi Boga)

Ono što nisam saznao iz Pravilnika a trebalo je – saznao sam preko ineterneta iz listova „Lov i Ribolov“ i „Kraljevačke novosti“ (toplo preporučujem) jer samo tu sam našao podatak da PLUS SPORT upravlja delom ribarskog područja Srbija-jugozapad do Ugljareva a da nizvodno upravlja RASINA PLUS iz Kruševca o kojoj osim par šturih informacija ništa konkretno nisam mogao da nađem.

Napomena: Sve što je napisano je lično iskustvo bez namere da sudim o korisniku vode i „njegovim“ pravilima igre. Korisnik voda je taj koji po „blagoslovu“ ministarstva propisuje kako da se ponašamo na vodi kojom upravlja i sve dok to radi javno, sve ribolovce (ne pravim razliku u ribolovnim tehnikama jer su stvar ličnog izbora!) tretira isto i u skladu sa Zakonom meni ne smeta.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sad mi je lakše

Sad kad mi iz SBB-a stiže jasan signal da ću pregurati 56-tu nekako mi je lakše – mislim trebaće neko da plati tih 0,01 Mb 2025. godine !

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo – da sisamo kiseli kivi il’ da se „prebačimo“ na banane. Ja lično biram bananu – bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Kako, zašto?

Otpisao mi Sale nacionale na onaj benigni post o „kreativnim“ porukama na ruskim glasačkim listićima:

(c) Sale

Takodje, ja razumem da ti primas kintu od Amera jer radi(s/o) za njih, svako treba da hrani svoju porodicu, i da to podrazumeva da jednostrano gledas na politicke prilike u Srbiji i Svetu. Samo me zanima da li ti u to stvarno verujes?

Razmišljao sam se da obrišem ovaj Saletov komentar jer u njemu ON na jednostavan način, kao od šale, otkriva javnosti sve moje devijantne sklonosti ka zapadnoj kulturi i demokratiji, kao i „poslovne odnose“ sa Amerima!!! Iz razmišljanja „obrisati – ne obrisati“ trgnuo me poziv „moje veze“ iz Vošingtona, kaže XXX,

„Bratislaue, vot iz Sale-nejšnale radila na tvoj veblog? MI ovako više ne može raditi sa tebe! MI tebe mora irejz sa pablik pej-rol sad kad cela vrld zna istina o tebe nama ne trebala tvoji srvisis – mi tebe ne slala marke, funte, dolari nou mor …“ (ostatak razgovora je više ulizivanje i moljakanje privatne prirode pa ga i ne prenosim).

Stranicu na ovom blogu na kojoj su svi detalji moje saradnje sa „Amerima“ sam, prema menjualu, kodirao potpuno neutralnim naslovom „O autoru“ – čisto da nekome (prevashodno srpske strane) ne bi palo na pamet da je otvori u potrazi za informacijama o meni a da s’ druge strane ispoštujem obavezu prema „javnosti u radu“ američkih „službenika“ u rasejanju. Da bi neko uopšte i došao do te stranice preko pretraživača morao je da za pretragu koristi kriptične izraze poput „Veličković blog“ i „Bratislav Veličković“. Čak sam išao toliko daleko da sam sve stranice pisao latinicom kako bi potencijalnim srpskim „istraživačima“ otežao dešifriranje teksta, „kačio“ slične stranice gde god sam stigao, na tuđim blogovima sam se istim tim kriptičnim izarazima potpisivao u komentarima kako bi pretrage vratile više rezultata – uzalud! U svom oholom i prepotentnom odnosu prema srpskom, a Boga mi i ruskom, narodu zaboravio sam na nepatvorenu srpsku karakterologiju koja svoj puni potencijal iskazuje kod pojedinaca kao što je Sale-nacionale!

RAZOTKRIVEN SAM – GOTOVO – NEMA VIŠE !!!

Eto Sale, ako ti je cilj bio da mene i moju porodicu ostaviš bez „najznačajnijeg“ izvora prihoda – uspeo si u tome. Ako ti je cilj bio da iz srpske blogosfere ukloniš ovaj blog prepun baljezgarija o pravu na izbor, svakovrsnoj ravnopravnosti i jednakosti svih i za svakoga – i u tome si uspeo. Iako sam ovih dana u gužvi oko gašenja bloga (koji je tvojim lucidnim otkrovenjem izgubio svoj smisao) i nalaženja novog finansijera ipak često razmišljam o tome kako si TI Sale, svojom genetski usađenom srpskom pronicljivošću i upornošću, uspeo da razotkriješ sve moje tajne. A nije da se nisam potrudio da ispoštujem sve preporuke iz „Srbijan Spaj Menjual“ (podsetnik – javi „našima“ da menjual treba da se izmeni ako hoće da pričaju sa tobom).

P.S. Sale ako već koristiš latinicu u komunikaciji moram da ti skrenem pažnju da u mojoj kopiji „Регулироват сербски шпијонов“, koju sam pre par dana dobio od potencijalnog poslodavca, postoji i poglavlje „Defamacija protivnika“ (Враждебное Шельмование). U njemu se između ostalog, kao jedan od uspešnih metoda pominje i eliminaciju protivnika po osnovu korišćenja „nepravovernog“ alfabeta ili pak stranih izraza – ovo čisto pišem tebe radi – da ne bude sutra, kad neki „mladi međed“ krene da te pljuje što si pisao latinicom, „nisam znao, niko mi nije rekao!“

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Iako se na jednom od listića likom i imenom pojavljuje Putinova „tajna ljubav“ – pudlica Koni, koja je na ovom blog-u ranije već spominjana, moj favorit je svakako nepoznati glasač koji je listić sa „odabranim kandidatima“ posudio svom papagaju kao i „originalna“ poruka – „Make erection, not election“.

Svakako ne propustite priliku da se zabavite i malo podsetite kako ćirilice, tako i ruskog jezika – trebaće vam itekako u godinama koje dolaze!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U najavi nove uređivačke koncepcije jedinog kragujevačkog nedeljnika „Nezavisna Svetlost“ po prvi put se na srpskom medijskom nebu najavljuje specijalizovana rubrika za „kriminalce, siledžije, kokošare i njima slične s’ onu stranu zakona“. Ono jeste da smo od ranije upoznati sa konceptima poput „novinara mafije“, „mafijaških listova“ i „kriminalnih medija“ ali ovaj put sve pohvale i pokude za ovako originalnu zamisao treba poslati na adresu „Nezavisne Svetlosti“.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

„Драги пријатељи,
Желим да вам захвалим што сте допринели да заједно остваримо велику победу!
Ово нису били обични избори, бирали смо више од председника. Бирали смо будућност наше земље. Зато је врло важно да смо целом свету послали јасну поруку – Србија жели да освоји Европу!
За нашу идеју гласало је више од 2 300 000 грађана.
За овако широку подршку, заслужни сте ви, јер сте не само својим гласом, већ и мотивацијом ваших пријатеља, познаника, колега, комшија, суграђана и породице, успели да окупите све оне који желе бољи живот и знају да само у Европи тај циљ може бити испуњен.
Подршка свих вас је велика част, али и више од тога, велика мотивација да још брже и одлучније наставим да радим на остварењу важних циљева за које смо се заједно изборили.
Један велики резултат је постигнут, али пред нама је још много изазова.
Пред Србијом су велика искушења, нарочито када се ради о будућности нашег Косова и Метохије као и о нашем напредовању на путу европских интеграција.
Уверавам вас, да ћу ја лично, заједно са мојим сарадницима, уложити своје искуство, знање и енергију, и дати све од себе да испуним ваша очекивања!
Није далеко ни 11. мај, када ћемо на покрајинским и локалним изборима, уверен сам, још једном потврдити чврсту опредељеност за наше најважније циљеве: бољи живот грађана, демократске вредности и европски пут Србије!
Још једном, хвала вам што изабрали своју будућност.
Сигуран сам да ћемо врло брзо, освојити Европу заједно!

С поштовањем,
Борис Тадић, председник“

Poštovani predsedniče,

ostadoh zatečen vašom zahvalnicom! Nije da nisam očekivo da se nakon ponovnog izbora za Predsednika Srbije zahvalite svim onim građankama i građanima Srbije koji su iz navike, vere, straha, protesta, gonjeni lošim uspomenama, ili prosto zapušenog nosa našli za shodno da zaokruže broj ispred Vašeg imena na glasačkom listiću, ali ni pomislio nisam da ćete imati vremena da to uradite „lično“, pisanim putem. Iskreno, mislio sam da ćete se nakon „na mišice“ osvojene tesne većine u drugom krugu dobrano zamisliti nad „politikom“ koju (ni)ste sprovodili od prošlog izbora a koja vas je i dovela na korak od gubitka funkcije Predsednika republike. Nadao sam se da će vas tih „tričavih“ 107,284 glasa razlike, skupljenih „s’ konca i konopca“, probuditi iz sna o političkoj kohabitaciji i mitskom Kosovskom zavetu. Nadao sam se da ćete razumeti poruku građanki i građana, različitih političkih opredeljenja, koji su glasali za Vas i Demokratsku stranku ne samo da bi Vi bili Predsednik niti da bi Vaši najbliži saradnici profitirali održavanjem neprirodne, javne pa i povremeno tajne (zarad nacionalnog jedinstva o.a.), koalicije sa narodnjacima i nazadnjacima, već zato što već godinama u Demokratskoj stranci, pre svega, pa i Vama kao trenutnom lideru iste, prepoznaju političku snagu koja zastupa njihovo opredeljenje za integraciju srpskog društva i države u Evropu i Svet.

Gospodine Predsedniče nisam 3. februara ove godine izašao na biračko mesto niti da biram „više od predsednika“, niti da potvrdim svoju privrženost dostignućima modernog Sveta, niti da bih sa bilo kim „osvajao Evropu“ jer smatram da je Evropa način življenja a ne utakmica života. Izašao sam da bih vama pružio poslednju šansu da ispravite sve ono što ste proteklih godina propustili da uradite, izašao sam, u krajnjem slučaju, jer sam se već umorio od jurišanja na tradicionalne srpske i ine vetrenjače nazadne gluposti i nacionalnog primitivizma. Nažalost, gospodine Predsedniče, moram to iskreno da vam priznam, ni nepunih mesec dana od vašeg ponovnog izbora a već ste uspeli svojim činjenjem i nečinjenjem, čini mi se, da pogazite volju onih koji su vas izabrali u drugom krugu.

Gospodine predsedniče ja vas nisam birao da iz rumunske zavetrine „molite“ već da na svaki način, uključujući tu i preventivu, prinudu i izolaciju, sprečite fašističke falange svojih koalicionih partnera da pale strane ambasade, prebijaju novinare i bestijalno pljačkaju po prestonici vaše i moje države. Nisam vas birao da nastavite kohabitaciju sa političkom desnicom i kratkovidim nacionalnim primitivizmom koji je za svaku glupost dela svojih podanika spreman da pruži daleko gluplje pokriće. Nisam vas birao za Predsednika svih građana ove zemlje da ćutite i time podržavate diskriminaciju, pretnje progonom i fizičkom likvidacijom drugačije mislećih i svih onih koji nisu po volji ili se čime razlikuju od agresivne manjine. Nisam vas birao da se borite za teritoriju Kosova i Metohije već da ljudima koji tamo žive – svima i bez ikakve razlike – ponudite nešto bolje od onoga što sada imaju. Birao sam vas da pokažete spremnost da prihvatite izbor većine građana Kosova i Metohije zalažući se istovremeno za poštovanje prava i garanciju bezbednosti onima koji su na Kosovu i Metohiji ostali u manjini – nije Kosovo i Metohija ni „naše“ ni „njihovo“ već onih koji tamo žive i stvaraju. Za kraj moram vam priznati, premda mi se čini da vi to „malo“ drugačije poimate, nisam vas birao iz ljubavi, obožavanja ili zbog poverenja koje ulivate već iz čisto pragmatičnog interesa da sebi i svojoj porodici „prištedim“ par godina bede i novog ponižavanja birajući manje loše između dva nikakva.

Ja sam 3. februara 2008. godine svoje prethodno društveno i političko angažovanje pretočio u izbor. Sada je red na Vas da taj i još 2,304,352 sličnih izbora počnete da sprovodite u delo – odmah, beskompromisno i bez kolebanja!

S’ poštovanjem,
Veličković::blog, građanin

P.S. Dragane, Nebojša i Srđane Borise Poštovani prijatelji primećujem da Svet, imajući u vidu značenje, pišete malim namesto velikim početnim slovom – iskreno se nadam da razliku i znate i priznajete!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ako ste pomislili da na ovoj mapi Sveta treba da pronađete kakvu zagonetnu državu – prevarili ste se. Radi se o karti koja se po prilici dopunjuje a pokazuje države koje su do sada priznale (plava boja), odnosno one koje su započele proceduru ili nameravaju da priznaju (žuta boja) Kosovo kao državu. Prema aktuelnim podacima, Kosovo je do sada dobilo priznanje 25 država, 5 je pokrenulo postupak za priznavanje a očekuje se da u najskorije vreme to isto učini još 26 država od ukupno 221 države-članice Ujedinjenih Nacija („trenutno“ aktuelnu mapu uvek možete pogledati na prezentaciji Kosovo vam zahvaljuje).

Kada se sve sabere i oduzme čini se da je tvrdnja Hašima Tačija, kosovskog premijera, o 100 država koje „jedva čekaju“ da priznaju novonastalu državu, data prilikom proglašenja nezavisnost, bila „suviše“ optimistična. Uostalom, da bi neka država stekla međunarodni legitimitet nije dovoljno samo puko priznanje drugih država – najbolja potvrda legitimiteta je, konačno, puno članstvo u Ujedinjenim Nacijama a put do njega je, bar što se Kosova tiče, za sada „nemoguća misija“. Naime da bi neka država postala članica Ujedinjenih Nacija potrebno je da prođe par ustaljenih koraka.

Potrebno je da ovlašćeni zvaničnik nove države pošalje formalno pismo u kome će zatražiti članstvo u UN (ako imate svoju državu, adresa je Ban Ki-moon, Secretary-General, The United Nations, First Ave. at 46th St., New York, NY 10017, U.S.A.). Primer jedne uspešne prijave za članstvo, konkretno crnogorske, možete pogledati ovde. Ovo je prvi i ujedno i najlakši korak ka punpravnom članstvu u međunarodnoj zajednici sve posle toga može se podvesti pod „trnoviti put“. Sledeća stepenica (za Kosovo trenutno nepremostiva) je Savet Bezbednosti kome Generalni Sekretar UN podnosi primljenu molbu ne bi li SB Skupštini UN dao predlog da na dnevni red neke od sednica stavi izjašnjavanje o prijemu nove članice. Na kraju priče, potrebno je da Skupština UN,

Uostalom koliko je "lako" doći do članstva u UN najbolje svedoči primer Republike Kine (čitaj Tajvana). Tajvan je jedna od država koje su osnovale UN ali je svoj status izgubila tokom hladnog rata i blokovske podele Sveta. Naime, američki Predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) je 1971. godine, u okviru svoje politike približavanja Narodnoj Republici Kini (čitaj komunističkoj Kini) "izlobirao" izbacivanje Tajvana iz UN čije je mesto prepušteno komunističkoj Kini koja je pride dobila i mesto stalne članice SB UN sa pravom veta. Vlada Republike Kine (Tajvana) svake godine, reklo bi se tradicionalno, iznova podnosi formalni zahtev za prijem u UN ali bez uspeha - njihova pisma poslednjh godina niko se više i ne trudi da čita. S' druge strane, bezmalo 1000 godina star Nezavisni Malteški Red održava diplomatske odnose sa više od 100 država i od 1994. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim Nacijama iako se „suverenost“ ove zajednice prostire tek nad nekoliko zgrada u Rimu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na „celih“ 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova „minijaturna“ nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije „izvojevala“ 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja „velikog Sveta“ i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima „odbeglog“ Sveta suočava slično orkestru sa Titanika – upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega – od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti „srpskijeh ameba“ („niti momak, nit’ đevojka“, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je „različito“ (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas „različito“ samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu (Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za „veliki“ miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje „providnih prozora“ ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora