Veličković::blog » Religija

Religije, kultovi i sekte

velickovic@blog — Sun, 24 Feb 2008 13:01:16 +0000

World Religions and 101 Cults and Sects – na izgled ne suviše privlačna ali zato sadržajima i spoljnim vezama bogata prezentacija o religijama, sektama i kultovima – u svakom slučaju drugačija.

I vuk sit i ovce na broju

velickovic@blog — Fri, 16 Nov 2007 16:19:01 +0000

Preneseno, naravno, premda je tema mnogo ozbiljnija od narodne poslovice. Naime, Viši Sud u Katifu (Qatif) u Saudijskoj Arabiji, odlučujući po žalbi advokata 19-ogodišnje Saudijke „zbog presude preblage za okrivljene i preoštre za žrtvu“ povećao joj je prethodno izrečenu kaznu sa 90 na 200 udaraca bičem i na sve to dodao još šest meseci boravka u zatvoru, između ostalog, zato što je, po tvrđenju Sudija, „koristila masovne medije kako bi se izborila za povoljniju odluku u žalbenom postupku“. Paradoksalno – ovako oštro povećanje kazne odnosi se zapravo na žrtvu iz prethodno održanog suđenja za grupno silovanje.

Pre 18 meseci, tada 18-ogodišnja, Saudijka, pripadnica manjinskih Šiita, izvučena je nasilno iz automobila u Katifu i silovana 14 puta od strane grupe koju je sačinjavalo sedam muškaraca, pripadnika većinskih Sunita. Muškarac iz čijeg je automobila nesrećna devojka „oteta“ pokušao je da joj pomogne ali je i sam teško pretučen. Tokom prvog suđenja, četvorica od sedmorica optuženih oglašeni su krivima i osuđeni na kazne zatvora u rasponu od 10 meseci do 5 godina i na, kao i preostala trojica, 80 do 1,000 udaraca bičem. Veoma blage kazne jer za ovakav zločin teokratsko saudijsko zaonodavstvo predviđa čak i smrtnu kaznu. Da sve bude u skladu sa naslovom ovog članka i sama žrtva je oglašena krivom, ni manje ni više, zbog vožnje u automobilu sa muškarcem koji joj nije u srodstvu i kome je, takođe, izrečena istovetna kazna – 90 udaraca bičem zbog (navodne) „namere da zajedno izvrše delo koje je protivno saudijskim zakonima o segregaciji polova“. Nakon ovakve presude, zahvaljujući pre svega angažovanju advokata žrtve, čak i prihvatanje rasprave po žalbi izgledalo je kao uspeh sve dok Sud juče nije objavio konačnu odluku povisivši prethodno izrečene kazne obema stranama (silovateljima su izrečene kazne „samo“ duplirane). Bolja „sudbina“ nije zadesila ni advokata žrtve čija je dozvola za rad „zadržana“ od strane Suda u Katifu a očekuje ga i „saslušanje“ pred komisijom Ministarstva Pravde koje će doneti konačnu odluku o njegovom daljem obavljanju profesije advokata.

Umesto komentara koji bi se, zbog kulturoloških razlika, mogao smatrati neobjektivnim preneću samo komentar jednog Saudijca na ovu i slične presude Sudova u Saudijskoj Arabiji preuzet iz dnevnika „Saudi Gazette“:

„Oprostite mi na oštrim rečima ali moram da podignem svoj glas za dobro čovečanstva jer ne želim da u očima Alaha budem onaj koji se nije usprotivio nepravdi. Pobunimo se protiv sila zla da bismo sačinili istinsko „Kraljevstvo čoveka“ kao što je i proklamovao (naš) Kralj Abdula Bin Abdul Aziz, Čuvar dve Svete Džamije. Ovo je naša moralna dužnost i obaveza ako želimo da mu (Kralju o.a.) pomognemo u ostvarenju ovog cilja za dobro čovečanstva.“

Ekonomist oživeo Boga

velickovic@blog — Sat, 03 Nov 2007 09:31:51 +0000

Naslovna strana Ekonomista od 3. novembra 2007.

Ubrzanjem procesa globalizacije u drugoj polovini XX veka, nakon gotovo tristotine godina evolutivnog razvoja, mnogima se „učinilo“ kako je religiji (verovanja, običaji i rituali o.a.) zadat konačan udarac, te da ova opšta odrednica čovečanstva kroz prethodne milenijume nema šta da traži u XXI veku. Takvo uverenje možda je najbolje izrazio časopis Ekonomist kada je u milenijumskom izdanju, 23. decembra 1999. godine (sic!), objavio umrlicu Bogu (Religiji o.a.) sa sve britkim opisom uspona i padova u životu pomenutog.

Osam godina kasnije časopis Ekonomist objavljuje specijalni dodatak na 18 stranica pod naslovom „Novi religiozni sukobi“ posvećen rastućem uticaju religije na politiku i njeno povećano prisustvo u svim sferama javnog života XXI veka. U uvodniku broja Ekonomist tvrdi kako će „u ovom veku Vera uzdrmati politiku u svakom kutku Planete“ uz opasku da će uticaj Vere na politiku biti „najmanji tamo gde su država i Crkva potpuno odvojene“ (sekularna društva o.a.).

Jedan od primera nove uloge Religije u životu pojedinaca i nacija je Nigerija u kojoj preko 90% muslimana i gotovo 80% hrišćana svoje samoodređenje identifikuje sa verom kojoj pripada. U Nigeriji više od četvrt veka besni (glavni) ekonomsko-religijski sukob između muslimanskog severa i hrišćanskog juga koji je do sada odneo gotovo 20,000 žrtava kao i unutar konfesionalni sukobi manjeg intenziteta između šiita i sunita, odnosno, katolika i protestanata. Nigerija, sa preko 140 miliona stanovnika, ujedno je i afrička zemlja sa najvećim brojem poštovalaca izvornih animističkih kultova i verovanja.

Pazi zombi

velickovic@blog — Tue, 30 Oct 2007 09:42:09 +0000

Putnici lokalnog voza u nemačkom mestu Bad Segeberg na smrt su se isprepadali kada su u vozu otkrili telo mladića čije su ruke i lice bili prekriveni krvlju. Nakon što su bezuspešno pokušavali da ga dozovu svesti, putnici su zaključili da je mrtav i odmah pozvali policiju. Voz je zaustavljen u Bad Segebergu a pored policije na mesto „zločina“ izašla je i ekipa hitne pomoći. Umesto mrtvaca lekari hitne pomoći „otkrili“ su 24-ogodišnjeg mladića koji je, kako se ispostavilo, pijan zaspao pri povratku sa predproslave Noći Veštica (Halloween, Poklade o.a.) u Hamburgu pritom noseći na sebi masku „Krvavi zombi“. Njegova greška je što je za povratak kući odabrao liniju voza koja prolazi kroz ruralni deo Nemačke još uvek neiskvaren „stranjskim“ običajima. Nakon što je, uz intervenciju bolničara, sa sebe skinuo masku mladiću je dozvoljeno da nastavi putovanje.

Sad zamislite da se ovako nešto desi u srpskom vozu! Ne da putnici ne bi pokušali da „žrtvu“ ožive, ili daleko bilo da pozovu hitnu pomoć – čemu to kad do prvog doma zdravlja ima bar 5 sati vožnje – već bi verovatno na’vatali kakvog popa da pokojniku održi opelo, zombija izbacili na poslednju platformu voza i potom se pravili blesavi – a i ko bi se normalan zamajavao s’ policijom na ovu skupoću.

Napišite štogod protiv zlostavljanja bilo koje vrste

velickovic@blog — Thu, 27 Sep 2007 07:38:43 +0000

Religija je kao nož. Ako je koristite za sečenje hleba – dobra je. Ako je koristite da bi odsekli ruku vašeg komšije – loša je.

Religion is like a knife. If you use it to cut bread, it’s good. If you use it to cut your neighbor’s arm off, it’s bad.

Bil Klinton prilikom predstavljanja avganistanskog Predsednika Hamida Karzaia na godišnjoj konferenciji Klintonove Globalne Inicijative (The Clinton Global Initiative) citirao je, takođe prisutnog, afričkog biskupa Dezmonda Tutua.

Šta (naopako) uče petake

velickovic@blog — Sat, 22 Sep 2007 09:14:16 +0000

Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) „za svačiji ukus“, emisije „zabavnog“ karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam („zahvaljujući“ SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz „Da li ste pametniji od đaka petaka“

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. „Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!“ Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, „Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?“ Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – „Ček malo, baš da vidim kako uče petake.“ Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. „Zanemarivanje“ žena je „stara boljka“ hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam „opšteprihvaćen“ odgovor. Problem je što odgovor „po Bibliji“ ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz „Svete knjige“ na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori „muško i žensko, stvori ih“
Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po „iskazanom znanju“ nastava veronauke u srpskim školama zapravo je „bubanje“ dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da „bar malo“ misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će „puškice“, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni „vo vjeki vjekovah“.

Bog o „kvalitetu sopstvenog dela“

Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

„Po Bibliji“, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o „kvalitetu sopstvenog dela“, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je „mož’ da bidne ne mora da znači“ primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da „zdravo za gotovo“ prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se „pojašnjavaju“ biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!

Šta ide posle karikatura

velickovic@blog — Fri, 21 Sep 2007 07:50:21 +0000

Najčitaniji dnevnik u Bangladešu, Protom Alo, objavio je 17. septembra šaljivi strip sa slike gore u 431. po redu satiričnom dodatku Aalpin koji se dobija uz svaki primerak novina. Tekst koji pojašnjava strip pod nazivom „Ime (Naam)“ otprilike ide kao „pita čika dete …“

Čika: Kako se zoveš mali?
Dečkić: Babu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Babu. Kako se tvoj otac zove?
Dečkić: Abu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Abu. Šta ti je to u krilu?
Dečkić: Muhamed mačka.

Naizgled bezazlena šala koja ismejava svakodnevnu situaciju u ruralnom Bangladešu, gde je običaj da se ime Proroka stavlja ispred sopstvenog, pretvorila se u skandal onog trenutka kada su islamski fundamentalisti u njoj prepoznali nepoželjne aluzije na ime Proroka, koje se jel’ te, ne sme „zalud prizivati“. Tokom protesta koji su usledili zbog „dečije šale“ spaljivani su primerci spornog izdanja a zahtevi protestanata bili su zabrana novine kao i hapšenje izdavača, odgovornog urednika i autora stripa. Prve „žrtve“ pale su već istog popodneva – Arif Rahman, 20-ogodišnji karikaturista, slobodnjak koji se potpisao kao autor stripa, uhapšen je u svom stanu i priveden u policiju. Istovremeno sama novina je iz prodaje povukla sve primerke spornog satiričnog dodatka a odgovorni zamenik urednika Aalpina dobio je „neminovni“ otkaz pravdan „bezobzirnošću“. Već sledećeg dana (A Boga mi i sledećeg!) Protom Alo je na naslovnoj strani objavio izvinjenje glavnog urednika a istog dana održan je i sastanak predstavnika vlasti i vodećih tumača islamske religije na kome je ovaj incident označen kao pokušaj „destabilizacije zemlje i državnog uređenja“ što je za zemlju koja je od svog nastanka 1971. godine do danas preživela 14 šefova države i najmanje 4 vojna udara ozbiljna osuda. Situacija je postala toliko ozbiljna pa su i urednici drugih novina koje izlaze u Bangladešu danas uputili pismo Vrhovnom Islamskom Savetu da „prihvati“ izvinjenje koje je Protom Alo uputio u dva navrata te da novini oprosti nenamernu grešku.

Sve ovo nije doprinelo padu tenzija jer islamski fundamentalisti nastavljaju sa pritiskom na vlasti (održava se uz svesrdnu pomoć vojske) da se i glavni urednik Protom Alo-a Matjur Rahman, dobitnik Magsaysay nagrade za novinarstvo 2005. godine i ikona slobodne štampe u Bangladešu, uhapsi a dnevnici Protom Alo i Daily Star, iako u „zaveri“ nije ni učestvovao (sic!), zabrane. Uporno insistiranje islamskih fundamentalista da se „stvari isteraju do kraja“ otkrilo je i pravi motiv protesta zbog dečije šale – želju da religijski autoriteti iskoriste prirodan strah vlasti, koja se oseća nesigurnom a održava uz vojnu (po)moć, u sopstvenoj borbi na gušenju sekularističkih ideja i pokreta. Na taj način se ovakvi „bezazleni“ događaji koriste kao povod za hajku i pritisak na sve one koji ne „razmišljaju u skladu sa načelima jedne i jedine prave vere“ pri čemu principi vere nemaju gotovo nikakvog uticaja na delanje učesnika.

Bog je terorista!

velickovic@blog — Tue, 18 Sep 2007 08:32:26 +0000

Državnom Senatoru iz Nebraske (SAD) Erniju Čejmbersu dozlogrdilo je više da svakodnevno gleda vesti o neizlečivim bolestima, nedostatku hrane, sušama, poplavama, zemljotresima, olujama, ratovima i genocidu diljem Sveta. Čejmbers koji je na položaju Senatora neprekidno poslednjih 37 godina (pre senatorskog posla držao je uglednu poziciju brice u svom okrugu) smatra da su sve ove nesreće, uključiv i one iz budućnosti, zapravo teroristička dela, odnosno pretnja istima, čiji je inspirator i počinilac jedna jedina osoba. Pošto je pronašao krivca iznašao je i način kako da reši sve probleme ovog Sveta – prošlog petka podneo je tužbu Sudu okruga Daglas protiv okrivljenog „sa više nadimaka, imena, titula i namena, prisutnog na svim mestima u isto vreme (sveprisutan) i po sopstvenom pisanom priznanju počinilac navedenih terorističkih dela“ – pogađate, iza pravne terminologije krije se ni manje ni više do sam Bog! Senator Čejmbers u tužbi traži od Suda da okrivljenom izda obaveznu naredbu da ovaj „bezuslovno prekine sa vršenjem terorističkih akcija i prekine sa terorističkim pretnjama“ koje upućuje kako ogromnom broju ljudi tako i građanima izborne jedinice Senatora Čejmbersa.

Optuženi nije bio dostupan za komentare a nije poznato ni na koju, od brojnih adresa, će mu poziv za suđenje biti upućen … naravno ako do suđenja bude došlo.

Karikatura od 100,000 dolara

velickovic@blog — Sat, 15 Sep 2007 11:09:20 +0000

Dobro nije bukvalno karikatura vredna 100,000 dolara već glava autora, Larsa Vilksa, za koju je vođa Al-Kaide u Iraku, Abu Omar al-Bagdadi, ponudio spomenutu sumu. Autor čija je karikatura početkom prošlog meseca objavljena u švedskom dnevniku Nerikes Allehanda već je ranije bio u sukobu sa istom tematikom. Vilks je bio jedan od 12 autora koji su septembra 2005. godine objavili svoje karikature Proroka Muhameda u danskom Jyllands-Posten-u što je izazvalo globalne proteste muslimana širom Sveta i dovelo do bojkota danskih proizvoda u islamskim zemljama.

Evo kako Lars Vilks, uprkos pretnjama s’ kojima je suočen, duhovito obrađuje temu „podobnog“ prikaza lika Proroka

Karikatura Proroka crtana nevidljivim mastilom

Prethodni članak u serijalu

Članci u seriji Karikature Proroka Muhameda

Mrtav ozbiljan plakaće Bogu na ramenu

velickovic@blog — Mon, 03 Sep 2007 22:30:24 +0000

Za par sati u prodaji će se pojaviti knjiga Roberta Drejpera (Robert Draper) pod naslovom Dead Certain: The Presidency of George Bush (Mrtav ozbiljan: Predsedništvo Džordža Buša) sačinjena od šest privatnih intervjua sa Predsednikom SAD. U njoj ćete, pored osvrta na poslednjih 7 godina kao i planova Buša Juniora za budućnost, moći da pročitate i kako se najmoćniji čovek na Svetu često isplače „ne možete izbrojati koliko suza“ te da u tu namenu na raspolaganju uvek ima rame za plakanje, pogađate, ni manje ni više – Božije!

Šalu na stranu (premda Buš Junior ne misli tako), New York Times (potrebna registracija) je, uz dozvolu autora, objavio kako osnovne podatke o nastanku knjige tako i par izvoda iz iste. Predsednik SAD koji je u vreme svog Predsedništva za sve, osim za sopstvene birače, naličio vanzemaljcu tek prispelom sa planete Klingon planira da zarađuje „držeći predavanja ne bi li ponovio staru garderobu“ jer, kako sam primećuje, njegov otac zarađuje 50-75,000 dolara, a njegov prethodnik Bill Clinton „zarađuje dosta novca“ po predavanju. Bušu mlađem ne izgleda nestvarna ni situacija u kojoj bi se od dosade branio odlaskom na svoj ranč u Teksasu, premda se nada da će najviše vremena provoditi na imanju u Dalasu i u svom „fantastičnom Institutu Slobode“ (Freedom Institute) namenjenom promociji demokratije i edukaciji mladih demokratskih lidera širom Sveta. Što se tiče dva mandata u Beloj kući koji će se završiti početkom 2008. godine neizbežno je bilo i pitanje vezano za vojnu intrvenciju u Iraku. Priznajući greške, poput raspuštanja regularne vojske Sadama Huseina i donošenje odluka koje su bile nepopularne kako u SAD tako i u Iraku, Predsednik Buš tvrdi kako je sve vreme sprovodio politiku u koju je iskreno verovao a svoje predsedništvo sumira sledećom izjavom – „Doneo sam odluku da budem vođa. Prvo, to vas čini nepopularnim, drugo, ljudi vas optužuju za jednostranu aroganciju, što je možda i istina. Međutim, pravo pitanje je da li je Svet bolje mesto za život kao rezultat vaše politike?“

Nadam se samo da će Buš mlađi kad tad smoći hrabrosti da ocenu „fantastičnih“ rezultata svoje politike „lično“ zatraži i od hiljada Iračana čiji najmiliji svakodnevno umiru poslednje 4 godine bilo kao direktna bilo kao kolateralna šteta politike američkog Predsednika – možda već krajem ove godine (slučajno u vreme novih izbora i kraja njegovog mandata o.a.) za kada predviđa konačan uspeh svoje politike i kraj ustanka protiv američke okupacije u Iraku. Uostalom kako sam Predsednik kaže „U 62. godini ste zaista mladi, a ja ću već izgubiti svoje Predsedništvo“ – vala i bilo je vreme!