Veličković::blog » Putovanja

Are we there yet?

velickovic@blog — Thu, 04 Oct 2007 08:17:57 +0000

Ova čuvena, milion puta ponovljena, rečenica iz jedne od epizoda serijala The Simpson’s idealno bi mogla biti primenjena i na netom osnovanu indijsku low-cost (jeftinu) avio-kompaniju koja za samo 3 Eura nudi „let nikuda“!

Penzionisani inženjer avijacije Bahadur Čand Gupta otkupio je 2003. godine rashodovani Airbus A300 i parkirao ga u predgrađu Nju Delhija gde dočekuje svoje „maštovite putnike“. I pored očitih nedostataka, poput jednog krila i dela repa, Gupta dočekuje putnike u ulozi „kapetana vazdušne lađe“ i vodi ih na kružni let oko Delhija dok se njegova supruga sa još četiri člana posade brine o potpunom ugođaju tokom „leta“. Činjenica da toaleti ne rade, da se pogled kroz prozor (nimalo zanimljiv) nikada ne menja, da je turbulencija vokalna, da u pozadini bruji generator koji pokreće klima uređaje, nimalo ne umanjuje „doživljaj leta“ putnicima iz zemlje u kojoj je jedva jedan procenat stanovništva imao prilike da leti pravim avionom. Otuda možda i ushićena izjava jedne od putnica nakon imaginarnog leta koja svoje novo iskustvo opisuje kao „mnogo lepše no što je mogla da zamisli“.

Kakadui kakaduču

velickovic@blog — Tue, 18 Sep 2007 07:14:48 +0000

a papagaji papagaču ili papagajišu … nemojte sa mnom da raspravljate … tako kaže Milutin nakon jučerašnje celodnevne avanture po glavnom nam gradu voljene domovine i pripadajućem mu ZOO vrtu „Dobre nade“. Kako je sve to izgledalo iz mog ugla pogledajte u galeriji Mali Milutin u Beogradu a za par dana biće i nove galerije sa fotografijama Il Piccolo fotografa.

Bog se vraća na nebo?

velickovic@blog — Tue, 28 Aug 2007 14:42:32 +0000

Trendu osnivanja avio kompanija koje putnicima nude prevoz po cenama „za decu i vojnike“ (low-cost u originalu) nije mogla da odoli ni katolička crkva koja, kao i druge crkve, od davnina polaže ekskluzivna prava na Božije obitavalište a ni blagodeti ovozemaljskog života nisu joj strane (a Boga mi ni nepotrebne). Od juče hodočasnici koji žele da posete svete zemlje i svetilišta poput Lurda u Francuskoj, Fatime u Portugalu, Santjago di Kompostele u Španiji ili manastir Jasna Gora u Poljskoj imaju jedinstvenu priliku da putuju low-cost kompanijom pod ličnom zaštitom njegove Svetosti Pape. Reč je o ekskluzivnom 5-ogodišnjem ugovoru koji je Vatikan sklopio sa čarter kompanijom Mistral Air osnovanom davne 1981. godine od strane italijanskog špageti glumca Bada Spensera i koja se do sada bavila isključivo prevozom robe i poštanskih pošiljki. Novi prevoznik letove će obavljati Boing-om 737 sa 150 mesta a zbog nepostojanja uslova za izgradnju aerodroma u samom Vatikanu koristiće se aerodrom Leonardo Da Vinči u Rimu kao i još 6 aerodroma širom Italije. Božiji prevoznik svoj prvi let je obavio juče na liniji Rim-Lurd kojom prilikom su hodočasnici bili pažljivo birani među sveštenstvom i bogougodnim (čitaj značajnim) vernicima a plan je da se godišnje preveze bar 150,000 putnika. Iskustvo tokom leta biće dopunjeno religijskim video projekcijama a, kako se obećava, posada aviona biće specijalizovana za verska putovanja, šta god to značilo. Na fotografiji možete da vidite sedišta za hodočasnike ukrašena natpisom „Tragam za tvojim likom Gospode„.

Najzanimljiviji komentar konkurencije na početak rada božijeg prevoznika sigurno dolazi od veterana u low-cost avio-prevozu, irskog Ryanair -a: „Mi već činimo čuda sa kojima ni Papin šef ne može da se meri, prevozeći putnike u Santjago di Kompostelu po bogougodnoj ceni od 10 Eura!“ Ostaje otvorenim i pitanje da li su hodočasnici spremni da za sveta putovanja izdvoje veću sumu u zamenu za potpuno duhovno iskustvo ili će se i sami, poput Pape Benedikta XVI koji koristi privatne čarter kompanije, odlučiti za hodošašća u sopstvenoj režiji.

Dopuna, 30. avgusta – Uprkos Božijoj promisli koja je rukovodila prvu grupu VIP hodočasnika na poklonjenje u Lurd, aerodromska policija im ipak nije dozvolila da sa sobom u avion unesu više od 100ml Svete vodice u skladu sa važećim merama za sprečavanje terorizma u avio saobraćaju.

Moja prva ribica

velickovic@blog — Wed, 22 Aug 2007 21:30:14 +0000

Ma nije bukvalno moja i nije ništa bezobrazno ako je neko zato došao ovde. Danas sam Milutina vodio po prvi put na pecanje i za divno čudo pokazao se kao „snažan i brz Transformers“ jer je od autobuskog stajališta do pecaroškog raja trebalo pešačiti dobrih sat vremena kroz predivne predele koji okružuju kragujevačko jezero Vodojaža u naselju Trešnjevak. Bilo je malih problema sa kontriranjem i nameštanjem gliste na udicu (prevaziđeno uz nesebičnu tatinu pomoć) ali je početnička sreća, kako smo se pravdali ostalim ribolovcima koji nisu upecali ništa, ipak prevagnula – tri potočne mrenice po starosrpskom sportskom principu „pogledaj, omiriši i vrati u vodu“ – za početak dovoljno!

Sad ako Supergirl kojim slučajem kad (još malo) poraste prihvati belu ribu kao neodvojivi deo svoje viševekovne ishrane voljni smo razmotriti kakovu ozbiljniju ponudu ponosnih roditelja – mislim nek’ se deca upoznaju, razmene iskustva (ovaj moj mali ubiva EduBuntu GNU Linux), pa ako se slažu lako će se dogovorimo …

Mirko ide u Grčku

velickovic@blog — Sat, 10 Jun 2006 05:57:46 +0000

Došlo je vreme da Mirko Alvirović, večiti voditelj i „vlasnik“ emisije SAT, promeni svoju rutu za letovanje. U specijalu koji se emituje na prvom programu javnog servisa u nedelju Mirko će nas „voditi“ u Grčku! Ove sezone, po preporuci SAT-a, neće biti tradicionalnog lomatanja na ruti Beograd – Petrovac na moru na kojoj Mirko poznaje svaku rupu, pamti postojeću i nepostojeću horizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju, sa setom (valjda) se priseća svih radova srpskih (oko Prijepolja) i crnogorskih (u kanjonu Morače) putara a mentalno je spreman da u svakom trenutku da precizne podatke o dubini ulegnuća na kolovozu i procentu opasnosti od odrona za svaki kilometar puta. Umesto dugog putovanja ka „drugom oku u glavi“, od nedavno, gle čuda, inostranstvo, Mirko, stimulisan kamerama javnog servisa, rešio da ove godine kad već mora po prvi put da putuje u inostranstvo bar izabere koje. A gde bi Mirko nego u nama blisku, pravo-pravoslavnu i prijateljsku Grčku, nepravedno zapostavljenu zbog pritisaka koje je Mirko donedavno trpeo od „poslednjeg komunističkog režima“ u Evropi.

Sad da li je Mirku žena našla davno izgubljeni pasoš pa ovaj rešio da malo vežba ruski koji je koliko onomad učio u školi ili je možda Mirko pročitao neki od potresnih putopisa doktora Koštunice sa njegovih brojnih „šjetovanja“ u Hilandaru. Ko će ga znati. Kako bilo, nemojte da očekujete da Vam Mirko ispriča, ne daj Bože emituje snimke, kako je čekao u redu za Grčku vizu, kako se zbog toga osećao nelagodno, kao neki, daleko bilo, kriminalac il’ još gore ilegalac. Oko viza za odlazak iz Srbije (a kako bez vize) koje nam zemlje EU „krvavo naplaćuju“ javni servis ima jasnu politiku – cena može, razlozi nikako.

Srećan Vam put Mirko !

Izmena, 25. jun 2006.

Izvinjavam se Mirku Alviroviću jer sam pre vremena „otpisao“ njegovo putešestvije u nezavisnu i samostalnu Crnu Goru. Mirko je danas premijerno otputovao u Budvu, usput zivkajući ministre iz obe države i posećujući „prijateljski nastrojene“ usputne birtije.

Odoh, bidoh, vratia se

velickovic@blog — Mon, 12 Sep 2005 18:46:44 +0000

E, konačno kuća. Ceo dan visim na mreži, ne mogu da stignem da pokupim update za SuSE i pročitam poštu. Elem, nakon 12 sati putovanja od Nesebara do Kragujevca zahvaljujući kumu stigli smo jutros oko 4 doma.

Ukratko o putu – kao i svaka agencija i Argus baš ume da izbere usputne mehane na svojim putovanjima. U Bugarskoj je autobus pravio pauze u dva usputna „hančeta“ dok je vrhunac bio u Srbiji. Odmah nakon prelaska granice restoran „Balkan“, a tamo, pišanje 20 kinti premda i da je džabe WC ne bi bio ništa prljaviji. Tetovirani Baja u prozorčetu između dva toaleta razdvaja polove, sa štosom dinara u rukama (krupnije novčanice) i gomilom site na stolici. Hladan sendvič, suva rana, 80-150 dinara, voda VODA, mala, 50 dinara ostale cene ne znam i to mi je bilo dosta što sam video i čuo. Fiskalni računi, jok BRE, rekao Dinkić mi smo oslobođeni od fiskalizacije, pa nas je bre Sloba sponzorisao na otvaranju … Šta ćeš srpska posla, oni hančići po Bugarskoj imali su bar iste cene kao i u ostaku Bugarske samo im je kurs Evra bio „nešto“ niži, a ovi naši „razbojnici“, ma kažem Vam srpska posla. Do izlaska sa autoputa kod Batočine nisam mogao da se skrasim a događaj dana bila su zaključana vrata i moja mama koja se po preporuci lekara uveče nakljuka pilulama za pritisak (čitaj; bensedini) i do ujutru Tralalala HrrrK. Kad kamenje po krovu, prozoru i limariji nije urodilo plodom morao sam da testiram prozore na upotrebu sile. Po običaju zapao mi najgori za penjanje, muka, al dete plače, oće unutra da se igra sa gusarima (bole njega, on se razbio od spavanja u autobusu), šta ću penji se pa šta bude.

Probudim se jutros oko 10 i … ma ovo posle je bezveze. Nastaviću se sutra … možda sa nastavkom priče o Amway-u, traži neki potencijalni distributer nastavak …

Nesebar Dan Neki

velickovic@blog — Fri, 09 Sep 2005 08:08:39 +0000

Elem, supruga i dete su ostali u sobi iako je ovo prvi „pravi letnji“ dan – ni daska vetra, sunce pece, a osip koji mi se pojavio kao posledica prvog izlaganja suncu nakon 17 godina primio je svoj prvi tretman „sas specijalnu mast“. Milutin se, jelte, razboleo. Sinoc je tata zaboravio da mu obuce trenerku kada smo iz zavetrine hotela otisli da gledamo talase pa je mala pupa nastradala. Ovakav dan, nazalost bez oblaka, iskoristicu za setnju po starom Nesebaru i naravno za fotografisanje. Slike slede po svemu sudeci kada se vratim u Srbiju.

A da, umalo da zaboravim – jebali su me ruznog (i debelog) ovi drugari iz Telekoma sa Roaming uslugom. Od 600 dinara kredita ostalo je nepunih 17 dinara i to sve za jedan poziv od 2.05 minuta i 5-6 poruka – toliko o Srbiji u 21. veku. @#%$$#@%$% majku im lopovsku!!!

P.S. Ovde se u bioskopu daju Ratovi Zvezda Epizoda III a tip pored mene mrtav ladan taj isti film gleda javno u Internet klubu, i to bez DVD-a na masini!!! Jos jedan prilog borbi protiv piraterije na prostoru Balkana …

Dopuna 12/09/2005 – evo sad konačno može i slike.

Prvo kupanje u moru

velickovic@blog — Tue, 06 Sep 2005 18:41:49 +0000

Mali MIlutin se posle par dan po prvi put odlucio na ulazak u more, odmah tu u blizini „gusarskog“ broda. Bice da mu je hrabrost pridosla kad mu je tata objasnio da je kapetan Kuka na zasluzenom odmoru u Tunisu … slike slede kad bude moglo …

Dopuna 12/09/2005 – evo sad konačno može i slike.

Nesebar Dan 3.

velickovic@blog — Sat, 03 Sep 2005 08:35:01 +0000

Evo i tog cuvenog pogleda na more sa terase nase sobe sobe – crno-belo – al’ namerno! Vec sam napisao u prethodnom zapisu – nema Internet kluba sa CD pristupom – jedva sam naleteo na ovu rupu od igraonice. Kako kazem CD – tako iskolace svoje lepe Bugarske oci i na maternjem jeziku kazu Njemajt a posle toga nece ni da pricaju sa Vama, k’o da su se, ne daj Boze, ne znam kako silno uvredili.

Elem, vetar duva, juce sam se smrzo u vodi, tacnije oni delovi tela koji su bili van vode su se dobro ohladili na vetru. Danas idemo u obilazak lokalnih znamenitosti pa na neki bazen posto ovaj mali nikako da se odluci da zagazi u more. Oseca se dete valjda neko isfrustriran kad onako mali ne vidi gde je kraj mora …

Nesebar Dan 1.

velickovic@blog — Fri, 02 Sep 2005 18:57:52 +0000

Elem, stigli smo u Nesebar negde oko 10 po nasem vremenu (nasa slova fale jer u Internet caffe-u prekoputa Hotela su dostupne samo Engleska i Bu(l)garska tastatura). Mesto izgleda super, bar za mog klinca koji je poludeo za toboganima, kucicama na drvetu, brodovima i za morem uopste. Ni ja, ni supruga, ne zaostajemo za njim – nakon 17 sati putovanja i zeleznicki WC izgleda super. Po prvi put smo za sva tri obroka bili zajedno. Nazalost, vreme je danas bilo lose kroz celu Bugarsku pa nije bilo sanse da se okupamo. Cene slicne srpskim „provincijalnim cenama“ (daleko ispod onih na crnogorskom primorju) kako po pitanju hrane tako i za pice. sat Net-a 2,50 Leva (120 kinti) na kablovsku vezu.

Jebote ubi me ovo pisanje sa engleskim alfabetom, ko da kucam u Win-u 95 !!!

Bilo je frke sa smestajem? Neko se u „organizaciji“ aranzmana zajebucnuo pa je 3-krevetna soba za porodicu Velickovic isparila medju hrpom papira. Na kraju ponudili su nam sobu sa neispravnom klimom, u kojoj umesto zidne sijalice stoji lampa na produznom kablu koji je prilepljen klasicnim selotejpom na uticnicu (ili ono sto je ostalo od nje). Glatko sam odbio i na kraju smo prihvatili kompromis – dvokrevetna soba na vrhu Hotela (13 sprat, sic!), sa friziderom, klimom i predivnim pogledom na more, Stari i Novi Nesebar. Ma meni je i frizider bio dovoljan, a zena i klinac su ionako bili toliko iscrpljeni da im je bilo svejedno.

Sto se slika tice imam par DOBRIHHHH, ali nazalost ne mogu da ih okacim nemam pristup CD-u ni fotoaparatu u ovom caffe-u – kazu bice sutra. A do sutra – spavanje!!!

Dopuna: Evo stizu polako i slike, nema Internet kluba sa dozvoljenim pristupom CD-u ni od korova…