Veličković::blog » Porodica

Tu sam, tu sam

velickovic@blog — Tue, 14 Oct 2008 20:04:03 +0000

Novo prijateljstvo – akvarijum ZOO vrta u Jagodini

Nažalost od posla ne stižem ni sa porodicom da provodim više vremena a kamo li da redovnije pišem – ovu sličicu sa nedeljnog izleta po Pomoravlju nisam mogao da ne podelim sa blogosferom …

Smrtna Grčka pravoslavna svadba

velickovic@blog — Tue, 12 Feb 2008 22:38:08 +0000

Tridesetšestogodišnja Kim Sjostrom venčala se sa Tedijem Efkarpidesom (Teddy Efkarpides) 19. januara u gradiću Dejvi (Davie), Florida, SAD, Venčanje je organizovano u sali osnovne škole u kojoj je predavala prvacima a njene kolege su joj, u skladu sa njenom životnom željom i poreklom mladoženje, priredile svadbenu ceremoniju po ugledu na njenu omiljenu filmsku komediju Moja velika mrsna grčka-pravoslavna svadba (My Big Fat Greek Wedding) – nažalost, izgleda da joj nije bilo suđeno!

Sve kao na filmu – mlada je imala odgovarajuću frizuru i toaletu, u rukama buket plavo-belog cveća u bojama grčke zastave, venčanje je obavio pravoslavni sveštenik, svirala se samo grčka muzika. Venčanje kao iz bajke, gotovo savršeno, sve do onog trenutka kada je mladi par, nepunih sat vremena nakon sudbonosnog „Da“, izašao na podijum da odigra svoj prvi mladenački ples. Mlada se prvo požalila na vrtoglavicu, nedugo zatim posrnula i pala na podijum. Napori prisutnih, kao ni pokušaji ekipe hitne pomoći i lekara obližnje bolnice na oživljavanju nisu urodili plodom – Kim Sjostrom preminula je od srčanog udara – „jedini zvanični dokument na kome nosi prezime koje je tako žarko želela (grčko Efkarpides o.a.) je njena umrlica“ – kaže ožalošćeni mladoudovac.

Kim Sjostrom je u svojim dvadesetim godinama već imala srčani udar – bila je „slika i prilika“ (i to bukvalno) osobe sa mladalačkim dijabetesom koji se javlja, najčešće, kao posledica nepravilne (savremene) ishrane i posledične gojaznosti.

Noć pred badnje veče

velickovic@blog — Sun, 06 Jan 2008 07:24:24 +0000

Završava se Tucindan, ulazimo u Badnji dan, spremamo za badnje veče i unošenje „modernizovanog“ badnjaka. Noćas, nešto iza tri, budi me Milutin, bunovan, usplahiren:

- Tata, tata, tataaa!
- Molim sine?
- Znaš šta sam sanjao? (sam nastavlja) Sanjao sam neko morsko čudovište koje liči na foku! (što vole „Happy feet“ o.a.)
- Jel’ „plavoguzu foku“?
- ?!?
- Jel’ ti hladno?
- Neee … uuuuuhhhhaaaahhhhh …
- Spavaj onda!
- Aahhhhaaaa …

Nadam se da juče niste zaboravili na običaj kako se na Tucindan deca ne tuku pa bili verni, sujeverni, skeptični il’ pragmatični. Danas, na Badnji dan posvetite se svojoj porodici. Bili verni, sujeverni, skeptični ili pragmatični unesite uveče badnjak u stan ili kuću, kokodačite i pijučite, pobacajte orahe po ćoškovima, stavite koji svežanj slame na sto, počastite se posnom trpezom, suvim i svežim voćem … Nemojte mariti o paganskoj simbolici i hrišćanskoj „zloupotrebi“ staroslovenskih običaja, zanemarite politizaciju društva i crkve, zaboravite bar na tren svoje svakodnevne muke, budite uljudni i dobri – Badnji dan i Božić porodični su praznici (ne slave se k’o „Srpkova slava“ u kafani o.a.).

U dve reči – Srećna Nova

velickovic@blog — Mon, 31 Dec 2007 11:53:24 +0000

Da ne dužim … želim Vam da se isto tako dobro „snađete“ kao i moji klinci … i zdravlja naravno!

Danas nam je divan dan …

velickovic@blog — Tue, 18 Dec 2007 13:41:33 +0000

Danas mali Milutin slavi svoj prvi i poslednji peti rođendan. U rukama je „sladoled“ od vanile načinjen uz pomoć čistog šumadijskog snega … svi ste pozvani da se poslužite sa po dve kugle (možda može i dodatak, nisam pitao) uz obaveznu, bar jednu strofu, pesmice „Danas nam je divan dan“ … kao što i sami vidite Milica se već uveliko poslužila …

Download audio file (rodjendanska.mp3)

A što?

velickovic@blog — Wed, 21 Nov 2007 07:38:31 +0000

Sveže, ovog jutra, pre nego što smo se umili i obukli (što bi vi mladi rekli – pre no što smo pomuzli krave).

Milutin (unjkavo): A što ja moram svaki dan u obdanište?

Tata (kako god): Pa dobro Milutine ne ideš baš svaki dan. Ideš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ne idemo Subotom i Nedeljom. Kad još malo porasteš i kreneš u školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i nikad Nedeljom. Pa kad još porasteš i kreneš u srednju školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i takođe nikad Nedeljom. Onda još porasteš, kreneš na Fakultet, pa ideš na predavanja i vežbe Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, učiš i spremaš ispite Subotom i, uglavnom, Nedeljom. Najgore je Sine posle toga – ako budeš imao sreće da se zaposliš – radićeš i Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, pa i Subotom i Nedeljom

Bezgrešno začeće na robiji

velickovic@blog — Tue, 30 Oct 2007 20:33:15 +0000

Uprkos zabrani privatnih „poseta“, uključujući i suprugu, tokom odsluženja više doživotnih robija, jedan od vođa napuljske mafije – Kamore, 64-ogodišnji Rafael Kutolo, postao je danas otac. Kutolov sin iz prethodnog braka poginuo je u svojoj 25. godini u mafijaškom obračunu a sa sadašnjom suprugom Kutolo se venčao u zatvoru davne 1983. godine i par nikada nije ni imao priliku da „konzumira“ svoj brak. Stroga pravila života u zatvoru za mafijaške šefove nisu Kutola omela da nakon 6-ogodišnje bitke na Sudu konačno dobije odobrenje Suda za ulazak u program veštačke oplodnje jer kako sam priznaje „u zatvoru ću umreti a moja poslednja želja je da supruzi podarim dete“. Njegova supruga Imakolata (Immacolata – bezgrešna, čista o.a.), nakon porođaja u bolnici u Napulju izjavila je kako će učiniti sve da devojčicu sačuva od Kamore – „ne želim čak ni da čuje tu reč koja za sve nas označava samo patnju i bol“.

Srećom po ponosnu srbadiju pa se ovako strog tretman prema pripadnicima „organizovanih zločinačkih udruženja“ sa prostora bivše Jugoslavije ne primenjuje i u haškom pritvoru inače bi se div-junak Nebojša Pavković dobrano pomučio oko konzumiranja sopstvenog braka – kao da mu ćelijica mala već dovoljno problema nije zadala.

Internet beba

velickovic@blog — Sat, 18 Aug 2007 10:41:10 +0000

Jedan kineski par je u potrazi za imenom koje će novorođenom sinu obzbediti „svijetlu i slavnu“ budućnost iznašao rešenje u engleskom znaku @ (at – ei ti, et) ili ti obaveznom znaku za milijarde e-mail adresa na mreži svih mreža. Nažalost, ime se nije dopalo zvaničnicima kineske državne administracije koji su, strogo se prodržavajući propisa koji zabranjuje korišćenje znakova stranih alfabeta i manjinskih jezika koji se govore u Kini, odbili upis deteta pod ovim imenom.

Nije pomoglo ni objašnjenje oca internet bebe da se na mandarinskom dijalektu engleski znak @ može čitati i kao „ai ta“ što znači „volimo ga“ – kineski zvaničnici ostali su uporni u odluci da ne dozvole ovu novotariju na jeziku koji kineska srednja klasa naziva Kingleski (Chinglesh) – uostalom zamislite probleme malog „volimo ga“ kod otvaranja e-mail adrese …

Ljubičasta krava

velickovic@blog — Thu, 16 Aug 2007 18:57:30 +0000

Pa sad vi njima objasnite da ne postoje ljubičaste Milka krave!

Živ, živ, živ niko nije kriv

velickovic@blog — Mon, 13 Aug 2007 22:40:02 +0000

Oluja koja je u petak protutnjala kroz Kragujevac i okolinu u naše malo dvorište donela je nezvanog gosta – limeni krov sa, kako smo kasnije ja i Milutin otkrili, zgrade u Glavnoj ulici udaljene kojih 100-njak metara. Ovo je već drugi put da letnja oluja u naše dvorište dovlači tuđe krovove, na svu sreću bez ozbiljnijih posledica ni po ukućane ni po samu zgradu. Početna tačka putovanja limenog krova bila je sa ravnog krova obližnje zgrade na kome je drug Predsednik (čovek se zove i preziva baš kao bivši Predsednik – Slobodan Milošević) kućnog saveta za sina proširio nekadašnju vešernicu, limenim krovom pokrio deo terase (ravnog krova) i tako se (bespravno?) proširio za kojih 20-ak kvadrata sa prelepim pogledom u strogom centru Grada. Srećom limeni krov je na svom putu srušio (i drugi) zidani odžak i polomio limeni dimnjak restorana u podrumu susedne kuće što je bilo dovoljno da ne uleti u atelje u kome sam se ja u trenutku „sletanja“ nalazio na zadatku „spašavanje elektronike od gromopuca„. Komšijski poklon je pokidao strujne vodove i odbio se od zida kuće, tik ispod prozora ateljea, da bi putovanje završio u hrizantemama.

O.K. nevreme je prošlo, krenulo se sa utvrđivanjem štete. Ništa naročito – palo par crepova, na par mesta vetar je nanosio kišu, malo prokislo – kažem ništa naročito, dešava se. Odsečem one pokidane žice od struje, još su pod naponom, da se neko ne „opeče“, operem dvorište od blata pa hajde da vidimo čiji je krov – veliko parče ne mogu sam da ga pomerim pa bi red bio da vlasnik sam dođe po njega. Slučajno nađem stan čiji je krov sleteo u moje dvorište, skupile se komšije pa kofama i krpama skupljaju vodu i raščišćavaju lom. Kuc, kuc, dobar dan, takva i takva stvar, vaš krov … polomio odžake, udario u kuću, pokidao struju … Mislite da me čovek pitao (a znamo se iz viđenja 10 godina) da li je njegov krov koga povredio, treba li da nadoknadi štetu – jok bre, još počeo meni da kuka kako mu je to već druga godina za redom kako mu oluja nosi krov … sve mu poplavilo … dnevna soba (sa pogledom na grad iz ptičije perspektive) uništena … još i njegov izlapeli otac, drug Predsednik, koji je onako polupokretan dotrčao s’ drugog sprata poče da me davi … molim lepo … dođite vi kad tu završite po svoj krov i nosite se svi zajedno u tri lepe … ne baš tim rečima … jebiga dete Milutin bio sa mnom … vratim se kući da čekam vatrogasce ili ekipu elektrodistribucije da otkače onaj odžak od restorana koji se drži na komšijskom elektrovodu …

Sad stvarno ne znam šta da radim – mislio se da „komšiju“ prijavim za ilegalnu gradnju, za ugrožavanje opšte bezbednosti lica i imovine, da mu poruše tu ekskluzivu „od oca je ostanulo sinu“ ali me onda k’o grom iz vedra neba opasulji izjava glavnog gradskog menadžera, drugog čoveka lokalne vlasti, beskompromisnog borca protiv građevinske mafije u predizbornoj kampanji, Nebojše Vasiljevića a.k.a. tata Brade (tako ga zovu poslovni drugari – vlasnici bašti po pešačkim zonama i kragujevačkim pasažima). Kaže čovek kako su krovovi leteli uglavnom sa bespravnih objekata i zgrada nadzidanih pre desetak i kusur godina. Al’ ne lezi vraže, dodaje tata Brada, sad je teško utvrditi ko je za to kriv, ko su investitori a ko su bili nadzorni organi!!! Živ, živ, živ niko nije kriv! Puj pike ne važi, dodaje tata Brada, nema veze da li je objekat legalan, ako je bilo štete, svima ćemo da udelimo foliju, salonit i crep, naravno uz potvrdu mesne zajednice i samo sa „odabranih“ stovarišta. Sad što je jedno od „odabranih“ stovarišta komision (STRK Tajna) koji je registrovan za prodaju peciva i kolača, nije bitno, gazdaričin muž drži drugo „odabrano“ stovarište (SZTR Gigant) odmah tu u blizini pa će on, verovatno kolicima, da dobaci … jebiga gre’ota da se vlast i njojzi bliski na toliku štetu ne „ugrade“ bar malo … a ja da prijavljujem onog nesrećnika za 20 kvadrata … pa jebote nisam toliki skot da čoveka namestim da ga oderu „gradski stručnjaci“ za legalizaciju objekta a meni njegov krov ionako ne gine koliko kod sledeće oluje …