© Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ovih dana kragujevačkom (a mojom) čaršijom kruži jedan „fantomski“ DVD. Niste pogodili! Nije reč o „iživljavanju“ sredovečnih, a od sredine 90-ih i uspešnih, lokalnih „bizmismena“ sa podvedenim maloletnicama već o „ukomponovanom“ video materijalu sa obećanjima (poređeno sa sadašnjim stanjem) iz kampanje za gradonačelnika i gradsku Skupštinu 2004. godine u kome glavne uloge tumače perjanice sadašnje gradske vlasti. Sa naslovom pozajmljenim od legendarne britanske serije o braći Troter iz londonskog predgrađa Pekam, sa pitanjem „šta povezuje Kragujevac i London“, zapis se distribuira „ispod ruke“, namenjen uglavnom za gledanje i razmenu u „širem krugu prijatelja“. Autori filma su „zvanično“ nepoznati, kako oni koji su sve video materijale na vreme prikupili, sačuvali i osmislili projekat, tako i oni koji su ga tehnički sproveli u delo. „Nezvanično“ se zna da „kreativni tim“ iza projekta čini deo kragujevačkih demokrata (odbor demokratske stranke nije spreman da „potpiše“ autorstvo što zbog pretećeg prsta iz centrale – gradonačelnik i zamenik su na kvoti za narodne poslanike G17 – što zbog očekivanja da nakon lokalnih izbora uđu u deobu plena sa „braćom Troter“). Kako bilo, film je svakako pionirski pokušaj „modernizacije“ političke kampanje u Kragujevcu kombinacijom savremnih medija i „tradicionalnih“ načina distribucije (DVD, Internet, uzajmljivanje, ubacivanje u sandučiće itd.).

Pored pažnje koju mu je posvetila čak i velika „Politika“, video je izazvao i neskriveni bes „umontirane“ strane. Bilo je svačega – od demonstrativnog „krcanja“ CD-a uz komentar da će tako proći i autori istog, pa sve do „anonimnih“ poziva osumnjičenim „tehničarima-monterima“ uz pretnje upućene kako njima tako i njihovim porodicama.

Ono što nedostaje, a pouzdano znam da je „arhivirano“ i iskreno se nadam da će jednom izaći na svetlo dana, su događaji nakon preuzimanja vlasti u Kragujevcu – (neostvarene) pretnje hapšenjima i zatvorom uz blaćenje i progon čelnika demokratske stranke (tada se uz zaklinjanje Bogom pominjala i „korupcionaška“ video kaseta koja nikada nije izašla na videlo o.a.), monopolizacija u oblasti građevinskih radova i „procvat“ podobnih investitora, građevinara i projektantskih kuća, „uvođenje“ finansijera kampanje u posao sa nasipanjem „lokalnih“ džada, behatonizacija gradskih trotoara pod budnim okom funkcionera gradske vlasti, falsifikovanje putnih naloga kako bi poslužili kao dokaz na „montiranim“ suđenjima …

Materijal sa DVD-a dospeo je ovih dana i na YouTube – pogledajte – uprkos na momente sugestivnim propratnim komentarima spikerke, nećete se pokajati!

Kragujevačke mućke I deo

Kragujevačke mućke II deo

Kragujevačke mućke III deo

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U najavi nove uređivačke koncepcije jedinog kragujevačkog nedeljnika „Nezavisna Svetlost“ po prvi put se na srpskom medijskom nebu najavljuje specijalizovana rubrika za „kriminalce, siledžije, kokošare i njima slične s’ onu stranu zakona“. Ono jeste da smo od ranije upoznati sa konceptima poput „novinara mafije“, „mafijaških listova“ i „kriminalnih medija“ ali ovaj put sve pohvale i pokude za ovako originalnu zamisao treba poslati na adresu „Nezavisne Svetlosti“.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Objavljivanje ovih podataka, čini mi se, zapravo doprinosi rušenju mita o neprikosnovenosti VIP bloga B92 na domaćoj sceni. Ako i zanemarim dane kada poseta na ovom blogu „skače“ za 50-ak odsto usled objavljivanja novih članaka, ovaj blog, koji slobodno mogu svrstati u Top 50 srpskih blogova, ima bar za 30 odsto bolju prođu u srpskoj blogosferi.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Prateći statistike ovog bloga zbog B92 VIP efekta primetio sam i dosta poseta sa foruma Nataše Miljković, novinarke RTS, preusmerenih na zapis o reklamnoj kampanji „Kosovo je Srbija“. Konkretno, radi se o diskusiji posvećenoj emisiji „Kosovo: grešna ljubav?“ (Real media, 93Mb) emitovanoj 26. novembra 2007. godine na I programu nacionalnog servisa, u kojoj se kao učesnici pojavljuju dr Miljenko Dereta, Nadežda Milenković, Petar Petković, Dušan Savić, Katarina Radivojević i Vanja Bulić. Među mnoštvom diskusija posvećenih kako emisiji tako i predlozima za „konačno rešenje problema neprofitnih (nevladinih, treći sektor o.a.) organizacija“ u Srbiji našla se i jedna preporuka, ni manje ni više, urednika foruma za moj zapis na temu kampanje „Kosovo je Srbija“. Odmah zatim sledi i komentar korisnika sa nadimkom In$anE koji se nalazi na priloženoj slici sa sve insigniama političkog opredeljenja dotičnog.

Sad nemam ja ništa protiv da me „linkuju“ sa drugih prezentacija, nemam štete a i raste mi „rejting“. S’ druge strane smeta mi kad neko em pročita zapis, em ga pohvali, em ispadne „glup u društvu“ i ne primeti da u zapisu stoji ocena kampanje u smislu „odbrana nedobranjivog“ što se u potpunosti kosi sa njegovim političkim načelima.

Ovakvo „interesovanje“ za moje pisanije ponukalo me je da malo „prošaram“ kroz forum, e ne bih li se kako edukovao i o načinu razmišljanja one druge strane. Toplo vam preporučujem da učinite isto, ako ni zbog čega drugog, a ono da bi sledeći put kad slučajno prebacite na program nacionalnog servisa na kome se emituje emisija Nataše Miljković, instinktivno promenite kanal. Na forumu zvanične prezentacije novinarke kojom se „evropsko lice Srbije“ ponosi i čiju platu, kroz račune za struju, prikuplja većina građana ove zemlje, protivno pravilima sopstvenog foruma, uz blagoslov i orno učešće momka koga je „odabrala“ za urednika, ne da se širi netolerancija usmerena ka Drukčijem – jednostavno zaudara!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ubrzanjem procesa globalizacije u drugoj polovini XX veka, nakon gotovo tristotine godina evolutivnog razvoja, mnogima se „učinilo“ kako je religiji (verovanja, običaji i rituali o.a.) zadat konačan udarac, te da ova opšta odrednica čovečanstva kroz prethodne milenijume nema šta da traži u XXI veku. Takvo uverenje možda je najbolje izrazio časopis Ekonomist kada je u milenijumskom izdanju, 23. decembra 1999. godine (sic!), objavio umrlicu Bogu (Religiji o.a.) sa sve britkim opisom uspona i padova u životu pomenutog.

Osam godina kasnije časopis Ekonomist objavljuje specijalni dodatak na 18 stranica pod naslovom „Novi religiozni sukobi“ posvećen rastućem uticaju religije na politiku i njeno povećano prisustvo u svim sferama javnog života XXI veka. U uvodniku broja Ekonomist tvrdi kako će „u ovom veku Vera uzdrmati politiku u svakom kutku Planete“ uz opasku da će uticaj Vere na politiku biti „najmanji tamo gde su država i Crkva potpuno odvojene“ (sekularna društva o.a.).

Jedan od primera nove uloge Religije u životu pojedinaca i nacija je Nigerija u kojoj preko 90% muslimana i gotovo 80% hrišćana svoje samoodređenje identifikuje sa verom kojoj pripada. U Nigeriji više od četvrt veka besni (glavni) ekonomsko-religijski sukob između muslimanskog severa i hrišćanskog juga koji je do sada odneo gotovo 20,000 žrtava kao i unutar konfesionalni sukobi manjeg intenziteta između šiita i sunita, odnosno, katolika i protestanata. Nigerija, sa preko 140 miliona stanovnika, ujedno je i afrička zemlja sa najvećim brojem poštovalaca izvornih animističkih kultova i verovanja.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Vladimir Putin u ulozi sibirskog Supermena (AFP/Der Spiegel)

Ruski Predsednik Vladimir Putin održao je danas svoj oproštajni „dijalog uživo“ sa građanima Rusije. U opuštenoj atmosferi, obično dobro obavešteni Predsednik, odgovorio je na ukupno 68 od 2,5 miliona pristiglih pitanja (to ja malo u duhu RTS-a). Predsedniku su pitanja upućena putem Interneta, SMS poruka ili pak postavljana uživo tokom same emisije a interesovanje građana variralo je od rastućih cena hrane, preko sve većeg ulaganja u naoružavanje, do predloga o potrebi da ruska država podstiče naseljavanje na prostranstvima Sibira (zvuči poznato, zar ne!). Kako bilo, građani Rusije (nije da se mešam u tuđa posla o.a.) ostali su uskraćeni za odgovor na pitanje koje niko nije našao za shodno da postavi – KOJI JE VLADIMIR PUTIN ONAJ PRAVI?

Nežni Putin sa svojom najskrivenijom tajnom – pudlicom mezimicom Tosjom

Zastrašivanje Angele Merkel

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Završen je anonimni konkurs za izbor scene i lokalnog logotipa manifestacije Pesme Evrovizije 2008. – završen a kao da tek počinje!

Stručni žiri u sastavu (a vredi ga pomenuti) Miodrag Tabački, scenograf, Slavimir Stojanović, dizajner, Ivan Stanković, direktor marketinške agencije Communis i Tanasije Kunijević, šef grafike RTS, dodelio je prvu nagradu (i iznos od 5,000 Eura) radu pod šifrom „MAMA 2008″. Nekom mama a nekom maćeha – dečiji crtež (na slici gore) – kako su ga krstili na forumu RTS-a – sledeće godine predstavljaće, najverovatnije, zvanični logotip takmičenja za Pesmu Evrovizije koje se održava u Srbiji.

Meni ovo kanda liči na dobar primer teškog suočavanja sa istinom o sopstvenoj zemlji i sunarodnicima – seljaci smo otud šljiva, sviramo kurcu a note su nam tanke, truba jer svi smo mi pomalo Guča, naposletku, ove napućene usne kao da slute kako će kakova ultra-mega-grand-silikon zvezda Srbiju predstavljati na Pesmi Evrovizije 2008. Džaba što neki pišu peticije, što prozapadni elementi pljuju i nariču – kad Tijanić lupi šakom o sto mož’ da bidne samo Šljiva-Truba-Nota-Silikonka!

Dnevnikov dodatak: Stigao je i „odgovor“ RTS-a na kritike izbora stručnog žirija.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) „za svačiji ukus“, emisije „zabavnog“ karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam („zahvaljujući“ SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz „Da li ste pametniji od đaka petaka“

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. „Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!“ Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, „Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?“ Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – „Ček malo, baš da vidim kako uče petake.“ Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. „Zanemarivanje“ žena je „stara boljka“ hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam „opšteprihvaćen“ odgovor. Problem je što odgovor „po Bibliji“ ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz „Svete knjige“ na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

• Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori „muško i žensko, stvori ih“
• Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

• Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
• Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
• Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po „iskazanom znanju“ nastava veronauke u srpskim školama zapravo je „bubanje“ dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da „bar malo“ misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će „puškice“, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni „vo vjeki vjekovah“.

Bog o „kvalitetu sopstvenog dela“

• Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
• Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

„Po Bibliji“, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o „kvalitetu sopstvenog dela“, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je „mož’ da bidne ne mora da znači“ primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da „zdravo za gotovo“ prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se „pojašnjavaju“ biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Najčitaniji dnevnik u Bangladešu, Protom Alo, objavio je 17. septembra šaljivi strip sa slike gore u 431. po redu satiričnom dodatku Aalpin koji se dobija uz svaki primerak novina. Tekst koji pojašnjava strip pod nazivom „Ime (Naam)“ otprilike ide kao „pita čika dete …“

Čika: Kako se zoveš mali?
Dečkić: Babu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Babu. Kako se tvoj otac zove?
Dečkić: Abu.
Čika: Treba da kažeš Muhamed Abu. Šta ti je to u krilu?
Dečkić: Muhamed mačka.

Naizgled bezazlena šala koja ismejava svakodnevnu situaciju u ruralnom Bangladešu, gde je običaj da se ime Proroka stavlja ispred sopstvenog, pretvorila se u skandal onog trenutka kada su islamski fundamentalisti u njoj prepoznali nepoželjne aluzije na ime Proroka, koje se jel’ te, ne sme „zalud prizivati“. Tokom protesta koji su usledili zbog „dečije šale“ spaljivani su primerci spornog izdanja a zahtevi protestanata bili su zabrana novine kao i hapšenje izdavača, odgovornog urednika i autora stripa. Prve „žrtve“ pale su već istog popodneva – Arif Rahman, 20-ogodišnji karikaturista, slobodnjak koji se potpisao kao autor stripa, uhapšen je u svom stanu i priveden u policiju. Istovremeno sama novina je iz prodaje povukla sve primerke spornog satiričnog dodatka a odgovorni zamenik urednika Aalpina dobio je „neminovni“ otkaz pravdan „bezobzirnošću“. Već sledećeg dana (A Boga mi i sledećeg!) Protom Alo je na naslovnoj strani objavio izvinjenje glavnog urednika a istog dana održan je i sastanak predstavnika vlasti i vodećih tumača islamske religije na kome je ovaj incident označen kao pokušaj „destabilizacije zemlje i državnog uređenja“ što je za zemlju koja je od svog nastanka 1971. godine do danas preživela 14 šefova države i najmanje 4 vojna udara ozbiljna osuda. Situacija je postala toliko ozbiljna pa su i urednici drugih novina koje izlaze u Bangladešu danas uputili pismo Vrhovnom Islamskom Savetu da „prihvati“ izvinjenje koje je Protom Alo uputio u dva navrata te da novini oprosti nenamernu grešku.

Sve ovo nije doprinelo padu tenzija jer islamski fundamentalisti nastavljaju sa pritiskom na vlasti (održava se uz svesrdnu pomoć vojske) da se i glavni urednik Protom Alo-a Matjur Rahman, dobitnik Magsaysay nagrade za novinarstvo 2005. godine i ikona slobodne štampe u Bangladešu, uhapsi a dnevnici Protom Alo i Daily Star, iako u „zaveri“ nije ni učestvovao (sic!), zabrane. Uporno insistiranje islamskih fundamentalista da se „stvari isteraju do kraja“ otkrilo je i pravi motiv protesta zbog dečije šale – želju da religijski autoriteti iskoriste prirodan strah vlasti, koja se oseća nesigurnom a održava uz vojnu (po)moć, u sopstvenoj borbi na gušenju sekularističkih ideja i pokreta. Na taj način se ovakvi „bezazleni“ događaji koriste kao povod za hajku i pritisak na sve one koji ne „razmišljaju u skladu sa načelima jedne i jedine prave vere“ pri čemu principi vere nemaju gotovo nikakvog uticaja na delanje učesnika.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora