Veličković::blog » Ekonomija

Pa vi ako verujete kupite dve

velickovic@blog — Tue, 04 Nov 2008 21:21:07 +0000

Jedna do druge na gondolama RODA Centra u Kragujevcu stoje ove dve „izuzetne“ ponude za Pepsi Max – sad ko poveruje da je za šest dinara više moguće da „zgrabi 2 i uštedi“ šest dinara po džepu mu!

Mango, Kivi, Zara i Banana

velickovic@blog — Tue, 01 Apr 2008 20:24:03 +0000

U jednoj državi na brdovitom Balkanu živeli su zajedno Mango, Kivi, Zara i Banana. Isith su godina svi tamo stigli, isti im je bio generalni distributer (ovo više onako poetski premda nije daleko od istine), isto su im tekli trgovački dani, na iste (ohoho) profite svi su se svikli i svima je zapretila radikalska neman u jednom danu. „Mala“ sestričina jednog Funkcionera prva je primetila radikalsku neman koja se razjapljenih čeljusti i zažarenih očiju, besprizorna i strašna kao pojava, ustremila na ono najsvetije u maloj, takorekuć majušnoj državici, silom prilika smeštenoj na brdovitom Balkanu – „iskustvu šopinga u Zari i Mangu“. Uplašena za budućnost svoje zemlje, još više da bi mogla ostati uskraćena za bezbrižna tinejdžerska popodneva provedena u lakomislenom trošenju novca svojih roditelja na krpice i lutkice, nabavljane po evropskim a prodavane po srpskim cenama, mala sestričina odlučila je da se uprkos strogim porodičnim pravilima glede nepotizma za pomoć obrati svom voljenom ujaku … ostatak priče znate … Ujko je pred milionima hiljada svojih simpatizera svečano obećao kako će u zemlji na brdovitom Balkanu Zara i Mango „na vjeki vjekov“ prodavati krpice i lutkice (po najvišim cenama u Evropi), zarekao se kako će svi tinejdžeri (i oni koji se tako osećaju pa imali pravo glasa ili ne) i dalje bezbrižno moći da spavaju i sanjaju slatke „šoperske“ snove.

Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo – da sisamo kiseli kivi il’ da se „prebačimo“ na banane. Ja lično biram bananu – bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!

Najpoštovaniji

velickovic@blog — Wed, 05 Mar 2008 19:47:51 +0000

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od „džinova“ novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa „najviše razloga za zavist“ našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država – japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

Zvižduk u osam

velickovic@blog — Sun, 03 Feb 2008 18:15:56 +0000

Kada se večeras nešto iza osam sati birališta zatvore i glasovi izašlih prebroje biće kasno za bilo koga ko nije iskoristio priliku da izađe i učestvuje u odluci o smeru u kome će se narednih godina ova zemlja i njeni građani kretati. Za nešto više od mesec dana biće poznate i posledice rezultata današnjih predsedničkih izbora. „Igrom slučaja“ baš u vreme petogodišnjice ubistva Premijera Vlade Republike Srbije Zoran Đinđića saznaćemo, verovatno, konačan ishod partije koju proteklih par godina igraju „gospodari naših sudbina“, pre svih, Koštunica, Tadić i Nikolić.

Tomislav Nikolić je svakako favorit, ne samo zbog dobijenog broja glasova u prvom krugu već i zbog činjenice da će dobar deo ono malo (preostalih) glasača kandidata „nardodnjačke“ koalicije i SPS-a svoj glas dati upravo njemu čime realno može da „izgura“ do magične cifre od 2 miliona glasača. S’ druge strane Boris Tadić u drugom krugu izbora po prvi put igra sam, „mano a mano“, na blef (čitaj strah). Nije se „prihvatio“ dogovora niti sa predstavnicima manjina niti sa „bliskim“ strankama koje su imale svoje kandidate (LDP), niti je prihvatio „nepristojnu“ ucenu svojih koalicionih partnera.

Između dva kandidata, marketinški ispeglana do savršenstva za (trenutno) ciljnu publiku, građani i građanke Srbije danas će izabrati u kakvoj zemlji i kako žele da žive – Srbiji devedesetih ili tranzicionoj Srbiji novog veka.

Koj’ ti je IP?

velickovic@blog — Thu, 24 Jan 2008 10:36:28 +0000

IP adresa (Internet Protocol address) Vašeg računara, niz od 12 arapskih cifara, grupisanih po tri i odvojene tačkama, je po pravilu prvi podatak koji se beleži na brojnim prezentacijama koje posećujete. Na osnovu IP adrese određuje se lokacija sa koje pristupate prezentaciji. Budući da je širokopojasni pristup Internetu, koji karakteriše uslovno „statična“ IP adresa, danas postao standard za veliki broj korisnika aplikacijama za praćenje poseta ne predstavlja problem da na osnovu IP adrese sa koje pristupate prate vaše „kretanje“ i beleže navike na prezentacijama koje posećujete. Uostalom, ako mi ne verujete, razmislite kako su mesecima policiji nepoznati „Oslobodioci“-palikuće iz Novog Sada identifikovani nedugo nakon objavljivanja video-spota svog poduhvata na YouTube-u!?!

Upravo je značaj i značenje IP adrese, u zakonskom i društvenom smislu, u osnovi rasprave o zaštiti privatnosti na svetskoj mreži koja se ovih dana vodi pred Evropskim Parlamentom. Nemački komesar za zaštitu podataka, Piter Šar (Peter Scharr), pred komisijom evropskog Parlamenta izneo je stav da ukoliko Sud ili koji drugi državni organ može IP adresu koristiti kao metod identifikacije pojedinca tada se ista ima smatrati ličnim podatkom, i kao takva, lična i privatna, potpada pod garantovanu zaštitu ličnih podataka propisanu Zakonima i preporukama Evropske Unije. Šar predvodi evropsku komisiju za zaštitu (privatnih i drugih o.a.) podataka koja trenutno radi na izradi izveštaja koji treba da da ocenu o tome kako su metode praćenja korisnika i prikupljanje podataka o istima od strane najvećih internet prezentacija (Google, Yahoo!, Microsoft) usklađene sa regulativom Unije kao i predlog mera koje, ukoliko ima potrebe, treba preduzeti kako bi se kompanije naterale da poštuju regulativu na prostoru Evropske Unije. Tvrdnje o klasifikaciji IP adrese koje dolaze od jednog od kreatora politike zaštite privatnosti Evropske Unije izazvale su i odgovarajuću reakciju druge strane – pretraživača. U svoju odbranu, pre svih Google, pretraživači ističu značaj koji za lokalizaciju rezultata predstavlja „očitavanje“ IP adrese korisnika koji postavlja upit, zatim značaj koji IP adrese imaju u sprečavanju pokušaja prevara i „fer“ odnosa sa oglašivačima, kao i internu politiku pretraživača usmerenih na zaštitu ličnih podataka korisnika.

Kako bilo, nakon dugotrajnih rasprava i „nevoljnih“ ustupaka sa obe strane oko razmene ličnih podataka putnika u avio saobraćaju, čini se kako se otvara još jedan front na polju zaštite privatnosti između zakonodavaca i administracije Evropske Unije, s’ jedne, i s’ druge strane američkih kompanija sa globalnim uticajem, uvek „žednih“ informacija i sa inovativnim pristupom monetizaciji istih.

Tata Nano

velickovic@blog — Thu, 10 Jan 2008 09:31:39 +0000

Tata motors je konačno predstavio svoj „Narodni auto“ – Tata Nano. Sa cenom od $2,500 (1,700 Eura), „ružnjikav do simpatičnosti“, Tata Nano je namenjen pre svega kupcima u Indiji. Nano je „opremljen“ motorom zapremine 624 kubna centimetra, pokretan ekvivalentom 33 „konjske snage“, sa četvoro vrata i „siromašnom“ instrument tablom jer su svi „suvišni“ električni uređaji izbačeni iz vozila. Nano će se u prodaji, u klasičnoj i luksuznoj verziji, naći do kraja godine a planira se i proizvodnja modela sa dizel motorom.

Godina krompira

velickovic@blog — Mon, 07 Jan 2008 19:23:50 +0000

Sastavljen od 80 odsto vode, bogat kalijumom i magnezijumom, sa velikom količinom vitamina C (šest krompira upotpunjuju dnevne potrebe odraslog čoveka) i vitaminima iz grupe B (posebno B1, B2 i B6), najbogatiji biljni izvor belančevina (150 grama pokriva dnevne potrebe i obezbeđuje potrebnu energiju), krompiru je, zasluženo, dodeljena 2008. godina od strane Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Krompir je „prepoznat“ kao efikasan vid borbe protiv gladi i siromaštva, između ostalog, jer je idealan za gajenje u predelima sa manjkom obradivog zemljišta i viškom (proste) radne snage – uslovi koji karakterišu većinu nerazvijenih i zemalja u razvoju. Proizvodnjom krompira se za kraće vreme, na manje obradivog zemljišta, i u raznolikim klimatskim uslovima proizvodi više hranjivih materija nego uzgojem bilo koje druge poljoprivredne kulture. Gotovo 85 odsto mase krompira može se koristiti u ljudskoj ishrani za razliku od žitarica kod kojih ovaj procenat dostiže „jedva“ 50 odsto.

Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) planira da za početak „promoviše“ proizvodnju krompira što bi, na duže staze, trebalo da rezultira povećanjem održive proizvodnje ove kulture u manje razvijenim zemljama. Na ruku im svakako ide i trend „izmeštanja“ proizvodnje krompira iz razvijenih u nerazvijene i zemlje u razvoju, započet 2005. godine kada su potonje po prvi put obimom proizvodnje krompira nadmašile ekonomski moćnije i tehnološki naprednije poljoprivrede. Premda, treba to priznati, najveće zasluge za ovaj trend imaju Kina, kao najveći proizvođač krompira na Svetu, i Indija koje zajedno „drže“ trećinu ukupne svetske proizvodnje.

5 odsto za Lisicu

velickovic@blog — Mon, 07 Jan 2008 14:02:25 +0000

Australijska internet prodavnica Tekfix, u saradnji sa Mozila fondacijom (Mozilla Foundation) i Guglom (Google) svim kupcima „dovoljno hrabrim“ da umesto izvikanog Internet Eksplorera kupovini pristupe koristeći Vatrenu lisicu (Firefox) nudi 5 odsto popusta prilikom kupovine.

Istina o $100 za barel nafte

velickovic@blog — Thu, 03 Jan 2008 16:58:31 +0000

Udarna vest u većini medija poslednjih 24 časa je svakako cena od 100 američkih dolara za barel nafte. Ono što mediji „prećutkuju“ je činjenica da se ova rekordna cena „održala“ svega par sekundi. Naime, po pisanju Financial Times-a, radi se o uspešnom pokušaju jednog od „lokalnih“ berzanskih mešetara da obezbedi svoje mesto u istoriji, ili ti u ovom slučaju – svojih 1,5 sekundu berzanske slave. Od 204.600 lotova nafte (svaki 1.000 barela) kojima se juče trgovalo ovaj je bio jedini kupljen po ceni od $100 dolara i nedugo zatim prodat uz gubitak od 600 dolara – mala cena, reklo bi se, za obezbeđeno mesto u istoriji trgovanja naftom!

Kosovo ne damo dok Srbiju ne (ras)prodamo!

velickovic@blog — Sat, 29 Dec 2007 15:38:01 +0000

Stiglo vreme da se obnavlja gradivo iz ruskog jezika (nevoljno) sticano tokom školovanja. Šta!?! Niste učili ruski u školi? Bilo vas sramota?!? Svi vam govorili kako je engleski jezik jezik budućnosti!?! E pa onda ste se ~~malo~~ mnogo zajebali – što svojom, što krivicom onih koji su kopali, kumili i molili da vas prebace u „englesko odeljenje“ a vi im do skora bili zahvalni što vam je to omogućilo da se brže uključite u informatičku revoluciju. Verovali ste da se gungula oko poseta „važnih“ parlamentaraca i „kontroverznih“ biznismena iz Rusije završila 6. oktobra 2000-e, podsmevali ste se Černogorcima što im „Rusi za sitne pare otkupiše i ogradiše svijetlo primorje“, podsmevali ste se odbornicima u Raškoj i inim serbskim palankama kad su za počasnog građanina (čuj Raška grad!) proklamovali potajnog ljubitelja pudlica Vladimira Vladimiroviča Putina … e pa konačno će i taj poslednji osmeh da vam se skine sa lica jer Rusi dolaze, ovaj put na velika vrata!

Pre par dana započeta je priča o ponudi iz vedra neba (kad bi se šalili) kojom bi ruska Vlada i Kremlju „bliska“ kompanija, bez tendera, direktnom pogodbom, bez uslovljavanja oko ruskog stava povodom rešenja statusa Kosova i Metohije (kad Miki Maus to kaže…), postala većinski vlasnik Naftne Industrije Srbije i posledično ekskluzivni prerađivač nafte za ponuđenih, u prvobitnoj verziji, 500 (u kešu, verovatno umanjeno za dug za gas iz perioda do 2000. godine – cirka 200 „milijunčića“) plus 500 (u investicijama) miliona američkih dolara. Prevedeno na srpski – za pola milijarde američkih dolara u kešu i „čvrstim“ ruskim obećanjem o ulaganju istog iznosa, delimično u rafinerije a delimično u izgradnju dela gasovoda „Južni potok“ kroz Srbiju, dovršetak i punjenje skladišta gasa kod Banatskog dvora – ruske kompanije „Gazprom“ i, verovatno, „Gazprom neft“, „sličnog imena“ (nije smešno!) i pod direktnom kontrolom Kremlja, postale bi neprikosnoveni vladari tržišta energentima fosilnog porekla u Srbiji.

Praktično, za život običnih građanki i građana, to bi značilo da će se cene fosilnih energenata formirati u interesu ruskih paradržavnih kompanija, dogovorom srpske i ruske Vlade, pri čemu bi ova potonja imala konačnu reč – ili energenata neće ni biti! Sad ako je neko dovoljno glup da još uvek veruje kako su „Rusi naša braća“ te da je (ras)prodaja energetskog sektora (izuzev „struje“ koja samo što nije došla na dnevni red) direktnom pogodbom bez tendera, izbegavanjem tržišne utakmice, „po ceni za decu i vojnike“ dobro za Srbiju (čitaj mala cena da Vlada nastavi da „pregovara“ status Kosova o.a.) podsećam kako većina definicija poslovnih organizacija govori o „sticanju profita“ kao svrsi postojanja istih – na pominjanje „bratske ljubavi“ (zvuči gej, zar ne?) i „tradicionalnog prijateljstva“ ja još nisam naišao u literaturi – ako neko zna više neka me uputi!

Isticanje profita, novčanog ili političkog, kao svrhe postojanja bilo kakvog poslovnog aranžmana jeste i najveći problem oko celog ovog „dila“ u nastajanju. Vlada je, bez ikakvog pisanog traga, formirala „anonimnu“ radnu grupu koja u ime svih građana i građanki ove zemlje treba da donese konačnu procenu i ocenu ruske ponude koja je, navodno, u Srbiju stigla pre par nedelja. U medijima se par dana unazad objavljuju protivurečne izjave nadležnih i nenadležnih ministara koje samo unose dodatnu sumnju u „legalitet“ i „legitimitet“ cele priče, bez ulaženja u pozadinu i motive koji, znajuću kako Ministri ovde rade, svakako nisu samo u interesu zemlje već pre svega u službi kratkoročnih političkih ciljeva pojedinačnih stranaka o čemu svakako svedoči i, navodno, „zakazano“ potpisivanje ugovora o celom aranžmanu (o čemu li se onda pregovara?) u Sofiji 18. januara sledeće godine. Da je tako govori i iznebuha zakazana sednica Vlade za danas, „kad joj vreme nije“, sa koje je pre par minuta izdato saopštenje o usvojenoj Platformi za pregovore o Sporazumu između Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede koje, osim deklarativne izjave o „nastavku razgovora na obostranu korist“, ne sadrži detalje same platforme niti konkretnu ponudu koja je u opticaju. Ovim saopštenjem, čini mi se, javnost, šira i stručna, je i konačno isključena iz daljih pregovora oko budućnosti većeg dela energetskog sektora Srbije.

Ovakav odnos vlasti prema pitanjima koja se tiču svih građana i građanki ove zemlje, pa, rekao bih, i ekonomskog suvereniteta i nezavisnosti (ko je pominjao ruske gubernije?), svakako nije nov niti je bezrazložan – zato proučimo malo bolje šta to Rusija zapravo traži od srpskih političara (a u ovoj su igri, za sada, svi osim LDP-a). Naftna industrija Srbije, prema zvaničnim podacima, ostvarila je u ovoj godini dobit od 140 miliona a za sledeću planira uvećanje dobiti od 12 odsto što bi trebalo da iznosi preko 150 miliona američkih dolara. Prostom računicom ruska ponuda u kešu, koja je trenutno „na stolu“ isplatila bi se za tri godine – možda i manje jer cena nafte na domaćem tržištu više ne bi bila pod kontrolom države već ruskih kompanija (otud priča o profitu kao svrsi!) dok bi se celokupna ponuda, uključujući i investicije „odradila“ za 5-6 godina. Možda su još bolji primer (ne)isplativosti „bratske ruske ponude“ i najbolja prognoza onoga što Srbiju čeka u energetskom sektoru rezultati poslovanja javnog preduzeća, znači pripada svim stanovnicima ove zemlje, JP „Srbijagas“ u kome je novčani ulog države procenjen na 4,8 a ne-novčani na 160 miliona Eura. Nakon što je početkom 2006. godine, „administrativnom greškom“ kontrolu nad „Jugorosgasom“, time i nad trgovinom i distribucijom gasa, JP „Srbijagas“ prepustio ruskom „Gazpromu“ ovo preduzeće je svoju dobit smanjilo sa 3,4 milijarde u 2005. na „tričavih“ 251 milion dinara u 2006. godini, beležeći pritom gubitak po konsolidovanom izveštaju, od 316 miliona dinara!

Ako vas podsetim da je kredit za svojevremeno hvaljenu (političku) kupovinu „Telekoma srpske“ od strane državnog monopola „Telekoma Srbije“, uzet od „City Group“ banke, moguće isplatiti tek za 20-25 godina ne računajući ugovorene i tekuće investicije, cela „smejurija“ (plakanje dolazi kasnije o.a.) postaje očigledna – država braći Rusima nepovratno, na tacni, „poklanja“ ekonomski suverenitet zemlje u zamenu za kratkoročni „status quo“ za Kosovo i Metohiju gde kao država ne možemo ni da prismrdimo a kamo li da ubiramo prihode.