Veličković::blog » Droga

Fatalni udarac poljima maka

velickovic@blog — Thu, 15 Nov 2007 10:28:07 +0000

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina – gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka – jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u „Rat protiv droge“ američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni – što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena „čistom od opijuma“ ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila „šumama“ kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan – uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti „rat“ kanabisu jer – „kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.“

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano „Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!“. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate – na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo – veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o „ulaganju“ u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se „proizvodnja“ preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili „čeličnog zagrljaja“ organizovanih kriminalnih grupa.

Drogeraška tuga pregolema

velickovic@blog — Wed, 04 Apr 2007 06:47:11 +0000

Gitarista Rolingstounsa Kit Ričards u ekskluzivnom intrevjuu datom magazinu NME priznaje kako je najčudnije što je kao dugogodišnji ovisnik o drogama ušmrkao u nos bio posmrtni pepeo njegovog rođenog oca.
„Kada je kremiran nisam mogao da odolim ideji da dunem malo njegovog praha. Moj otac mi to ne bi zamerio, njemu do toga nije stalo (he didn’t give a s*** u originalu). Sve je prošlo u redu i ostao sam živ“, priznaje 63-ogodišnji Ričards čiji je otac Bert umro 2002. godine u 84-oj godini.

Odreknite se koke!

velickovic@blog — Sat, 17 Mar 2007 10:14:54 +0000

Coca-cola zauvek! Pa ne baš ako pitate bolivijske farmere i uzgajivača koke čiji je list jedan od osnovnih sastojaka najpoznatije svetske marke. Njihovi predstavnici nedavno su javnosti i bolivijskoj parlamentarnoj ustavnoj komisiji preporučili da kompaniju iz Atlante i druge koji koku koriste u nazivu svojih proizvoda pozove da se „suzdrže od komercijalnog korišćenja imena svetog lista“ te da Ujedinjene Nacije „dekriminalizuju“ list koke. Coca-cola je već odgovorila na preporuku ponavljajući kako je njihov proizvod „najvredniji i najprepoznatljiviji brend na Svetu“ te da je kao takav zaštićen i Zakonima Bolivije. Kompanija je ponovila da njihov proizvod ne sadrži kokain ali i ostala nema u odgovoru na pitanje da li se lišće koke koristi kao „začin“ za njihov glavni proizvod.

Gorepomenuta preporuka je samo deo napora koji Bolivija čini od dolaska Eva Moralesa, nekadašnjeg uzgajivača koke, na mesto Predsednika države na promeni „javne slike“ tradicionalnog proizvoda civilizacije sa planina Anda. Cilj Vlade Eva Moralesa je da ubedi Svet da „dekriminalizuje“ trgovinu kokom i tako omogući Boliviji da poveća izvoz brojnih proizvoda od koke. Na taj način, misli Morales, i uzgajivači bi izgubili ekonomski interes da sarađuju sa narko kartelima. Trenutno, proizvodnja i prodaja koke su pod strogim nadzorom kako državne uprave tako i američke agencije za borbu protiv trgovine narkoticima koja finansira bolivijski program borbe protiv narko-mafije i žestoko se protivi liberalizaciji trgovine kokom.

List koke je u svom prirodnom obliku blagi stimulans i u Boliviji se koristi za proizvodnju čaja, brašna, rakija, čak i paste za zube. U Boliviji se čaj od koke pije umesto kafe a oni koji se bave zahtevnim fizičkim radom list koke žvaću kako bi „izgurali do kraja napornog dana“. S’ druge strane, list koke, industrijski prerađen u ilegalnim laboratorijama je osnovni sastojak kokaina po čemu je u svetu mnogo prepoznatiljiviji.