Veličković::blog » Deca

Tu sam, tu sam

velickovic@blog — Tue, 14 Oct 2008 20:04:03 +0000

Novo prijateljstvo – akvarijum ZOO vrta u Jagodini

Nažalost od posla ne stižem ni sa porodicom da provodim više vremena a kamo li da redovnije pišem – ovu sličicu sa nedeljnog izleta po Pomoravlju nisam mogao da ne podelim sa blogosferom …

Noć pred badnje veče

velickovic@blog — Sun, 06 Jan 2008 07:24:24 +0000

Završava se Tucindan, ulazimo u Badnji dan, spremamo za badnje veče i unošenje „modernizovanog“ badnjaka. Noćas, nešto iza tri, budi me Milutin, bunovan, usplahiren:

- Tata, tata, tataaa!
- Molim sine?
- Znaš šta sam sanjao? (sam nastavlja) Sanjao sam neko morsko čudovište koje liči na foku! (što vole „Happy feet“ o.a.)
- Jel’ „plavoguzu foku“?
- ?!?
- Jel’ ti hladno?
- Neee … uuuuuhhhhaaaahhhhh …
- Spavaj onda!
- Aahhhhaaaa …

Nadam se da juče niste zaboravili na običaj kako se na Tucindan deca ne tuku pa bili verni, sujeverni, skeptični il’ pragmatični. Danas, na Badnji dan posvetite se svojoj porodici. Bili verni, sujeverni, skeptični ili pragmatični unesite uveče badnjak u stan ili kuću, kokodačite i pijučite, pobacajte orahe po ćoškovima, stavite koji svežanj slame na sto, počastite se posnom trpezom, suvim i svežim voćem … Nemojte mariti o paganskoj simbolici i hrišćanskoj „zloupotrebi“ staroslovenskih običaja, zanemarite politizaciju društva i crkve, zaboravite bar na tren svoje svakodnevne muke, budite uljudni i dobri – Badnji dan i Božić porodični su praznici (ne slave se k’o „Srpkova slava“ u kafani o.a.).

U dve reči – Srećna Nova

velickovic@blog — Mon, 31 Dec 2007 11:53:24 +0000

Da ne dužim … želim Vam da se isto tako dobro „snađete“ kao i moji klinci … i zdravlja naravno!

Danas nam je divan dan …

velickovic@blog — Tue, 18 Dec 2007 13:41:33 +0000

Danas mali Milutin slavi svoj prvi i poslednji peti rođendan. U rukama je „sladoled“ od vanile načinjen uz pomoć čistog šumadijskog snega … svi ste pozvani da se poslužite sa po dve kugle (možda može i dodatak, nisam pitao) uz obaveznu, bar jednu strofu, pesmice „Danas nam je divan dan“ … kao što i sami vidite Milica se već uveliko poslužila …

Download audio file (rodjendanska.mp3)

27 sati samo za decu

velickovic@blog — Fri, 30 Nov 2007 09:51:27 +0000

Marija Karolina – prostitutka i humanitarna radnica

Kasno večeras, po našem vremenu, u Čileu započinje 27-očasovni TV maraton (TV telethon) – humanitarna akcija prikupljanja novčanih donacija putem tele-marketinga. Kao i milioni čileanaca i Marija Karolina želi da da svoj doprinos i tokom ove akcije nju očekuje najvažniji, najduži i najnaporniji radni dan u njenoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri … sve u humanitarne svrhe – za dobrobit čileanske dece sa posebnim potrebama …

Marija Karolina je po zanimanju prostitutka, i to ne bilo kakva već „creme de la creme“, jedna od „najpoznatijih“ bar kada je u pitanju radna snaga na tržištu ljubavi u Čileu. Marijina „nadnica“ počinje od 300 američkih dolara za 90 minuta „klasičnog“ rada (primera radi moja najveća konsultantska dnevnica bila je $250 o.a.). Otuda je Marija Karolina došla na originalnu ideju da umesto „anonimnog“ novčanog priloga pokrene „aukciju“ na kojoj će ponuditi 27 sati svojih profesionalnih usluga a sav prihod će, po obavljenom poslu, uplatiti na bankovni račun organizatora akcije. „Sve dok traje program radiću za decu Teletona … biće to samo mojih 27 časova pružanja ljubavi“, kaže Karolina, uz napomenu da je njen planirani 27-očasovni „humanitarni program“ već popunjen „dobrotvorima“ te da su pojedini uplate izvršili unapred „duboko uvereni u Marijiine dobre namere.“

Iako se u Čileu, zemlji sa većinskim katoličkim stanovništvom, na prostituciju gleda kao na, manje više, „prihvatljivu“ društvenu pojavu a vlasti su, po pravilu, spremne da zažmure, pa i da drže povez na očima, kada su u pitanju javni istupi „eminentnih“ pripadnika najseksipilnije grane lokalne ekonomije, ne dele svi „oduševljenje“ javnosti „visokomoralnom odlukom“ Marije Karoline. Jedan od pokretača akcije i čovek koji će voditi 27-očasovni program, Mario Krojcberger kaže kako je ova (nepristojna) ponuda „izvan njegovih moralnih shvatanja“ i odbija da komentariše špekulacije kako će organizatori odbiti da prime novac prikupljen na „ljubavnoj aukciji“. No kako sama Karolina kaže „biće tu i ljudi koji će pokloniti novac stečen na mnogo kontroverzniji način nego što ga ja zarađujem“ – i bar se tu svi u Čileu slažu sa njom.

A što?

velickovic@blog — Wed, 21 Nov 2007 07:38:31 +0000

Sveže, ovog jutra, pre nego što smo se umili i obukli (što bi vi mladi rekli – pre no što smo pomuzli krave).

Milutin (unjkavo): A što ja moram svaki dan u obdanište?

Tata (kako god): Pa dobro Milutine ne ideš baš svaki dan. Ideš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ne idemo Subotom i Nedeljom. Kad još malo porasteš i kreneš u školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i nikad Nedeljom. Pa kad još porasteš i kreneš u srednju školu ići ćeš Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, ponekad Subotom i takođe nikad Nedeljom. Onda još porasteš, kreneš na Fakultet, pa ideš na predavanja i vežbe Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, učiš i spremaš ispite Subotom i, uglavnom, Nedeljom. Najgore je Sine posle toga – ako budeš imao sreće da se zaposliš – radićeš i Ponedeljkom, Utorkom, Sredom, Četvrtkom i Petkom, pa i Subotom i Nedeljom

Bezgrešno začeće na robiji

velickovic@blog — Tue, 30 Oct 2007 20:33:15 +0000

Uprkos zabrani privatnih „poseta“, uključujući i suprugu, tokom odsluženja više doživotnih robija, jedan od vođa napuljske mafije – Kamore, 64-ogodišnji Rafael Kutolo, postao je danas otac. Kutolov sin iz prethodnog braka poginuo je u svojoj 25. godini u mafijaškom obračunu a sa sadašnjom suprugom Kutolo se venčao u zatvoru davne 1983. godine i par nikada nije ni imao priliku da „konzumira“ svoj brak. Stroga pravila života u zatvoru za mafijaške šefove nisu Kutola omela da nakon 6-ogodišnje bitke na Sudu konačno dobije odobrenje Suda za ulazak u program veštačke oplodnje jer kako sam priznaje „u zatvoru ću umreti a moja poslednja želja je da supruzi podarim dete“. Njegova supruga Imakolata (Immacolata – bezgrešna, čista o.a.), nakon porođaja u bolnici u Napulju izjavila je kako će učiniti sve da devojčicu sačuva od Kamore – „ne želim čak ni da čuje tu reč koja za sve nas označava samo patnju i bol“.

Srećom po ponosnu srbadiju pa se ovako strog tretman prema pripadnicima „organizovanih zločinačkih udruženja“ sa prostora bivše Jugoslavije ne primenjuje i u haškom pritvoru inače bi se div-junak Nebojša Pavković dobrano pomučio oko konzumiranja sopstvenog braka – kao da mu ćelijica mala već dovoljno problema nije zadala.

Od malih nogu

velickovic@blog — Fri, 26 Oct 2007 09:46:09 +0000

Poslednjih par godina sa zanimanjem pratim OLPC projekat – Jedan laptop za svako dete (One Laptop Per Child) – popularno laptop za $100 (tačnije $200) čija konačna faza realizacije (verovatno) treba da započne sredinom novembra. OLPC je, kao što i vrapci znaju, namenjen pre svega deci nerazvijenih i zemalja u razvoju dok se početak prodaje, po dupliranim cenama, očekuje u SAD i Kanadi u okviru dobrotvorne kampanje „Daj 1 Kupi 1″ (Give 1 Get 1), a zatim i prve „redovne“ isporuke za Peru i Urugvaj. OLPC XO mašine zasnovane su na AMD i Marvell Technology hardveru a platformu pokreće GNU Linux distribucija pod pokroviteljstvom kompanije Red Hat. Proizvodnja OLPC XO računara poverena je kineskoj Quanta Computer Inc. sa kapacitetom godišnje proizvodnje merenim u milionima (GNU Linux) računara.

Gledano kroz prizmu budućih demografskih trendova OLPC je namenjen deci u zemljama koje, za razliku od danas najvećih tržišta računara koja stare, očekuju priliv mlađeg stanovništva čime bi jedna od najvažnijih, ako ne i glavna, prednost Windows operativnih sistema (što kupljenih što „kupljenih“ na šta je Microsoft spreman da, i pored sve buke oko piraterije, često zažmuri) kompanije Microsoft – njihova „sveprisutnost/prepoznatljivost“ na personalnim računarima širom Sveta bila dovedena u pitanje. Sad ako ste pomislili da će Microsoft sedeti skrštenih ruku, čekati da školarci širom Sveta kasnije shvate da je Windows bolji od Linuksa, i time propustiti priliku da za „tuđe pare“ svoje operativne sisteme predstavi populaciji od koje zavisi budućnost tržišta računara – prevarili ste se. Potpredsednik kompanije Microsoft Vil Pol (Will Pole), u izjavi datoj Reuters-u, kaže kako „Microsoft ulaže ne mala sredstva u kreiranje osnovne verzije Windows XP operativnog sistema za OLPC ali da su najmanje par meseci udaljeni od praktičnog rešenja“.

Iz reakcija OLPC zajednice na ovu izjavu stiče se potpuno drugačija slika o učešću Microsoft-a u OLPC projektu, gde su po tvrdnjama upućenih, tretirani istovetno kao i 1,500 ostalih učesnika u procesu kreiranja programske podrške za OLPC. Čak šta više – nedostatak „specijalnog“ tretmana za džina iz Redmonda često dovodi do smešnih situacija u kojima je Microsoft, koji raspolaže sa nekoliko OLPC računara za razvoj „svoje vizije“ operativnog sistema, prinuđen da se za pomoć obrati razvojnom timu konkurentskog Red Hat-a.

Il piccolo fotografo – stigle slike!

velickovic@blog — Sat, 22 Sep 2007 16:58:37 +0000

Kao što naslov kaže Milutinovo viđenje Kalemegdana i beogradskog ZOO vrta „Dobre Nade“ postavljeno je u galeriji Il piccolo fotografo II.

Šta (naopako) uče petake

velickovic@blog — Sat, 22 Sep 2007 09:14:16 +0000

Ako ste se ponadali da će puštanjem u etar Televizije Foks, lokalne ispostave jedne od najvećih svetskih TV mreža, televizijski program u Srbiji dobiti na kvalitetu … pogađate … prevarili ste se. Sve komercijalne TV stanice, svaka prema svojim finansijskim mogućnostima, emituju gotovo isti program – kvizove, serije (uglavnom odgledane) „za svačiji ukus“, emisije „zabavnog“ karaktera i bajate filmove – sve isparcelisano i preorano reklamama i kako inventivnom tako i suptilnom upotrebom istih. No, kritika programa koji uglavnom ne gledam („zahvaljujući“ SBB-u) nije tema ovog članka. Od prošle nedelje Televizija Foks utorkom i petkom emituje kviz „Da li ste pametniji od đaka petaka“

Pred pametnim odraslim glavama je samo 11 pitanja koja pokrivaju različite školske predmete. Ukoliko odgovore tačno na sva pitanja osvajaju 5 miliona 555 hiljada 555 dinara. Odrasli nisu prepušteni sami sebi, već imaju 5 mladih pomagača iz petog razreda i tokom igre, mogu da koriste tri „puškice“ …

Sinoć su mi se zbog ujeda pauka dvomozgaša prsti leve ruke sporije kretali po implantatu daljinskog upravljača pa sam u jednom trenutku ostao zarobljen na programu Foksa, baš u trenutku kada je takmičar, profesor po struci, kao oblast za sledeće pitanje odabrao veronauku. „Baš da vidim šta petaci uče iz veronauke!“ Voditelj, veseljak, posle nesuvisle pošalice čita pitanje sledeće sadržine, parafraziram, „Po Bibliji, kada je Bog stvarao Svet poslednje je stvorio šta?“ Sad već osećam kako otrov pauka prestaje da deluje i da prste leve šake mogu svesno da kontrolišem – da ih smirim. Koliko se ja sećam, a nisam pohađao veronauku, ovako postavljeno pitanje ima veći broj odgovora, bar onoliko koliko i aktivnih učesnika kviza u studiju – „Ček malo, baš da vidim kako uče petake.“ Klasična predstava stvaranja koja se oralno propoveda u (srpskoj pravoslavnoj i inima) Crkvi na ovo pitanje nudi samo jedan odgovor – ČOVEKA – mudro zaboravljajući da u drugoj glavi Mojsijeve knjige Postanja, po kojoj propoveda, nakon što stvori čoveka, Adama, od njegovog rebra, kad ovaj utone u san, stvori i ŽENU i nadene joj ime Eva. No da se vratimo na kviz – sva deca pomagači dala su tačan odgovor, i profesor-takmičar dao je, posle kraćeg premišljanja, tačan odgovor – pogađate – svi su odgovorili ČOVEKA!

Ovde nastaju moji problemi. Odgovor je, u skladu sa dogmom Crkve, tačan i tu nema mnogo rasprave. „Zanemarivanje“ žena je „stara boljka“ hrišćanskih dogmi pa i sa te strane, iako bi neko očekivao da se u poslednjih par hiljada godina što god promenilo, mogu da progutam „opšteprihvaćen“ odgovor. Problem je što odgovor „po Bibliji“ ne da nije tačan već u prve dve knjige Postanja, koje opisuju stvaranje Sveta, Biblija, smatrali je delom samoga Boga ili delom čoveka nadahnutog Bogom, nudi više odgovora na postavljeno pitanje. Složićete se ovde da pitanja sa višesmislenim odgovorima nikako ne pripadaju korpusu kviz-pitanja. S’ druge strane zabrinjava i unifikovan odgovor svih učesnika bez da se iko od njih ogradio od svog odgovora ili ga makar pojasnio citatima iz „Svete knjige“ na koju se pitanje/odgovor poziva. Pa da krenemo sa mogućim odgovorima:

Stvaranje čoveka (i žene)

Postanje 1 – 26-27: po sopstvenom obliku Bog krajem šestog dana stvori „muško i žensko, stvori ih“
Postanje 2 – 7, 21-22: Po završetku stvaranja Sveta, nakon odmora sedmog dana, Bog stvori prvo čoveka, od njegovog rebra, kasnije ženu

Stvaranje živoga Sveta

Postanje 1 – 20-21, 26-27: ptice stvorene pre čoveka
Postanje 1 – 24-27: životinje stvorene pre čoveka
Postanje 2 – 7, 19: ptice i životinje su stvorene nakon čoveka da bi ih isti imenovao

Ako je suditi po „iskazanom znanju“ nastava veronauke u srpskim školama zapravo je „bubanje“ dogme jedne hrišćanske denominacije i najobičnija indoktrinacija mladih umova kojima se, i dalje, ne pruža prilika da sopstveno znanje usvoje umesto da im se utuvi u glavu. No, kakvi profesori takvo i znanje. Brine me samo što petake niko ne namerava da uči kritičkom mišljenju i kako da „bar malo“ misle svojom glavom – ni roditelji, ni škola, ni društvo. Kanda će „puškice“, koje stariji akademski uzori tako obilato koriste, zanavek biti pri ruci a logika i kritički razum nepoželjni „vo vjeki vjekovah“.

Bog o „kvalitetu sopstvenog dela“

Postanje 1 – 31: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
Postanje 6 – 5-6: Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji i bi mu žao u srcu.

„Po Bibliji“, ni sam Bog se nije mogao decidno izjasniti o „kvalitetu sopstvenog dela“, rušeći tako mit o sopstvenoj, potpunoj, omniscentnosti (sveznanju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti), da jeste možda ovog članka ne bi ni bilo, a možda bi ga podveli kao još jednu (uzaludnu) kritiku hrišćanskih dogmi. Za one koji su učeni da sa razumevanjem, kritički, čitaju, promišljaju i usvajaju saznanje Biblija, i Stari i Novi Zavet, puna je „mož’ da bidne ne mora da znači“ primera. Nažalost ovi potonji nepoželjniji su od onih spremnih da „zdravo za gotovo“ prihvate logičke i misaone vratolomije kojima se „pojašnjavaju“ biblijske nedoslednosti … i to ne samo u Srbiji!