Juče ranom zorom ispratim klinca za Zaječar, odradim par poslova koji su nenadano iskrsli, dvoumim se Velika ili Zapadna Morava i konačno oko 10 sati odlučim se za Veliku Moravu, preciznije sela Radošin i Miloševo. Prelomilo me što vodostaj na Zapadnoj “divlja” poslednjih par dana.
Elem, na skeli sam oko 11, na krivini ispod skele s radošinske strane oko pola 12. Po običaju prvo kačim plivajući Calypso Chub – da ispitam teren zbog novih prepreka koje je voda eventualno nanela i da klena prvo potražim odmah ispod osunčane površine. Stojim u hladovini da me klenovi uz obalu ne primete i dignu uzbunu. Bacam upravno na tok, preciznije na sam obod toka, nekih 30-ak metara od sebe, polako privlačim vobler. Okret ručice traje sekund, sekund i po jer struja je ionako dovoljno jaka da vobler ima kakav takav (sitan) rad. Počev na 10-ak metara od obale učestalo “čvrkam” po kamenju. Nakon 5-6 bacanja “čvrkanje” već postaje sumnjivo, znam šta treba da radim – na svaki “čvrk” zaustavim ili cimnem vobler – da vidim da li je kamen il’ kamena glava glavatog glavonje.
Čvrk, tvič, čvrk, čvrk, kontra i promašaj. Čvrk, stop, čvvvrk, kontra i na obali je glavonja sa svih svojih 400 grama. Znači tu ste nanu vam naninu! Privlačim ribu, prihvatam gripom, otkačinjem, puštam a sve vreme pogledujem uzvodno i nizvodno da vidim koliki mi je potez na raspolaganju jer je očito da se klen preselio iz brze u sporiju i pliću vodu, što zbog sunčanja što zbog manjeg utroška energije na prikupljanje zaliha za “dugu, hladnu zimu”. To što moram da ga dodatno izazivam zaustavljanjem i tvičovanjem varalice, što “kilavo” napada varke (što veći to kilaviji napad) pripisujem naglom hlađenju vode. Kako god, sad kad sam skoro pa “iz prve” našao varku, tehniku i pozicije jesenja žurka može da počne. Sa istog mesta privodim još 5-6 krupnijih i par manjih klenova uz isto toliko promašaja. Pomeram se 20-ak metara uzvodno i zavlačim u žbunje na mestu koje je neko uredio za pecanje bele ribe. Ista priča – čvrk, stop, čvvvrk, kontra i između ostalih i glavonja na slici ispod izlazi na obalu, da se slika pre povratka u prirodno stanište.
Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013
Oko 2 popodne rešim da se prebacim par stotina metara nizvodno na “jedno moje mesto”. Stignem tamo i tek tad primetim da duva jak vetar od kojeg sam na krivini bio zaklonjen brdom. Majušni Calypso se po onom vetru nije dao kontrolisati, probam na glavinjare i na Mr. D sebilicu uhvatim pristojnog klena. Glavinjara se kako tako baca ali problem je trbuh koji najlon pravi od vetra i posledično zakasnela kontra kod napada ribe. Uostalom, što da gubim vreme i živce zbog vetra kad već znam varku, tehniku i poziciju na kojoj klen radi. Povučem se u zavetrinu, ručam, pa natrag na krivinu. Par porcijaša na potezu do devojačke stene, već je pola pet popodne, vreme da krenem ka skeli ako neću da noćim u Radošinu. Snimim kako neka grabljivica juri sitež između mene i spruda nizvodno od skele. Znam kuda da siđem na sprud a s tog mesta mi je i skela u vidokrugu. Znači nema promašaja … i nije ga ni bilo!
Spustim se putićem zaraslim u šipražje do spruda, kao nindža se privučem na špic spruda, zagazim u vodu koliko se moglo u čizmama i kreće ludnica. Ista varalica, ista tehnika samo su klenovi ovaj put kud i kamo raspoloženiji a Boga mi i krupniji i neoprezniji. Udarci, možda je bolje reći povlačenja, su se ređali počev od pada varalice na vodu pa do pred nogama, pred samo vađenje voblera iz vode. U sat vremena koliko sam skoro pa nepomičan proveo na tom mestu palo je nekih desetak “glavonja”, uglavnom komadi od 600-800 grama. Na krivini s koje sam malo ranije pecao, gleda me par klinaca koji su došli da pecaju belu ribu. Na mah čujem komentar: “Vidi ga onaj šta sve izvadi!” Ko još sluša decu kad klen radi “k’o besan”. Od “gužve” sam stigao da slikam samo glavonju ispod … sreća njegova da mi se pripušilo pa sam morao da izađem iz vode inače bi i on ostao deo anonimne statistike.
Klen, Velika Morava, atar sela Radošin, 5.10.2013
Ako ste se ponadali kako se jučerašnje varkanje završilo nakon povratka skelom na miloševačku stranu oko 6 popodne … prevarili ste se. Kako sam izašao na obalu, ubacim ranac u auto, namestim lampu na kačket pa se spustim na obalu odmah iznad skele. Prva tri bacanja i tri klena na obali. Još par bacanja bez udarca, pomerim se uzvodno, još par bacanja, ništa. Osvrnem se oko sebe, skoro pa mrak – vreme da se ide kući. Klenovi ionako nemaju gde da pobegnu iz vode, čekaće me tu do sledećeg izlaska.